Inicijacija

Sećate se te izložbe koju je bila priredila pres-služba SNS a na kojoj su, uz pompu, prikazani negativni medijski sadržaji o Vučićevoj vlasti, a na osnovu kojih su tobože građani mogli da procene da li ima cenzure u Srbiji. Taman bi neko pomislio da naprednjaci opet dokazuju da nema cenzure u Srbiji, i to još uverljivije u sred kampanje za gradske izbore i to baš ispred Gradske kuće, jer bi valjda u diktaturi bilo nemoguće da se takva antirežimska izložba održi. Ubrzo je stiglo razjašnjenje u vidu da je izložba oskrnavljena natpisima. Znači, ipak nisu ‘Necenzurisane laži’. Otprilike, izložba je doživela sudbinu spomenika Brus Liju u Mostaru. On jeste bio postavljen, ali su mu ubrzo slomljene nunčake što je ipak bio proces inicijacije u mostarsku stvarnost, jer Brus Li je u nedostatku srušenih partizanskih nadnacionalnih spomenika simbolizovao multietničnost i neke vrednosti bitnije od etniciteta. Dakle, Koraksova izložba je doživela inicijaciju. Na neki način ona postoji, nije zabranjena. ali je ‘osveštana’ i sad funkcioniše u srpskoj realnosti i njoj imanentnih beogradskih izbora.

Šešelj logično varira ime svoje stranke u kampanji. Pa otuda sve, pa i Beograd, mora da bude radikalno bolje. Ali, iza Šešeljeve glave na plakatima među simbolima Beograda pojavio se i dosmanlijski Đilasov most. Taj most je ekspresno postao lendmark. Pogledajte nove hit serije: Režiser u ‘Ubicama moga oca’ kao da jedva čeka da prikaže taj most u totalu – kako sija noću. Most je jak adut Đilasove kampanje. Kao i Bulevar kralja Aleksandra rekonstruisan u njegovo vreme. Oni koji su ga optužili da je ‘drvo(s)jek’, sad ga licemerno podržavaju. A skejteri su još onda govorili da im je Đilas napravio fantastičnu pistu kroz centar prestonice.