Istočno od Urala

Ali, Antić koji je Srbiju odveo u Južnu Afriku i tamo pobedio jednu Nemačku nije valjao. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić pre neki dan je tražio od fudbalera da se ugledaju na Novaka Đokovića. Želi Tole da vidi krv u očima fudbalera dok igraju za nacionalni tim. Pa te krvi i jeste bilo u očima protiv Nemačke u Africi.

Radomir Antić tvrdi da je za svaki gol primljen iz kornera kriv trener. Ako povučemo analogije komandne odgovornosti, ona posle debakla za Euro, a tek posle fijaska na turneji po Meksiku i Hondurasu, za Karadžića postaje neupitna. I tu cinizam da on ne puca penale i ne prima golove sa 40 metara nije alibi. Predsednik Sportskog društva Partizan Duško Vujošević predlaže da se uvedu sankcije za one sportiste koji ne žele da igraju za nacionalni tim. Sankcija može biti i gubljenje državljanstva. Popularni Dule traži jasan „kodeks ponašanja“. Ali, i Vujošević i Antić spadaju u stručnjake koji pored „autoriteta igre“ (Antićev termin), lako nameću svoj autoritet i igračima. Nije lako da Dejanu Stankoviću koji je bio pod Murinjovom kibernetikom kažeš u Kovilovu ili novom centru u Pazovi, ajde Deki uradi 30 sklekova, pa da se on hitro baci na zemlju. Nije lako Vidiću koji je prošao dril kod Fergusona da kažeš u Kovilovu ili Pazovi, ajde, Nemanja, da istrčimo u 1.600 metara, a da on potrči kao da mu je neko za petama. Tek nije lako kad naši internacionalci krenu u grad (provod) da ih zaustaviš na vratima hotela i podsetiš da je spavanje u 22 h, a da se oni vrate kao postiđene devojčice. Tek se nije lako odupreti pritiscima „cenatra moći“ ko bi trebalo da odigra bar jedno poluvreme. E, za sve to Antić je imao autoritet. Samo nije imao sreće protiv Australije. Ganu da ne pominjemo.

Doduše, preterani autoritet nije baš neophodan ako je tim toliko jak, uigran, a i drugarski povezan. Eto, pred taj mundijal u Francuskoj na pripremama (onda je to bila SR Jugoslavija), na Paliću, moglo se pored naših asova uveče na kafanskim stolovima uz tamburaše videti i „tarli-tarli“ (litar belog-litar kisele), ali to je bio toliko moćan tim da mu je malo falilo da se proslavi u Francuskoj, uprkos stalnim problemima Dejana Savićevića sa „primicačem“. Ej, bre, tada su u reprezentaciji bili i Siniša Mihajlović, Piksi, Brnović, Mijatović… Za Sani Boja se naknadno ispostavilo da je jedan od naših boljih selektora.

Dakle, samo ako imamo odgovornu državu, struku i autoritet odozgo – od predsednika saveza, preko selektora – u bilo kom sportu, onda se i pred igrače mogu postavljati jaki moralni (patriotski) principi. Generalno, u Srbiji imamo problem sa shvatanjem „promena“. Njih maltene svi traže, uključujući i Toleta Karadžića. Pa zar je Lane Jovanović u Africi manje zagrizao za svoju zemlju od Ronalda u oranici Bilinog Polja? Zar nije imao „krvi u očima“. Eto, u fudbalu smo imali promene. Samo nagore.

Čemu nas još mogu naučiti baraži? I nekim regionalnim mentalitetskim apsurdima, na primer. Pretpostavljate za koga su Milorad Dodik i Srbi iz Republike Srpske navijali na Bilinom Polju. Naravno, za potomke Vaska de Game. Ali, s druge strane, mnogi Srbi iz Srbije su navijali za Bosance. Kao što su navijali i za Crnogorce. Hrvati u Mostaru su takođe bili na strani Portugalaca. Izbila je i tradicionalna tuča sa Bošnjacima. S druge strane, mnogi Hrvati iz Hrvatske navijali su za Bosance. Pa i za Crnogorce. Davno su prošla vremena kad se navijalo na način „ko bude bolji, pobedu nek slavi“, ili kad su navijači Veleža skandirali „mi smo Titovi – Tito je naš“. Shodno realnosti, mislim da je sasvim normalno da Srbi iz Banjaluke navijaju za Rusiju ako ona igra protiv BiH, kao što mislim da je sasvim normalno da Bošnjaci iz Novog Pazara navijaju za Tursku ako ona igra protiv Srbije. Ali, da li je baš sasvim normalno da Dodik navija za Portugal protiv BiH, ili Zukorlić za Estoniju ako igra protiv Srbije?

Toplo preporučujem za čitanje roman Vasilija Aksjonova „Moskva kva-kva“ (u Srbiji ga je objavila Geopoetika). U jednom toku romana Tito se čak lično pojavljuje u Moskvi sa čitavom svitom – Đilas, Ranković, Kardelj, Moša Pijade. „Srpsko-hrvatski hajduci“ spremaju atentat na Staljina koji sa Berijom panično beži. Istovremeno, Staljin ima plan da likvidira Tita i demontira Jugoslaviju tako što će Hrvate preseliti u Kazahstan, Srbe u Ukrajinu, a Crnogorce negde kod Kozaka. Ako se dobro sećam. Malo je istorijski cinično da ova literarna fikcija može da se apsurdno i delom korigovana ostvari dolaskom preko 20.000 kosovskih Srba istočno od Urala kako im Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik u NATO, predložio. Zahtev Srba za ruskim državljanstvom je u suštini plod očaja, ali i povod da se setimo i jednog drugog očaja. Ne mogu zaboraviti zahtev građana Majdanpeka koji su tražili preko Ujedinjenih nacija zemlju u koju bi se kolektivno iselili sa porodicama. Njima bi čak nešto istočno od Urala i odgovaralo jer su tražili mesta gde ima rudnih nalazišta jer to umeju da rade. Ne birajući – Aljaska, Sibir, Čile, bilo šta. Radio Slobodna Evropa je imao čuvenu reportažu iz Majdanpeka koje se i danas sećam u svoj njenoj socijalnoj strahoti.

Sigurno znate šta srpska kafanska politika misli o ulozi Engleza u srpskoj sudbini. Da li znate da hrvatska desnica misli da Englezi uvek pomažu Srbima, često na račun Hrvata. Eh, kad bi Tadićeva poseta Londonu dala delom za pravo ovoj hrvatskoj opsesiji. Da se bar izbegnu poniženja tipa „istočno od Urala“. Da kosovski Srbi ne ispadnu neki postmoderni informbirovci. U smislu emigracije.

Pre neki dan u beogradskom hotelu Kontinental održan je ambiciozan Pres medija samit, sa temom budućnosti štampanih medija, ugroženih od interneta i besparice. Te pretnje su realne, ali budimo pošteni, njima se ne može uvek pravdati odsustvo čitalačke kulture. Danas su dnevne novine u Srbiji jeftinije od žvaka i prezervativa. Možete li umlatiti dosadnu mušicu ili komarca laptopom? Kad krečite, da li na parket stavljate laptopove? Možete li laptopovima i tačskrinovima da očistite prozore? Ako kasno shvatite da nemate pri ruci toalet papir, hoćete li iskoristiti blekberi? Kad vadite kiseli kupus iz kace, da li ćete ga umotati u neku epl konfiguraciju?

Treba li vam još razloga za optimizam u pogledu budućnosti štampanih medija?