Kakvato ti me iskaš

Mi u bivšoj Jugi znamo koliko nam je značio spot Forinera I Want To Know What Love Is, kad ga je prvi put pustio Saša Zalepugin u 'Nedeljnom popodnevu' iz zagrebačkog studija. 'A koliko je tek nama značila ta pesma kad smo je čuli na Radio Beogradu za vreme Todora Živkova', reći će taksista Boris u sofijskom 'Yellow cabu'. Foriner uskoro stiže u Sofiju. 'Matori su, ali bolje ikad nego nikad', kaže Boris. NJegova 'mazda' je žuta kao i svi sofijski taksiji, kao i svi taksiji na Menhetnu, malo se zeza. Borisov tata Vasil je vozio 'ladu', a za vreme spore i teške tranzicije vozni park Sofije približio se zapadnim metropolama. Sa neizbežnim balkanskim kontrastima: Dok tetovirani lik čeka za volanom 'poršeovog' džipa kod 'Lavljeg mosta' (ispod je neki potok jer Sofija nema ozbiljnu reku), nedaleko odatle proći će zaprega, dok će rundavi ulični pas, prateći svog klošara, zajedno s njim ući u tramvaj.Planina Vitoša gubi se u magli dok gledaš u kišni sofijski dan sa dvanaestog sprata hotela 'Ramada' u kome je turski kapital. I dobar kazino – lanac sa ispostavama od Kariba do Minska. U lobiju 'Ramade' sa konobarima pričamo o Iskrenovu, Zdravkovu, Gočevu i Mladenovu, čije umeće ništa nije vredelo protiv majstorije i sreće koja je pratila Radanovića te mitske decembarske noći na Poljudu. 'Vaša Zvezda se posle bar osvetila Bajernu'. Misli se na ono Zvezdino nedovoljno 3:2 kada je evropski san u Beogradu s dva gola prekinuo Diter Henes. Bugari su imali sličnu ludu noć tih godina: U sezoni 1981/82. CSKA je u 18. minutu na 'Vasilu Levskom' vodila 3:0 protiv Bajerna. Kolega novinar Emil u pomenutoj 'Maraji' mi kaže da pogledam na Jutjubu na šta je ličilo lice bradatog Brajtnera kod 3: 0. Na kraju je bilo 4:3. Bugari su posle deklasirani u Minhenu, ali tu noć na 'Vasilu Levskom', veću od Brenine, u polufinalu Kupa šampiona ovde maltene svaki moj dovoljno mator sagovornik prepričava. Emil oduševljen što znamo kakav je igrač bio Plamen Getov i kako nam ništa protiv njega u 'osveti za Split' nije pomogao ni Mitar Mrkela. Rivalstvo CSKA i Levskog je iskonsko. CSKA je danas u trećoj diviziji, ali na stadion dođe i po osam hiljada gledalaca kad igra. S fudbala brzo se preleće na kontroverznog biznismena Cvetana Vasileva, doskorašnjeg vlasnika paraćinske Fabrike stakla. Kolege iz '24 časa' i 'Truda' imaju utisak da srpski mediji nedovoljno posvećuju pažnje Vasilevu. S obzirom kakvih tu velikih skandala ima. Bugarska traži njegovu ekstradiciju. Raspisana je crvena Interpolova poternica. Vasilev je, čujem ovde, 'paradigma'. Moje sagovornike čude „beneficije koje ima u Srbiji“.Opet red fudbala, jer neko reče da Hristo Stoičkov (Vaistinu Stoičkov) u maju u Sofiji ima revijalnu utakmicu sa svojim ispisnicima iz sveta. Popismo jednu za pokoj duše velikog Trifuna Ivanova, koji je s Hristom igrao u onom moćnom bugarskom timu iz Amerike gde su bili i Lečkov i Kostadinov i Balakov. 'Eh, Kostadinov, bratko Zoran'. Ko bi zaboravio ono zakucavanje na 'Parku prinčeva' u zadnjim sekundama meča kad su Bugari ostavili Francuze kući, a oni otišli na mundijal u Ameriku gde su pobedili Nemce i stigli u polufinale.Opet red politike: Vest da Vučić (Srbija) podržava Vuka Jeremića u kandidaturi za prvog čoveka UN stigla je u Sofiju. Mi navijamo za Vuka, oni za Irinu Bokovu. Faliće samo Mladen Delić. Koji bi verovatno navijao za Vesnu Pusić. Migrantska kriza utiče i na Bugarsku. Premijer Bojko Borisov kaže da ne očekuje, po pitanju migranata, iznenađenja od Turske, već da se situacija može usložniti na granici s Grčkom.Percepcija Srbije ovde je i dalje kroz Cecu, Bregovića, Kusturicu i Đokovića. Običan narod zna ko su Vučić, Nikolić i Dačić, ali ne znaju nijanse. Ovi moji novinari znaju: Stekao sam utisak (s njima) kao da Bugarima fali SNS. Neki se čak sećaju (bili su upućeni) da je Vučić još kao radikal razmišljao kako da pomeri stvari s Kosovom, kako da se suoči sa Srebrenicom, kako da modernizuje partiju i državu. Slave mi, ne preterujem, ali u Sofiji sam čuo formulacije kao što su 'evropeizacija političkog jezika SNS', 'Vučićev dugi marš ka uslovnom centru', 'šaronovska varijacija modela kako nacionalista rešava probleme' i kako su 'modernizacija i evropeizacija nemoguće bez čvrste veze s narodom'. Bugari mi preciziraju, pa kažu kako Vučić ima 'nacionalnu poverljivost', te otuda i kapacitet za reforme, za razliku od njegove opozicije, ne samo proevropske već i desne koja se zaglibila u misticizmu.I ovde ti je kako na koga naletiš: Za jedne Putin je veliki lider koji je povratio samopouzdanje i autoritet Rusiji, za druge on je agresor u Ukrajini. Ali, maltene se svi slažu u jednom paradoksu; da uprkos tome što je Bugarska u EU i NATO, u njoj teško može da prođe antiruski stav. I tu ne treba da vas zbune neke vladine mere. Bugarska politika je 'u okviru pažljivosti šta kaže Brisel'. Bugarska ne želi konfrontacije, a premijer Borisov bi, kako mi kaže kolega, da bude lični prijatelj bar sa pola stanovnika Bugarske. Neguje imidž neposrednog čoveka.'Ako su nas politički primili u EU preko reda, nek vas prime humanitarno', pojašnjavaju mi domaćini. Nema ovde baš dark tabloida kao u Srbiji, ali sva štampa je 'mentalitetski tabloidna' i kad se predstavlja za ozbiljnu. Ima korupcije, pravosuđe je loše, nostalgičari za vremenima Todora Živkova, čiji je Bojko Borisov bio telohranitelj, reći će vam 'da smo sad amerikanski vilajet', 'da smo dozvolili da jedna Bugarska uvozi paradajz i beli luk, da je teška industrija uništena'. Običan narod, kao prodavačica cveća Vasilka, reći će vam da nekad ima utisak da EU fondove nije povlačila država nego mafijaši. Ali, samo nekorektan posmatrač bi rekao da Bugarska do i u EU nije napredovala.Sofija je retko čist grad. Ima i metro. Bugarska Todora Živkova imala je i kosmonauta, nuklearku, razvijala je računarsku industriju, pa otuda i tehnologija za piratske diskove devedesetih. Bugarska nije imala Mađarsku 1956, ili Čehoslovačku '68. Bratstvo naroda koje su manifestovali Živkov i Brežnjev bilo je spontano i ne samo ideološki uslovljeno. Imaju i ovdašnji nacionalisti čime da se hrane: Car Samuilo, sanstefanska Bugarska, bitka kod Slivnice… I ovde ćete čuti priče da je nekad bugarska pešadija bila brža od nečije konjice.Bugarski disident Georgi Markov, ubijen 1978. u Londonu 'bugarskim kišobranom' (pritisneš da ga otvoriš a on opali), rekao je kako je 'Živkov predaniji Sovjetskom Savezu nego sovjetske vođe'.Razgovaramo s Mehmedom i kolegama u sofijskoj redakciji 'Zamana' koji se štampa na turskom i bugarskom jeziku. Pričaju nam o Erdoganovoj represiji nad Zamanom u Istanbulu i prinudnoj upravi. Odnosi Turaka i Bugara su se prilično popravili posle katastrofe do koje je osamdesetih dovela politika asimilacije etničkih Turaka kroz bugarizaciju imena, što je rezultiralo egzodusom oko četiri stotine hiljada ljudi. Živkov je tada poručio turskom premijeru Ozalu da 'otvori vrata'. On je odgovorio kako će Turska primiti sve, ako treba nek dođe i Živkov. Zbog Varšavskog pakta Turska tada nije mogla energičnije da brani sunarodnike. Prvi postkomunistički predsednik Bugarske Željo Želev dobitnik je Zamanove nagrade za mir. Zaman je medij koji uvek traži 'tačku oslonca saradnje' i razvija, kako oni to zovu, 'komšijsku politiku'. U Zamanu još u superlativima prepričavaju izlaganje Boška Jakšića na konferenciji 'Model zajedničkog života' održanoj u Sofiji 2009.Ovde se visoko ceni Vučićeva želja da se institucionalizuje 'Krajovska grupa' koju čine Srbija, Bugarska i Rumunija. Podsećaju me na kvalitet susreta u Sofiji oktobra prošle godine Borisova, Vučića i Ponte. Iz priče o 'Krajovskoj trojci' maštoviti sagovornici očas posla dođu do priče o balkanskim (kon)federacijama. Da li bi raspad bio mirniji ili još krvaviji da su Tito i Georgi Dimitrov uspeli da stvore konfederaciju dve zemlje. Posebna tema je istorijska osovina Zagreb – Sofija. Zanimljivo mi je bilo čuti kako je bugarski emigrant LJuben Karavelov smatrao da je Švajcarska idealan model po kome bi se balkanske države mogle urediti i povezati. Svetozar Marković je, dodao sam citirajući nekog, u federalizmu video alternativu državnoj ideologiji zasnovanoj na takozvanom istorijskom pravu. Ideja federacije južnoslovenskih naroda je u osnovi pacifistička. I dobio sam odobravanja glava uz ciničnu opasku o sličnosti YU i EU. Opet red fudbala jer čujem kako je Ivan Vucov, tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Bugarske, precizno najavio pad nakon generacije Stoičkova 'jer nema baze'. Inače, ako niste znali, Vucov je osamdesetih trenirao splitski Hajduk, a da podsetimo – Hajduk je u Kupu UEFA igrao s Radničkim iz Niša a Simoviću je bura na Poljudu pomerala loptu sa linije za degažiranje.Italijanski nobelovac Luiđi Pirandelo sa svojim tragičnim farsama smatra se pretečom drame apsurda. U Narodnom teatru 'Ivan Vazov' igra se njegov komad 'Kakvato ti me iskaš'. Pirandelova žena sa bilborda pozorišta, ili žena sa bilborda 'Ralfa Lorena'? Kontrast sa statuom Sofije između. Na grčkom Sofija znači 'mudrost'.