Gigaton: Disko u doba korone

Retko je koji album nekog velikog benda imao takav sudbinski tajming.

Talking Heads ne pominjemo tek radi puke koincidencije: Prvi singl sa Gigatona i već ultimativni MTV hit – Dance of the Clairvoyants – prilično je netipičan i kontroverzan uradak kad se pogleda impresivni opus benda jer ova zarazna stvar (oprostite na izrazu), zaista odmah privlači sećanje na Talking Heads kao neočekivani ali posve uspeli hommage tom začudnom bendu.

Kao pesma koju oni nikad neće snimiti. Kao nešto što je trebalo doći nakon Little Creatures albuma, a nikad nije došlo. Ovakvu identifikaciju maltene nismo osetili, bar na ovim prostorima, od kada je davnih dana Bajaga na ‘Jahačima magle’ prilagodio Psycho Killer.

Ili, prostije rečeno Edi Veder i saborci snimili su prvu svoju disko stvar, a što je jedan prilično hrabar Sijetl grunge epilog. Ili još preciznije, Dance of the Clairvoyants zvuči kao kad u tu Talking Heads posvetu dodate malo Depeche Mode sintisajzer mirođije.

To disko ne treba da vas zavara. Gigaton je angažovani, ekološki, album čije bi delove (poetiku, a i po koji rif) verovatno potpisao i njihov stari guru – Nil Jang.

Konfuzija, kontrola, odanost, zanemarenost, očekivanja, smrt pretpostavki, ples vidovnjaka – simbolika te ‘diskare’ je jasna.

EKG planete je lajtmotiv albuma na čijem omotu je glečer koji se topi. Pearl Jam je imao nameru da sa Gigatonom digne glas na štetne emisije ugljen-dioksida, a istorijska ironija učinila je da se album pojavio kada se zbog korone smanjuju emisije štetnih gasova.

Upravo je ovom bendu zapalo da snimi prvi veliki album sutrašnjice koja počinje danas.

Disko je samo u tom jednom hitu. Ostatak je definitivno stari dobri Pearl Jam sa mudrim refleksijama i inovacijama shodno decentnom starenju. Debitovali su 1991. sa karijatidom Ten, dok je predsednik SAD još bio Džordž Buš stariji.

Gigaton otvara furiozno Who Ever Said.

Da, to stvarno liči na The Who. Edi Veder je društveno svesni umetnik: Svi odgovori biće pronađeni. I to na greškama koje smo napravili. Pravi covid-19 saund, iako nije za to namenski pisan. Kao što će i neki Zagrepčani u simboliku albuma dodati i zemljotres.

Tipujemo ipak na Quick Escape kao na najbolji deo Gigatona. Kao u Nojevoj barci, od Talking Heads preko The Who stižemo do Led Zeppelin, od rifa do referenci na Kashmir.

Oštra kritika Trampa (ima li još neko mesto koje nije zajebao) i globalno zagrevanje su tu. Ako fanovi traže himnu, kritičari u prvim ocenama albuma kažu da im je bend to isporučio sa Never Destination. Moćan gitarski solo, ali malo i na prvu loptu. U suštini to je Pearl Jam kataloška pesma. Što naravno nije mana. Pravda je privid, ne veruješ u beskrajne milje, jer je tu samo još više poricanja.

Zar ne?

Nakon samoubistva iz sačmarice frontmena Nirvane Kurta Kobejna 1994. i smrti Krisa Kornela, frontmena Soundgardena i super grupe Audioslave koji se obesio 2017, Edi Veder je jedini od velike trojke grandž veterana ostao na sceni.

Sa Eltonom Džonom, Dejvidom Bekamom, Krisom Martinom iz Coldplaya, Andreom Bočelijem i još nekim bitnim facama nastupiće u projektu One World: Together At Home (‘Jedan svet: Zajedno kod kuće’), virtuelnom televizijskom događaju kojim bi se odalo priznanje zdravstvenim radnicima za rad pri pandemiji korona virusa. Emisija će 18. aprila u 20 časova po vremenu na istočnoj obali SAD biti istovremeno i na striming platformama Jutjuba, Epla, Fejsbuka, Instagrama, Tvitera.

Teško da ćemo Pearl Jam uživo videti 7. i 15. jula u Beču i Budimpešti, kako je bilo zakazano.

Pre svega zbog početnih bubnjeva i endemske sirovosti koji nas bodre u karantinskim vremenima izdvajamo i Superblood Wolfmoon. Ova stvar kao da je zaostala sa prethodnog albuma Lightning Bolt koji je za nijansu ipak tanji od Gigatona.

Ono što je Sirens bila na Lightning Boltu možda je za Gigaton to masivna i trenutku globalne strepnje primerena Retrograde.

Epsku Seven O’Clock kao da je napisao Nik Kejv. Za samoizolaciju se nametnula Alright, za odjavu malo gospela u River Cross.

Lightning Bolt od pre sedam godina i Backspacer iz 2009, pre sa Gigatonom čine trilogiju nego što su to samo dva nedorečena prethodnika.

Vratimo se u vreme kad je Sijetl ušao u naše živote i pored nove energije uneo i potrebnu (samo)ironiju u rok mitologiju. Zato je verovatno na Gigatonu bend tako prirodan u svojoj mastodontskoj poziciji na svetskoj sceni.

Dakle, Jeremy – hit singl koji je 1991. učinio da se svaki klinac koji ga je čuo zapita za trenutak kako bi izgledalo da vam glava bude oduvana na času geometrije. Mislim, to su o hitu Jeremy pisali američki kritičari, a mi smo ga tada često slušali u vreme mobilizacija, demonstracija i inflacije. Jer, ne zaboravite, ako je grunge početak i bio u vreme Ante Markovića, zenit je bio u vreme krvavog rastakanja Jugoslavije.

Omot Lightning Bolt albuma nosio je retro artizam sa munjama i talasima koji zrače iz neke pseudoreligiozne skalamerije sastavljene od krsta i polumeseca, a ispod čega je orijaško oko. Prilično artificijelno, ali i nekako zlokobno.

E, sad, ovaj glečer sa Gigatona koji se topi, i EKG planete, baš su se dobro uklopili u korona vreme kad priroda postaje čistija, a divlje životinje ulaze u naše opustele gradove.

Magazin Rolling Stone je 2006. napisao da su članovi benda prošlu deceniju potrošili uništavajući svoju slavu. Isti ih je magazin 2014. podsetio da su u godinama kad je Nil Jang napravio Harvest Moon. Gigaton je mnoge stvari retroaktivno postavio na svoje mesto.

Tamo 1991. grunge i ceo taj Sijetl paket se činio kao nešto mnogo slično.

Ali, nije. Soundgarden i Alice in Chains su u suštini ipak na kraju i metal bendovi, a mislim da je i Lemi Kilmister jednom lepo primetio da je Nirvanina Like Teen Spirit možda najbolja metal stvar u istoriji.

Pearl Jam je ipak nešto drugo: Nil Jang (pod broj jedan), Springstin, Beatles, Rolling Stones, čak i Who (evo pokazalo se na Gigatonu), Devo, Pink Floyd… Da, ne treba zaboraviti da su bili predgrupa U2 na Zooropa Tour 1993.

Na Backspaceru kao finalu prošle decenije Pearl Jam je već definitivno bio najklasičniji rok bend bez grunge deformisanja melodije. Ni Gigaton, iako kolekcija angažovanog besa i prefinjene melanholije, realno sa klasičnim grungeom nema mnogo dogmatične veze. Ona (veza) je više žanrovski romantična i varirana.

Pearl Jam zvuče više nego ikad kao deca koju je njihov guru Nil Jang izveo na pravi put. Zato Rockin’ in the Free World u njihovom izvođenju nikada nije klasičan cover, već neka vrsta porodične mantre.

Magazin Rolling Stone odnos benda sa publikom zove ‘postizanjem nove komunikacije’, a taj integritet i poštovanje fanova Veder opisuje kao ‘pokušaj stvaranja divovskog kruga u žitu u kome se krije misterija’.

I tu misteriju i danas imaju Ten karijatide kao Once i Alive. Ili klasik devedesetih kakav je Porch.

Na ovom mestu da podsetimo na pesmu Infallible sa Lightning Bolta: Pevljiva je, prava stadionska. Govori se o kontrastima američkog društva i apsurdima slobode. S jedne strane, homoseksualni brakovi su dozvoljeni, marihuana je legalizovana, a s druge strane pod firmom bezbednosti i tržišta dolazi do restrikcije sloboda i suspenzije radničkih prava.

Sad ubacite koronu u sve to pa videćete validnost Pearl Jam stavova.

Taj Ten iz 1991. je bio senzacionalni debi (pošto im zakonski propisi nisu dozvoljavali da nazovu bend po košarkašu Mukiju Blejloku, odlučili su da album nazovu po broju koji je taj košarkaš nosio na dresu). Andergraund momci Sijetla okupili se da poraze lažne dugokose metal diktatore i da pritom koriste Doors fazone, kako su oh ocenili američki kritičari. To je vreme kad ipak nije bilo ovolike ‘pop fruktoze’ (Veder) koja pravi tabloidnu muziku.

Malo je verovatno da je frontmen Pearl Jama ikada čuo za Vidosava Stevanovića, a kamoli pročitao njegov ‘Testament’, ali u akustičnoj baladi Pendulum sa prošlog albuma maltene je prepevao prvu rečenicu romana (We are here and then we go, my shadow left me long ago), nagoveštavajući njome osnovnu temu albuma – suočavanje sa prolaznošću života.

Dok je trajao koncert u Milanu 2014, Italijani su još bili aktivni na Mundijalu u Brazilu.

Na rasprodatoj ‘Meaci’ Veder je obukao dres azura, a na bini je bio i Materaci. Na Nereo Rocco stadionu u Trstu koji dan kasnije reflektori su se upalili na Alive, pa je u fan pitu razvučen transparent od tridesetak metara u bojama italijanske zastave sa ultimativnim natpisom Rockin’ In The Free World.

Forza Italia!!!