Koliko smo zaista za EU?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sta ce jadni, te mladje generacije, sto rade iskljucivo na tome da rade u EU a u isto vreme prate popularne trendove sa nekih drugih tribina i nece Srbiju u EU. Eto izazova za sociolosko istrazivanje – kako to, zasto to? Ne znam zasto u EU ne postoji entuzijazam za pristup Srbije ali Srbija ima platformu za neuclanjenje u EU i nedostaje tako malo. Potrebe stanovnistva su asketske, elita malobrojna ali teska – lako moze da se rastereti abroad. Ako bismo instalirali tri-cetiri nuklearne centrale sa polovnim RBMK reaktorima, ako bismo blagosiljali protivgradne rakete S-400, imali preventivne molebane za poplave – narod bi podrzao benignu autarkiju. Kosovo je Srbija – samim tim nema problema i ne treba ga vracati, traziti neki kompromis, priznati stvarnost i pristupanjem EU obrisati Brnjak i Jarinje. Taj izvestaj na osnovu prenetog deluje tacno ali mnogo ublazeno rekao bih sa druge strane cinizma. Ako je nekom frka od RBMK reaktora to je jer se nije na vrene pelcovao sa Markovicevom Variolom verom. Sve je to ponovljeno vec milijun puta a Slobo je lepo rekao, pobedili smo NATO, Vojo i Vojo su lepo rekli – Nikad u EU! Oni su pobedili a zasto to nije toliko ocigledno – pa zasto da bude? Trebal da pocrkamo bez EU jer je EU i ekonomija i tranzit i dijaspora i donacija? Folira se u Moravac stilu, malo napred, malo vise nazad, kao malo otvori pa unazad i brzo zatvori. Uzivajmo u trijumfu – smrt je sloboda. Neka se pripreme gejmeri.

2. Za EU obrnuto proporcionalno od toga koliko je autor za RTS,

3. Može i da se rimuje: „Koka-kola, marlboro, ferari – diskoteke, gitrare nagari“

4. Narid ne želi u EU, sve ankete su naravno fingirane. Za EU nije više od 30% građana. Da je sreće da nije ni toliko – EU je unija naših osvedočenih neprijatelja.

   1. sramoto radikalsko nazadna,,,

   2. Aнкете су одраз жеља наручилаца анкета и перцепиране користи од продаје приче о ЕУ. Они слуђују народ из свог интереса, питање је међутим зашто ико сматра нормалним да жели да се дружи са неким ко вас неће у друштво. Е ту почињу причео о „стандардима“, „поштовању права“, „уређеној држави“, свему оном што Бугари и Румуни нису никада имали када су јелте примљени у ЕУ. Неки никада неће схватити да је ЕУ интересни клуб а сада нема интереса за чланство још за њих проблематичних Балканаца и питање је да ли ће га икада бити.
      Зато су све ове приче губљење времена и треба се концентрисати на прављење што бољег друштва. Наравно за то нам прво треба боља власт.

5. Nikad u Srbiji nije bilo evrofanatizma. Radi se uglavnom o konstrukciji koju su osmislili oni Kostunicini javni radnici (Vukadinovic, Smajlovic i slicni, a Beckovicka ih do besvesti rotirala u svojim emisijama), a koja je trebala svakoga ko je imalo bio za zapad, da ismeije i proglasi nekakvim talibanom, koji ce odma da proda Kosovo, zarad malo EU. Ono sto mene buni u svemu tome, da li su ti likovi, koji su sirili te price, bili samo Kostunicin (udbini + ostaci Miloseviceve kamarile), ili su bili jos neciji, posto su se i ovi iz DSa znali kadkad oslanjati na tu pricu, do duse ne u javnosti, ali kroz svoje medije su takodje znali siriti tu ideju o macehi EU. Ponarocito u vreme Haskih pritisaka, i zavrtanja usiju vezano za otvaranje poglavlja. Front, antizapadnjacki, antieu… je mnogo siri. Ponarocito od kada su rusima otskrinuta vrata tamo negde 2006′. Tako da danas imamo ovde fanatizme, raznorazne, proruske, kineske, turske, orbanovski, tranpovski… svaki samo da je kontra EU. To odustajanje od EU (koje jos nije objavljeno), nije od juce i ne pocinje sa SNS, zarad istine, a mozda ga ni SNS ne objavi, nego to uradi neko posle njih.
   Danas realnije izgleda ona Labusova najava da je Srbija mogla uci u EU 2007′, nego sada da se udje u EU 2030′. Jer kad uzmete u obzir da je u medjuvremenu ubijen Premijer, dogodila se svetska ekon. kriza, doslo do zamora prosirenja, rusi pusteni da sabotiraju celu pricu zarad neke svoje geopolitike, demokratija na najnizem nivou od 2000’… ne znam zasto su ljudi tada bili skepticni po pitanju ulaska u EU 2007′.

   1. DSS je partija koja je od 2000 na prvo mesto uvek stavljala interese Kremlja zbog toga što je svoju politiku bazirala na Koštunicinim hiljadugodišnjim vizijama koje su imale kratkotrajne prekide u susretima sa trenutnom stvarnošću pa je tako Koštunica aminovao izručenje Miloševića, potpisivanje CEFT-a itd. SRS je recimo obezbedila parlamentarnu većinu za usvajanje Spoorazuma o pridruživanju EU. SPS je ušao u koaliciju sa Tadićevim DS jer za razliku od DSS nije hteo da odbaci pomenuti sporazum. Bilo je mnogo kontradiktornosti kod svih koje se mogu objasniti samo prioritetom stranačkog interesa koji utvrđuje neprikosnoveni lider stranke nad bilo čim drugim a u čemu se ogleda jedan ,funkcionalni’ konsenzus svih ovdašnjih partija. Zašto kod ,naroda’ nema ni tragova evroentuzijazma a kamoli evrofanatizma, to je bar prosto. Koliko generacija u Srbiji je još od 1945 u kontinuitetu učeno da im ne treba političko promišljanje jer ima ko će to da radi umesto njih i koliko je, ako ga je bilo i kolikog opsega, trajao diskontinuitet te sada već usavršene veštine – navike? Kolika je krivica Vučića zašto npr RTS neuporedivo manje pridaje značaja pozitivnim aspektima EU perspektiva? Nikakva jer njega zanima Pink i Hepi, 51% + na Prvoj i O2. Tako je moguće posvetiti NATO bombardovanju hiljade sati na RTS dok se kritičkom preispitivanje jubileja politike koja je u periodu 1990-2000 dovela do potpunog osiromašenja Srbije, do egzodusa stotina hiljada fakultetski obrazovanih, do pogibije desetina hiljada u unapred dogovorenim da se izgube ratovima i koja nam je na vrat navukla i to bombardovanje posvećuje – ništa. O uzrocima rata, zločinima koji su počinjeni u ime Srbije samo u kontekstu -A šta su oni nama govno izdajničko!!!???-. O kontinuitetu nenamenske potrošnje milijardi evra?

   2. Sve partije su radile i na evroentuzijazmu i na evroskepticizmu u skladu sa svojim partijskim interesima koje definisu neprikosnoveni partijski lideri. ,Obican narod’ je od 1945 vaspitavan da nema potrebu da promislja politiku jer ima ko ce to umesto njega i tu nije bilo puno diskontinuiteta.

   3. Vlasti i prilični delovi naroda u čitavom srpskohrvatskom govornom području se prave da je istorija stala pre osamdeset godina, evo već skoro trideset godina. Od Imovinskog Rata naovamo, na vlasti su sa malim pauzama nastavljači politike i ideologije devedesetih, manje-više otvoreno poduprti fašističkim idejama četrdesetih… osim u Crnoj Gori, mada i oni hoće da imaju svoj jezik, pismo i crkvu. Eto, jedino tamo nisu na vlasti naslednici politike devedesetih, nego baš onaj isti Milo. U svetlu navedenih činjenica, šta će narodima srpskohrvatskog govornog područja Eu, i šta ćemi mi njima? Kad su najvećem sinu naših naroda i narodnosti, Џoniju Štuliću postavili pitanje svih pitanja, da li je on Srbin ili Hrvat, čovek je odgovorio da nije bitno, jer za sto godina neće biti ni jednih ni drugih

6. Uvek je zanimljivo čitati lične kolumne u Danasu, ali baš retko umni ljudi koji to pišu kao da ne prepoznaju ključnu vezu ekonomsko politički brak demokratije i meoliberalnog kapitalizma koji upravo pravi najveće probleme koji izazivaju skepticizam ka takvoj tvorevini nejednakosti, kao i njihovoj tradicionalnoj zatvorenosti za istočnu evropu, jer sve je bilo ok dok je EU bila unija zapadnih država. U svakom slučaju, SNS je napravljen da bi nas uveo u neoliberalnu mašineriju EU ali okolnosti su se drastično promenile od 2008. i neoliberalni kapitalizam će upropastiti svoje gradjane ali i političare već pri sledećoj ekonomskoj krizi koja izvesno sledi (jer se naduvavanje dugova i sličnih bankarskih šema nije uopšte promenilo). Gde smo tu mi, ne znam, ali EU u tom trenutku neće biti najbezbednije mesto. Nadam se promeni ekonomskog sistema, ali što reče Basara, dok ne istrune ovaj, slaba vajda.

   1. Nece biti najbezbednije ali ce biti u samom vrhu. Cuj, sa izostrenim socijalnim vestinama kriza je sansa i u lovu na okapije u Guajani. Ako pukne berza, ako pukne Mississppi to ne znaci da ce procvetati Minsk za koji me totalitarno zabole. Nije to moj izbor ali Srbija je Njemacka. Vazda bila cemu svedoci broj Srba u Rusiji i Turskoj. Ili sredis Uzice il’ selis u Luzice. Kazem sa objektivne distance, subjektivno ja sam Luksemburgofil ali eto mozda bude dobro i na dokovima Sangaja u smogli.

7. ovaj @root down, alias @glass, alias @kogabriga.. itd – baš se raspisao.. Ali ne sporim da je lepo povezivao događaje.

8. Nema nikakve hipokrizije u stavu da građani Srbije većinski obožavaju Rusiju, ali bi decu slali u EU.
   Pre će biti da srpski mediji, mislioci i ostali kolumnisti mešaju dve različite stvari – šta više voliš (osećanja) i gde bi ti bilo bolje (razum).
   Ako uprostimo ta dva pitanja, onda bi ona mogla da glase:
   – da li želiš da radiš u zemlji gde ima više posla i zarade su veće (EU) i
   – da li više voliš one koji su ti u istoriji pomagali ili one koji su te bombardovali i streljali?
   Što reče pesnik, „srce hoće jedno, razum kaže drugo“.

   1. Istorija u tom diskursu je sinonim za hipokriziju. Mozda pre ,koji su ti u istoriji zeleli ali nisu bas puno uspeli da pomognu’. Jedini period kada je ruska politika iskreno htela da pomogne je kada je car Aleksandar I savetovao Karadjordjija da sklopi mir sa Turskom jer ce u suprotnom da izgine sto ovaj nije poslusao i tako je zavrsen Prvi srpski ustanak. Sve kasnije je bilo na prvom mestu u interesu Rusije pa koliko se interesi poklope – poklope. Cesto se uopste nisu poklapali. Netolerantna Vijena je npr dozvolila Srbljima u K und K da imaju i svoju patrijarsiju, i svoje skolstvo i vise skolstvo i Maticu srpsku, primorala je neke gradove sa srpskom upravom da imaju prve spitalje u modernoj istoriji na teritorijama koje nikad u pomenutoj istoriji nisu bile u nekoj srpskoj drzavotvornosti pa nista. Naravno ne moze se reci da je Rusija stojala iz partijske armije koja je malo neselektivno streljala po Srbiji 1945-48. Ne moze se tvrditi da je ideologija koja je radila inzenjering svesti 1945-1999 a koja je cesto sadrzala pomracenje svesti uspela da opstane na toj mitskoj ljubavi, ono – rusko govno od americke torte-. To je vise infantilna ljubov spram dalekog ali velikog i jakog buraza koji ce jednog dana da dodje i da prebije sve koji su dirali njegovog malog uvek dobronamernog batu, nesto kao ljubov kosovskih Albanaca prema USA koja je istina dosla kao velika sestra i rekla da niko ne sme da ih bije sto je slucajnost jer sta znaju ljudi iz sume? Trecim recima stomak hoce jedno, mozak je na prinudnom, srce u petama a dupe preuzima funkcije mozga.

9. Da li vec jednom mozemo da odlucimo sta zelimo?Ne mozemo vecno kao Buridanov magarac.Neka se sprovede vec jednom taj famozni referendum,pa da se prica zavrsi.Pa da vidimo da li se zivi od ljubavi,ili od obaveza,rada,discipline,i zakona?

10. Sta vama nije jasno…nijedna srpska vlast od Milosevica do sad ne zeli EU-ju…oni vole Aziju-rusija im je u srcu!