Igor u Beogradu

 Nju je trebalo da postavi Milošević 1988. godine. I tada su Srbi prodavali kuće po Kosovu, neko zbog pritiska, neko da bi zaradio i otišao put Lazarevca ili Kraljeva. Ali, tada je srpsko javno mnjenje reagovalo na ove procese. Mi smo u Danasu pre neki dan izveli jedan test: Naša novinarka je bila u Orahovcu, napisala reportažu o novom talasu prodaje srpskih kuća, o tome kako se ponašaju tamošnji socijalisti, ali ta priča nije imala šanse u konkurenciji sa naslovnicama gde su Mića, Roćko, Beba… Zaključak se sam nameće. Što se tiče hipokrizije dobrog dela javnog mnjenja.

To što neko izgubi negde i nekad formalno vlast, ne znači da je simbolički nije izgubio ranije. Boris Tadić je simbolički „pao“ kad je Angela Merkel avgusta 2011. došla u Beograd na sastanak koji je posle okarakterisan kao „mučan“. Ali zato sad i najveći nacionalni kritičari ne mogu da ospore Tadiću izvesnu čvrstinu kad je Kosovo u pitanju. I Bosna i Hercegovina i Crna Gora. I to ne treba tendenciozno mešati sa navodnim angažmanom njegovog savetnika Mlađe Đorđevića, tobožnjom destabilizacijom tih država putem neignorisanja pitanja Srba u regionu, te egzibicionizmom Vuka Jeremića.

No, dobro. Sa Vučićem su stvari u svakom pogledu izgleda čistije. Regionu on više odgovara. I još dalje: Smrknuto lice Angele Merkel zamenjeno je osmehom. Nema ni Radomira Antića da pobedi Nemačku na Mundijalu, a profesionalno suđenje Milorada Mažića na utakmici Nemačka – Portugal išlo je naruku sve boljim odnosima dve zemlje. Ako sam dobro razumeo solidne izvore Danasa, Srbiji i Vučiću se nudi čak i neka vrsta posredništva u Ukrajini. I to ne zvuči kao ona čaršijska priča da je Tadić u jednom momentu figurirao kao mirovni posrednik za Siriju da bi mu se navodno „našao posao“ posle izbornog poraza. Kada Srbija bude predsedavala OEBS-u dogodine, ta se posredovanja mogu i institucionalizovati. Kao predsedavajuća, Srbija može sama sebi da uputi izvinjenje koje je tražio Vučić povodom kritika da u Srbiji nije najbolja situacija s medijima.

U daljoj razradi taktike „priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne uvodimo sankcije Rusiji“, bilo bi idealno da EPS, recimo, prodamo Nemcima, Telekom Amerikancima, a smederevsku železaru Rusima. Bar se za Železaru trenutno interesuju, koliko sam načuo, ruski Uralvagon, američki Esmark, austrijsko-engleski Vestvud, te Junajted grupa iz Luksemburga. Nemce navodno interesuje EPS, kao što ih interesuje i „Dunavska inicijativa“, dok ih Telekom ne interesuje preterano, a pitanje paljenja nemačke ambasade u vreme mitinga pomenulo se na sastanku Merkel – Vučić, ali ne baš kao najprioritetnije kao što je neko možda očekivao.

To što priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, u ovoj fazi je i za Nemce izgleda sasvim dovoljno da ne uvodimo sankcije Rusiji. O Miletu Dodiku se, ako dobro razumemo, pričalo u „privatnom“ delu razgovora. Vučić i Nikolić su izgleda prihvatili stavove Dodika i Emira Kusturice povodom obeležavanja Vidovdana sto godina posle Principovog atentata kao stavove zvanične države Srbije, ali ostaje nejasno kako će i na duže staze Vučić uskladiti Kusturičin antiimperijalizam sa svojim evrofanatizmom.

Crnogorski ministar spoljnih poslova Igor Lukšić je bio u Beogradu. U opštoj atmosferi konspiracije i paranoje svako ima svoje objašnjenje posete. Jedno je sigurno: Sergej Lavrov i menadžment Iron Maidena sigurno se nisu sinhronizovali da u istom danu ove dve atrakcije budu u Beogradu, pa da bi Igor mogao da vidi i jedno i drugo. Čoveka sam video na Iron Maiden, a već mi kažu „ma nemoj da si naivan“. Kao da je to što je Igor video Dačića i Vučića najmanje bitno. Zbog crnogorskih sankcija Rusiji, dolazi do bojkota ruskih turista. Sezoni u Crnoj Gori preti kolaps. Mogu li je Srbi izvući kol'ko-tol'ko? Eh, ti srpski turisti za kojima svi čeznu. Sećam se kad se Milo otcepio od Srbije kako se govorilo „e, vala više nikad dole na more“. Pa sećam se kad je Milo priznao Kosovo, opet se govorilo „e, vala tek sad nikad“. U međuvremenu se uvek išlo dole u proseku normalno. Onaj ko je otišao na druge destinacije nije zaobišao „na pjenu od mora“ zbog Milovih tobožnih noževa zabijenih u leđa Srbiji, već što mu je tamo optimalnije.

S naprednjacima se otvaraju spoljnopolitički vidici. Izgleda da ćemo nastaviti da izvozimo svinje u Rusiju kao što ih je nekad Miloš Obrenović izvozio u Austriju, a polovinom jula, kažu mi prijatelji iz Amerike, dobićemo i dozvolu za direktne letove do Čikaga i Njujorka.

Negde u jeku raskola Tadića i Đilasa, posle Tadićevog poraza od Nikolića a pre trulog kompromisa Tadića i Đilasa, sedimo nas nekoliko novinara sa Borisom na Kalemegdanskoj terasi. Ne znam kako smo došli do teme SPS, ali u jednom trenutku nam Boris postavi nagradno pitanje znamo li gde je napravljena vlada DS-SPS? Ja kažem na jednom objektu na vodi blizu Kule Nebojša, a Boris kaže da nisam pogodio, iako i danas mislim da sam bar bio jako blizu. Boris nam nije otkrio tajnu jer smo kao svi promašili, ali niko nije ni pomenuo Miću Jovanovića ili Megatrend. Odnosno Mićin presudni uticaj. Rektor sad tvrdi da je on dao ključni doprinos. Interesantne su reakcije jer svi kao da hoće da kažu da je taj čin (pravljenje vlade), u stvari bio pravljenje monstruma; ma ko da je bio babica – Mića ili neko drugi. Ali, zašto? Ako i zanemarimo pomalo perverzan deo priče o „mirenju u dva bola“, zar onaj deo priče o „objedinjavanju moderne evropske levice“ nije bio plemenit, na nesreću očajno sproveden. Čisto da znate da je Đinđić jednom prilikom rekao da kad ode Milošević, između nas i njih (SPS) neće biti razlika.

Zaboravljamo ponižavajuću činjenicu da je SPS u Vučićevu Vladu „desnog centra“ ušao bez koalicionog sporazuma; znači ušli su ministri i ostali po dubini maltene kao privatna lica. Tek je pitanje s koliko dostojanstva će izaći. I kao kakvi socijalisti. U odbrani svog izvornog socijaliste Miće Jovanovića nisu se proslavili, a glupo je poverovati da su samo principijelno za utvrđivanje visokoakademske stručnosti. Jer odsustvo kuraži je evidentno. Megatrend ni kao metafora ne postoji bez SPS. Ko, u stvari, treba da pruži odgovor šta je SPS: Vučić ili kongres te partije? Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da priča o cenzuri i afera sa doktoratom ministra policije nisu oborile Vučiću rejting. Znači li to, u ovoj paranoji, da ipak stiže Šešelj? Ono što znam jeste da su naprednjaci nervozni po tom pitanju. Znate šta je mudri učitelj Joda rekao Luku Skajvokeru: Moraš se suočiti sa Vejderom (Dartom), ali kad budeš spreman. Naravno, u ovoj našoj (post)radikalskoj sapunici odnos snaga je drugačiji, promenila se i Srbija, ali stabilan rejting vlasti očigledno ne znači i da vlast misli da je stabilna. Otuda njena stalna „revolucionarnost“ iako je rejting ostvaren demokratski. Nezavisno od paranoje, MUP teško više može da se održi kao holding, a da nije sve kao 2003, znači da Vučić pored mnogo većeg rejtinga od Đinđića ima valjda i vojsku. Pa i u smislu da Nikolić nije Koštunica. Kisindžer je važio za paranoika, pa kad su ga jednom prilikom novinari pitali da li je zaista paranoik, on je odgovorio da možda jeste, ali da to ne znači da mu ne rade o glavi. Da li su vam sad razumljivije neke reakcije vlasti?

U četvrtak na prijemu u britanskoj ambasadi bio i Mišković. Kakvih sam se samo teorija tamo naslušao po tom pitanju. Još kad je u priču uključen Toni Bler. Pre par meseci mi ekskluzivno objavimo da Vučića (a nije nam on rekao) savetuje Blerov nekadašnji šef kabineta Džonatan Pauel. Pre toga Dušan Spasojević (DS), bivši ambasador u Ankari, u jednoj ležernoj rubrici u Danasu kaže da čita Pauelovog „Novog Makijavelija“. Kad čusmo za Džonatana, mi zamolimo Dušana da napiše recenziju knjige čoveka koji savetuje Vučića, i on to uradi. A konspirativna čaršija odmah kaže: „Kakav Ivica, evo ga novi ministar spoljnih poslova.“ Ne možeš nikoga da razuveriš.

Realna politika pokaže ko je kakav. Kad malo razmislite, ispade da bi Srđan Verbić možda bio sjajan ministar policije ili ministar pravosuđa. Verbić seče. I ne zaboravite Vučićeve reči u vreme kad smo tek saznali imena ministara – da je Verbić po nekom idejnom habitusu maltene LDP. Možda je to naznaka traga o Vučićevom neispričanom snu – SNS kao veliki LDP.

Eh, kad se setim prošle godine negde u ovo vreme kad sam u organizaciji Megatrenda u Kanu slušao našeg EU izvestioca Jelka Kacina kako mudro zbori. Pa zar je, Jelko, sve to bila samo azurna iluzija?

„Svi sad traže samo visoko zvanje

za njih sve ostalo je ništa

sve ostalo je manje

pa me svi pitaju a šta sam ja to

a ja im kažem doktor za rock'n'roll“

(Vatreni poljubac)

To je bar, rektore, neupitno.