Inkluzija

U takvim ‘igrama gladi’ on uživa, iako su one psihološki iscrpljujuće za one koji su u kadrovskom bubnju.

Upućeni naprednjaci pitanje premijera trenutno u internim kladionicama svode na dilemu ‘Cica ili Bane’?

Cica je stari, još iz vremena radikala, nadimak aktuelne guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, dok je Bane aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je pre korone dobio, pomalo senzacionalno, tu čast od Vođe da bude odmah iza njega na naprednjačkoj listi, ali su ga korona kriza i njen menadžment donekle relativizovali, da bi mu sad navodno opet skočile premijerske akcije, što ne mora ništa da znači u ‘igrama gladi’.

Možda je poređenje sa srpskom politikom prejako, ali distopijsko je vreme, pa preporučujem da pročitate roman Suzan Kolins – The Hunger Games ili pogledajte filmsku trilogiju sa Dženifer Lorens.

No, dobro.

Čujem da je Bane (Nedimović) ‘bez boje, ukusa i mirisa, ali da u istraživanjima javnog mnjenja ne stoji loše’.

Za razliku od Ane, koja je malo podbacila s obzirom na podvižnički krizni menadžment.

Što opet ne mora ništa da znači, jer ovo je ipak igra detekcije i sad možda neće biti naglašene simbolike kao što je bila podela knjiga članovima vlade, kad je Ana od Šefa dobila Milana Stojadinovića.

Što je bio jasan signal Milošu Vučeviću u Novom Sadu da kaže šoferu da ugasi motor, jer se ne ide u Beograd.

Možda se sad upali motor, ali za mesto predsednika stranke? Bude li Jorgovanka premijerka, moguće je da Siniša Mali dođe na njeno mesto u Narodnu banku.

Na internim kladionicama solidno stoji i mogućnost ‘da Džonija zameni Maja’. Maja je ‘naša Maja’, a Džoni je Vladan Vukosavljević, aktuelni ministar kulture.

Iako je stara Majina želja da se bavi kulturom ove zemlje, u političkom (Vučićevom) smislu to će za nju biti ‘utešna nagrada’.

Nekada i bivši, nenamireni, naprednjaci kad nema viška ušiju i očiju daju sebi oduška pa cinično, gotovo jeretički, kažu da se bar nadaju da će srpska kultura proći bolje nego srpski parlamentarizam.

Nedimović je pre naprednjaka bio u grupi građana, pa u DSS, pa u DS, tako da bi to neko možda protumačio i kao najmanje moguć Vučićev iritantan izbor.

‘Jer, Bane nema ostrašćenost koju imaju neki drugi dođoši iz DOS u SNS.’

Ali, i za Anu se mislilo da će uneti neke nove tonove, da bi na kraju ispalo da je ona maltene, što bi rekli Hrvati, prešla u četnike, ali na žalost srbijanske opozicije ne četr’es pete.

Upadljivo je bilo odsustvo Nebojše Stefanovića u naprednjačkom stožeru u noći izborne pobede.

Da li je odsustvo i na Andrićevom vencu, gde su na konsultacijama bili svi potpredsednici i predsednik Izvršnog odbora, za čaršiju dodatni dokaz o ‘puštanju niz vodu’, ili je i ovo Vučićeva igra detekcije?

Kad bih se ja kladio, jedina dva sigurna ministra bili bi mi Zorana Mihajlović i Aleksandar Vulin.

Možda bi bio i Aleksandar Antić da nije u SPS u pogrešno vreme na pogrešnom mestu (energetika). Naravno, i Zlatibor Lončar je bitan, ali on, kako čujem ‘uvek može na Brdo’ (BIA), što sigurno ne bi mogla biti otkomanda za Vulina ili Zoranu.

Ko je služio staru JNA pravi razliku između prekomande i otkomande.

Prekomanda znači kad iz jedne jedinice odeš u drugu i ne vraćaš se više u staru.

Otkomanda znači kad odeš u novu jedinicu, pa se posle izvesnog vremena vratiš u staru.

I sami vidite da i u nekim partijama i nekim medijima sve više ima Vučićevih kadrova ‘u otkomandi’.

Preciznije, pojedine nenaprednjačke poslanike u Skupštini više kontroliše Vučić nego njihovi lideri. Neki su tu i poslati ‘u otkomandu’.

Glavni utisak famoznih konsultacija na Andrićevom vencu je Milan Krkobabić, lider PUPS-a.

Kao što je nekad sedeo sa strane socijalista, sad je sa strane naprednjaka, ali zar nije sasvim svejedno s koje je strane.

Bitnije je na svadbi da li si s mladine ili mladoženjine strane nego sad na Andrićevom vencu, da li si na strani astala gde je Vučić, ili si upremas.

Kad bi se igrali igre detekcije, da sam ja Vučić, Dačiću bih ponudio ministarstvo policije (ne samo ako Nebojša odlazi), a da sam u toj igri Dačić, to bih kako umem i znam probao da odbijem kao nepristojnu ponudu.

Popuštanja ekspres lonca bez ventila su vrlo izvesna u budućnosti, i zašto treba Dačiću, koji je pokazivao lojalnost ali i čuvao koalicioni kapacitet, da sutra šalje policiju da prebija ‘pobunjene građane’, ali i neoljotićevce i neotrockiste.

I još da vodi računa ko je pravi a ko ubačeni pandur. Čak i da mu ostanu spoljni poslovi, to će biti puki servis Andrićevog venca, što će se možda mistifikovati ‘ruskom kartom’. Samo su dva Vuka – Drašković i Jeremić vodili relativno autonomnu spoljnu politiku.

Pitanje SPS je urgentno inkluzivno. Svako ko potencira ‘rusku kartu’ mora da zna za slučaj Aleksandra Rankovića: Uvertira za Brionski plenum bila je smišljena optužba na osnovu kuloarskih priča o zdravici koju je u Rankovićevu čast podigao u Moskvi jedan sovjetski funkcioner rekavši da ga vidi kao Titovog naslednika.

Primećujete li da Vučićevi tabloidi pišu o ruskoj dubokoj državi koja rovari po Srbiji. Pa nisu slučajno ti tabloidi na latinici.

Ali ako sa pet spadnu samo na dva ministra, valjda će i u SPS shvatiti da imaju samo jednog više od Pokreta socijalista. S time da je Vulin i neformalni ministar za Hrvatsku.

Ako se Šapiću traži resor, bilo bi glupo da jedan vaterpolista zameni drugog u vladi.

Autokratski režimi uvek vole resore sporta i omladine, mada je pitanje da li je to adekvatno pompeznom imenu SPAS (Srpski patriotski savez).

Još nije konstituisan parlament, a Šapić je uspeo da izbaci Vladana Glišića (bivšeg dverjanina) iz partija, ostavljajući mu moralni izbor da li će da zadrži ili vrati mandat.

Da li se to Šapić zamislio da li je Glišić kod njega u prekomandi ili otkomandi, ili je nešto treće u pitanju?

U izbornoj kampanji dobio sam na beogradskoj pijaci Đeram propagandni materijal SPS u kome nije bilo ni Tita ni Miloševića, ali jesu bili likovi koji bi teško shvatili pojam ‘slavske levice’ – Albert Ajnštajn, Karl Marks, H. Dž. Vels, Če Gevara, Džordž Orvel.

Njih je na Andrićevom vencu Dačić citirao verovatno kao što je Vučić s druge strane stola Dačiću i Palmi citirao Lajbnica i Marka Tvena.

Po jednoj računici, od 1945. SPS nije na vlasti bila samo od 2000. do 2003. Mada i tada su čuvari plamena bili Milan Milutinović i Bane Ivković.

Dačićev ‘demokratski centralizam’ je na probi u partiji. Kad se legenda SPS Škundrić smeni zbog sina na protestima, to je kao kad ti nekad nisu dali posao jer ti je tata bio u četnicima.

Ako je Dačiću skočio šećer zbog ‘Užičke republike’ Novice Tončeva u Surdulici, to ne mora da znači da je i Vučiću proporcionalno skočio pritisak.

Jer Surdulica destabilizuje Ivicu, mada je i u opoziciji bilo spremnih da Surdulica postane novi Šabac.

Sećate se kako se Saša Janković cinično i odlučno bio zahvalio na podršci Čedi Jovanoviću. Zašto sad nije bilo odlučnijih tonova da nikakva gibanja u SPS, nikakva podrška protestima, neće spasiti ovu partiju i njene pobunjenike od lustracije.

Umesto ‘zahvalnosti’ delovima SPS u stilu Saše Jankovića, delovi opozicije, pobunjenih građana i medija, sa neskrivenim simpatijama gledali su, ne samo na stanje u SPS, već i na Nemanju Šarovića, radikalskog disidenta.

Velika su ovo iskušenja za moralnu policiju opozicije koja zahteva ‘apsolutno jedinstvo’ i mač lustracije. Ali, sa takvim jedinstvom jednostavno nema većine.

Gde se izgubio onaj Dačić iz jutarnjeg programa TV Prve, kad je nasrtljivoj novinarki, iznerviran odbrusio – jesu li vas dobro pripremili, pa šta vi mislite, pa ja sam predsednik SPS, ne može meni biti draža SNS od SPS, i sve u tom tonu.

Jeste Ivica sad odbrusio Zorani aludirajući na njenu političku prošlost – da je SPS preživela G17 pa će i kovid 19, ali lako je Ivici istresati gnev na Zorani.

Ono na Prvoj je bilo pravo, ovo sa Zoranom je samo ležernija verzija Đuke. Ajde, čik udarite na Šormaza.

Naprednjački napadi na SPS su, i pred ove izbore bili, kako smatra Mrkonjić, stereotipan početak izborne kampanje.

Ali sadašnja situacija nije stereotipna, jer i Rasim, istina nežnije od Šormaza, kaže da nije loše da imamo opoziciju u parlamentu.

Tačno je da Vučić pomaže Republiku Srpsku, ali mala sugestija za Mila Dodika: Kad hvali Vučića i kritikuje proteste, treba da pazi da ne zaliči na Radovana Karadžića, koji je posle Devetog marta rekao da će doći sa milion prekodrinskih Srba da brani Miloševića.

Vučić lepi ‘flastere’: Čim jedan pop poreklom iz Republike Srpske kaže koju protiv Vučićeve lične vlasti, eto ga drugi entitetski pop da ukaže kako se paljenju Beograda raduju samo srpski dušmani.

Da li rehabilitacija Tome znači i pad Šešelja, koji je manirom seljačkog staljinizma izbačen i iz jutarnjih programa sa kojih se nije skidao.

Stvarno, otkud Toma Nikolić na konsultacijama u Predsedništvu?

Izgleda da je najbukvalnije shvatio parolu ‘Za našu decu’.