Koalicioni sporazum

Pita me to pre neko veče žena sa Zvezdare koja će glasati za ovu opozicionu kolonu. Kažem joj da ne bih mogao da se zakunem da su išli kod notara, ali izgleda da nešto tipa ‘svakom po trećina’ postoji. Uglavnom, javnosti nije najjasnije kakav je to tačno aranžman. Jako je bitno definisati stvari da se ne bi ponavljale greške iz prošlosti. Jer, ako opozicija na primer pobedi Vučića na beogradskim izborima, sigurno da će već u noći pobede i slavlja euforično neko zatražiti ono od čega su strahovali koji mesec ranije – hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ko će onda biti kandidat za premijera ako Đilas bude novi gradonačelnik Beograda? Jeremić, Janković, neki ‘ekspert’? Jer, pretpostavimo da će vanrednih parlamentarnih izbora sigurno biti pre nego vanrednih predsedničkih, a možda ćemo sledećeg predsednika birati u parlamentu, uspostavljajući kancelarski sistem skrojen jednom čoveku po meri. Deca sad uče pogrešnu istoriju – tipa da je Vuk Drašković rasturio koaliciju Zajedno koja je pobedila Miloševića u Beogradu i još nekim bitnim gradovima. Ne, sporazum koalicije Zajedno značio je da Đinđić bude gradonačelnik a da DS podrži Draškovića za predsednika Srbije, a to Đinđić nije ispoštovao, nakon čega je SPO srušio Đinđića u Beogradu i ušao u kolaboraciju sa socijalistima. Dakle, ta žena sa kojom sa razgovarao i koja je siguran glas za Đilasa i njegove, morala bi da ima nekakve garancije šta će biti s njenom kolonom posle izbora? Socijalisti su, ponižavajući se, ušli u koaliciju sa naprednjacima bez koalicionog sporazuma (vodeći računa samo o ministrima i ostatku kolača vlasti), tako da samo možemo da nagađamo koliko se Vučiću ili Ani fućka za njihova programska načela. Treba pogledati prošli koalicioni sporazum za ‘svadbu slonova’ demohrišćana i socijaldemokrata u Nemačkoj. I kako se pregovara za novi. Poučno je.