Kako se maknuti s Balkana?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Čudo od teksta. Sve jasno rečeno.

   1. jad od komentara, sve jasno.

2. Vrlo jednostavno, kupiš kartu u jednom pravcu, kao što sam ja, srećom, učinio.

3. Pa stvarno nem pojma sta tu sto? Svako malo skoknem do Lendave, svratim u Slatinu, Kladusu retko zaobidjem, ima me u Susnju, Despotovac, Cair, Cesko selo. Hladim craft pivo -Krvava gruda rodna zemja- na izvorima Savinje sa Buldozerima, Miladojkama i Trubarom biznisa, strizem kroz hvarska polja kao po maslinovu ab Simic ulju, prajvat Tin dzetom svugde stignem sa Dzonijem biznisa i sa Jasenkom na heliodrom na Medvjednici i Tifa i Brega biznisa sa mnom, primimo i savet od Igija sto ga je pokupio iz decijeg obrazovnog, nikad duze od 25 reci, popije se i sa Jursenarkinjom, skoci i sa Nikenenom u Neretvu, ima svega a i kolege iz drugih biznisa isto kazu dobar je i silno stoji. Kao politicar, kao krimos, mogu da svedocim da ne kapiram kome to sta koji moj kako se god zvalo smeta?

4. Shvatanje Balkana veoma mnogo govori o našem mentalnom sklopu. Podrazumeva se da su za „balkanizaciju“ velikim delom krive velike sile koje su naše područje koristile za svoje politike „zavadi pa vladaj“, nadgornjavanje, „krizni menadžment“…ali razlika u shvatanju Balkana između Srba i Hrvata mnogo govori. Mi mnogim kompanijama, i ne samo njima, dajemo ime Balkana, ta reč se stalno pominje, a Hrvati oduvek nastoje da je što manje ili nimalo ne koriste, bežeći mentalno od tog narativa. Mi ne možemo bez Balkana, bez sevapa, inata, derta, činjenica je i da smo bili i ostali mentalno mnogo više vezani za pokret nesvrstanosti, za celi Treći svet. Jedan ruski istoričar je u 19.veku govorio o Balkanskom poluostrvu kao Trakijskom a zašto tu sintagmu (Trakijsko poluostrvo) ne bismo pokušali da koristimo, ali avaj, nismo mi za to zreli ni pametni, kao što nismo ni za neku Srednjoevropsku, podunavsku Evropu, savez sa Mađarskom, Češkom, Poljskom….Naši istoričari ponosno ističu da nismo deo Zapadne civilizacije, a Grci opet s ponosom ističu da su kolevka iste te Zapadne civilizacije! Kažu da su srpski intelektualci (ma šta to tada značilo) još u vreme Braknovića bili veći antizapadnjaci od Grka koji su se vekovima raspravljali sa Zapadom oko kosupspstancijalnosti-jednom slovu u 4.veku na Nikejskom saboru, pa oko filiokve u 11.v. itd. Zaključak: Kako se maknuti sa Balkana-pokušati maknuti tu reč Balkan i koristiti sintagmu Trakijsko poluostrvo, za početak, sve ide iz glave!

   1. Zasto ne Bugarsko poluostrvo? Balkan je zapravo u Bugarskoj? U stvari ne, to nije carskoegzarhskosanstefansko poluostrvo iz XIX veka, jbg. Mozda je prigodnije Tranzitno poluostrvo. Stanovnici, oni koji nisu u tranzitu, oni koji drze naplatne rampe jer ih ovde vazda ima, neka se zovu rampalijski narodi. Ako iz Balkana izdvojimo dinaride – pa tu onda i nema preterano sranja. Kazem iako uopste nisam ekspert za poluostrva, citav zivot zivim u ostrvu, na na ostrvu nego u ostrvu.

   2. Izvinjavam se na slovnoj grešci, mislio sam naravno na naše Brankoviće i period, recimo 15. i 16.vek. Danas neki afrički lideri kažu da ne žele balkanizaciju u svom regionu, a mi baš tu reč svugde koristimo i još se time dičimo. Ime je znamen, ili po latinski Nomen est omen, mi se izgleda ponosimo kada neki meksički turisti kažu da im Beograd više liči na Latinsku Ameriku nego na Evropu, rado ističemo da smo bliži po mentalitetu sa Brazilcima, Afrikancima, Indusima, Sirijcima nego sa Česima ili Slovacima i ko nam je kriv što ne umemo da nađemo stajnu tačku i orijentire?

5. Pa Kolinda jeste u pravu, rebrandiranje je neophodno i to svim balkanskim drzavicama. Problem je sto Htvatsku, kao i Srbiju, nije moguce presaditi u srednju Evropu. Pametno bi bilo, bilo kada bi svi shvatili, da jedino bogate saranje sa tadicijm i prijateljstvom zasnovanim na slicinim jezicima i kulturama izaziva postovanje drugih. (Npr. Skandinavija, Beneluks, Baltik i u novije vreme Visegradsa cetvorka). Npr Danci i Svedjani su od vecitih rivala postali najbolji prijatelji, rebrandirane balkanske drzavice bi mogle isto. Od najsiromasnijeg i najjadnijeg regiona u evropi (Norveska, Svedska) su napravili cudo. Trag o rivalstvu se jasno vidi u standardizaciji njihovog jezika, gde su Svedjani ø zamenili za ö, itd ne bi li se samo razlikovali od svog nekada mocnog suseda i hegemona. Zvuci poznato? To se nece promeniti i ne spominje to vise niko niti sanja o velikoj Danskoj. Danas je nekad mocna Danska izgubila mnogo teritorije, juznu Svedsku, Norvesku, a Grenlad je neka poluautonomna drzava koja ce otici… Zuvci poznato? Opet su seli i uradili su nesto, nije im to ni EU niti su to SAD poklonile, a poceli su od sopstvenog dvorista. Dakle i Kolindi i Vucicu mora biti jasno da nisu istok (Bugarska, Rumunija) niti centar (Austrija, Nemacka) niti Mediteranski jug (Grcka, Spanija) nego deo jugoprostora – eto pogodne reci za rebrandiranje, jugoprostor moze biti novi Beneluks ili Skandinavija. Ceo svet poznaje termin i nema tako zloglasan prizvuk kao Blakan, samo kada zaracene strane pretvorimo u prijatelje. Za pocetak neka pricaju o stvarima u kojima se slazu, sire saranju u smislu kulutre, kinematografije, nauke, obrazovanja, razmene studenata, naucnika, zajednicke istorije (one oko naseljavanja Slovena), zajednicke jezicke tradicije, usko integrisne ekonomije i saobracajne infrastukture i neka cute o drugim pitanjima, zajednicke sednice vlade itd… U svim oblastima je moguce saradjivati, a nek ne diraju tabu teme u sledecih 50 ili sto godina i posle neka ih otvore. Kao sto je hrvatska 5 godina posle ujedinjenja 1918 otvorila svoje nacionalno pitanje, to je trebala i srbija, a ne arogantno uzeti da je srpsko pitanje jugoslavijom reseno i pokrenuti se kad situacija prokljuca. Trebalo im je dati vremena da osete boljitak i napredak, pa otvarati neresena pitanja. No sta je tu je…. Sad smo opet na pocetku i moramo ponovo sesti za sto. A sa balkana cemo otici tek kada ga prihvatimo, promenimo i zajednicki preimenujemo.