Gestovi

Hitno je sa ‘Srbijagasom’ sklopljen ugovor o isporuci 20.000 kubnih metara gasa na sat. Almir Bećarević, direktor preduzeća ‘NH gas’, potvrdio je tada da je do sklapanja ugovora došlo pre svega zahvaljujući razumevanju srpskog predsednika Borisa Tadića. Sarajlije, običan narod, ali i politička elita, ocenili su kao izuzetan gest Tadićev napor da Srbija uputi gas građanima Sarajeva. NJih 400.000 bilo je bez grejanja. Tadašnji predsednik SDA Sulejman Tihić, naveo je to kao ‘odličan primer’ kako bi dve države trebalo da sarađuju u teškim vremenima. To što je Tadić rođen u Sarajevu dalo je dodatnu simboliku. Tek je simbolika dobila na značaju kad se gas i gest stave u kontrast sa ratnim iskustvom Sarajeva.

Primer drugi: maj, 2014 – premijer Srbije Aleksandar Vučić uručio je ličnu donaciju sarajevskoj Opštoj bolnici ‘Prim.dr. Abdulah Nakaš’. Odeljenju Ginekologije premijer Vučić je donirao Babytherm 8010 – sto za zagrevanje novorođenčadi, a u čijem izboru mu je pomogao Veran Matić (sećate se humanitarnih akcija sa inkubatorima?) Direktorica bolnice, dr Sebija Izetbegović (da, da, Bakirova žena), je pojasnila da ovaj aparat služi za adaptaciju novorođenčeta nakon poroda i zahvalila se premijeru Srbije. „Ovo je mali gest poštovanja, ali i ljubavi prema deci i budućnosti“, izjavio je Vučić.

Prošlost jeste bremenita, i ona lična određenih političara i ona nacionalnih narativa. Da ne pominjemo sad detaljno šah s Bakirom, ili cveće Kolindi na mostu, već samo ove ‘male’ gestove Tadića i Vučića. A, oni jesu dragoceni. Koliko oni vrede danas i zašto se brzo zaboravljaju zarad nove spirale mržnje? Pitaju me ovih dana kolege iz Sarajeva šta mislim o Vučićevoj politici prema Bošnjacima? Probao sam da ih uverim da tu nema foliranja (koga možda ima na nekim drugim temama), i da su dobri srpsko-bošnjački odnosi jedan od Vučićevih prioriteta. Ovo je svetliji primer u njegovoj kampanji: Od Sarajeva do Novog Pazara.