Frape republika

 Danas je 9. mart – crveno slovo borbe za demokratsku Srbiju. Uvek kad se približi, kažem sebi da ga ove godine neću prigodno pomenuti u nekom tekstu, jer obeležavanje tog datuma (te neuspele „revolucije karanfila“ – jer 8. mart je samo dan ranije), sve mi više liči na naše – zvezdaško obeležavanje Barija. Mada, 9. mart je, to mu se mora priznati svake godine, simbolički jači datum od 5. oktobra. Iako ni 5. oktobar nije bio baš totalna obmana, kao što nam nedavno sugeriše Dobrica Ćosić.

S tim martovskim datumom (u kome nije učestvovao Dobrica Ćosić) i Srbija je konačno dobila svoju „kontrarevoluciju“ – zvaničnu ocenu s kojom je komunistička vrhuška SFRJ častila albanske iredentiste na Kosovu. Miloševićeva gebelsovska propaganda optužila je SPO da sarađuje sa HDZ, tačnije sa „ustašama“. To jeste bila uvreda, mada, opet paradoksalno, da je bilo tako, samo na drugim osnovama, tragedija krvavog raspada zemlje mogla je biti izbegnuta. Naime, Milovan Đilas je na vreme anticipirao probleme na koje će naići Jugoslavija bude li došlo do krize komunizma na Istoku. Pokazujući nemalu skepsu da će biti nadnacionalnih snaga kadrih da očuvaju zemlju, Đilas je tračak nade video u mogućim pojavama dve jake, uslovno rečeno „demohrišćanske“ partije u Hrvatskoj i Srbiji koje bi kanalisale nacionalizme i izvršile demokratizaciju. Doduše, Đilas je smatrao da veće šanse za pojavu takve partije postoje u Hrvatskoj nego u Srbiji. Da je bilo razvijenije političke kulture i tamo i vamo, HDZ i SPO su možda stvarno mogli da budu partneri. I ne pipaju „leopardovu kožu“ koju je Vuk u onoj kožnoj torbi preko ramena doneo na uvid Mesiću – predsedavajućem SFRJ.

Možda nas Zapad i ne voli mnogo, ali Srbiji niko nije branio da prva raspiše višestranačke izbore, a ne da oni ovde budu poslednji od svih republika. I da Veljko Kadijeviću predvečerje i takvih bednih izbora u intervjuu Miroslavu Lazanskom cinično preti građanima Srbije. Ta pretnja se i obistinila izlaskom tenkova na ulice 9. marta.

Momčilo Perišićje oslobođen optužbi u Haškom tribunalu. Dok je on bio načelnik Generalštaba, Vojska nije intervenisala protiv opozicije. Neposredno nakon što je ušao u politiku, septembra 1999. s njim sam radio intervju i pitao ga kakva će biti uloga Vojske u tada većpsihodeličnoj i terorističkoj fazi režima – između NATO agresije i 5. oktobra.

Rekao je: „9. marta Vojska je greškom izvedena na ulice i to je akt od koga su najviše koristi imali separatisti u Sloveniji i Hrvatskoj. U to vreme sam bio u Hrvatskoj i znam koliko su elana dobili separatisti kad su videli tenkove na ulicama Beograda. Smatram da danas Vojsku niko niko neće izvoditi na ulice, a ako pokuša da je upotrebi protiv svog naroda, sam bi sebe doveo u pitanje.“

Koji dan pre 9. marta Zvezda je u Beogradu u pohodu na Bari igrala protiv drezdenskog Dinama. Oni koji ga poznaju tvrde da je Ćiro Blaževićuvek imao želju da vodi takvu Zvezdu. Novinar i stari funkcioner zagrebačkog Dinama Pero Zlatar, u prošli ponedeljak je na Studiju B otkrio tajnu da je Ćiro Blažević, kad je Dinamo jednom prilikom igrao utakmicu protiv valjevske Budućnosti, uplatio pare za izgradnju spomenika Živojinu Mišiću, a da se to znalo, tvrdi Zlatar, Ćiro nikad ne bi mogao da vodi hrvatsku reprezentaciju. Od ozbiljnih ljudi čuo sam da je još Ivan Stambolićimao ambiciju da Ćiru dovede u Zvezdu, a kad je Miloševićpobedio Stambolića, pakosni Ćirini dušmani su govorili da je on čak uplaćivao i pare u famozni Zajam za privredni preporod Srbije ne bi li se kandidovao za Zvezdu.

I muzika i istorija se neočekivano sudare, kao i politika i fudbal. Baš taj dan kad je na Surčin marta 2007. sleteo Jatov avion na redovnoj liniji Amsterdam – Beograd sa mrtvim Slobodanom Miloševićem, u Centru Sava je uveče Lu Rid imao koncert. Verovatno neplanirano, u naredni utorak 12. marta na desetogodišnjicu ubistva Zorana Đinđića u Centru Sava koncertom u okviru Gitar art festivala obeležiće se pola veka objavljivanja prvog albuma The Beatles „Please Please Me“.

Hajde tim povodom da se vratimo u oktobar 2002. Nije to baš bilo kao onog 9. februara 1964. godine, kada su Bitlsi nastupili u prestižnom šou-programu Eda Salivena i tako definitivno osvojili američko tržište, ali je sigurno da je tribute band u organizaciji braders Karići nedeljnika NIN u BK vili „Jelena“ dostojno obeležio jubilej 40 godina The Beatles. Singl ploča Love Me Do, prvi vinil sa imenom The Beatles, objavljena je baš 5. oktobra 1962. Na isti onaj dan kada je 38 godina kasnije u Srbiji srušen režim Miloševića.

Magija koja traje i danas povezala je Liverpul i Peć, legendarnu tetku Mimi, koja je Džonu Lenonu kupila njegovu prvu gitaru (prodavnica Hessy's, Ulica Stenli, Liverpul) i Janićija Karića, koji je svom sinu Dragomiru takođe kupio gitaru. Dragomir je podsetio da je ploča sa Love Me Do tih davnih godina stigla i u Peć, a da su „Plave zvezde“ braće Karićbili prvi bend na Kosovu i Metohiji koji je svirao tu vrstu zapadne muzike na koju tada režim nije gledao blagonaklono. „Plave zvezde“ su bile i jedini bend sa Kosova i Metohije koji je svirao na beogradskoj gitarijadi.

Na proslavi kod Karića za bubnjevima je sedeo Sreten Karić(Get Back egzibicija) i Srđan Gile Gojković(Električni orgazam), tadašnja gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović, plesala je sa Bogoljubom uz Let It Be, Dragomir Karićje odsvirao i otpevao All My Love. Dejan Cukićje odao poštu tada tek preminulom Džordžu Harisonu, a Gile naglasio koliki je uticaj na mnoge, uključujući i njega, imala psihodelična faza The Beatles.

O inicijativi da Beograd dobije ulicu i spomenik Bitlsa govorila je njegova gradonačelnica. Ređali su se nostalgični hitovi: Hey Jude, Yesterday, Norwegian Wood. Te noći kod Karića bili su Goran Pitić, republički ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju, i Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja.

Konstatovano je da su Bitlsi bez prinude osvojili svet, da je prvu njihovu ploču u Beograd doneo legendarni jugoslovenski košarkaš Radivoje Korać. Citiran je i Čarls Dikens: „Bila su to dobra vremena, bila su to loša vremena.“ Izvesnija nego „frape demokratija“ u svakom slučaju. Mislite i o tome kada Kariće pogrdno nazivate „muzikantima“.

I deco, da znate da su Bitlsi pre Željka Joksimovića imali pesmu koja se zove „Mišel“!