Komisijski rad

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kao par puta jadan -jadan od dva i po do tri i po miliona- (na svim izborima za parlament Srbije od 2000 + minimum dva i po miliona glasaca nije izaslo na izbore) ne osecam strepnju pred bilo kakvim pregrupisavanjem na politickoj sceni Srbije. Nema neprijatnih iznenadjenja. Kada nastane istorijska distanca imamo puno pravo da o politickim platformama sudimo na osnovu njihovog ishodista a ne njihovih deklarisanih ciljeva. SPS je u toj koaliciji istorijskog pomirenja (Djura mu je oprostio sto ga je tukao) povratio gotovo 300 000 glasova. Sta god da bude u njihovim medjusobnim odnosima, za ostatak sveta nece biti bitno drugacije. Na stranu licni utisci da su DS i SPS sustinski mnogo vise doprineli politickom nihilizmu nego LDP i SNS. Hladno i bez trunke gadjenja. No i pored toga ne mislim da SNS i LDP ne spadaju u latinoamericki korpus stranaka kao i svi drugi, neki od srca, neki uslovljeno do krajnosti. Mozda je zato demokratija u Srbiji uglavnom dobijala tokom jeseni i zime. Iako bi bilo simpaticno kada bi gradjanski puritanci pokusali da isprovociraju SNS masinu da se jos jednom otvori za najvelicanstveniji miting, da se okupe jos jednom svi kao jedan (bez trijumvirata?) samo sa tim ciljem i da pozovu Vucica da se i on ponovo okupi. Mozda bi ga ucinili zrelijim, smirenijim, otvorenijim za dijalog? Iako je liberalniji od Trampa Vucic je u svom modu blizi globalnim populistickim trendovima od Boska Obradovica ili nekadasnjeg DSS. Svetska avangarda? Cemer za DSS + Dveri je i u tome sto cak i da se bazira na dobrim knjigama i bez sastavljanja spiskova, knjiski nacionalizam slabo prolazi u Srbiji – osim ako nisu u pitanju Nozh, Molitva itd a i to nije bas proslo (uz punu zahvalnost Vuku za relaksiranje atmosfere tokom bombardovanja jer se vec osecalo u vazduhu koji su disali i mnogo manje istaknuti nejulovci…) Sta dalje, kuda, zasto? Pa lepo je videti da je u Danasu -dobra vest- otvaranje fabrike cokolade u Novom Sadu? Lepo je sto se formiralo i SSiP? Lepo je sto mi je skepsa pala na umerenih 61%. Bilo bi superica kada bi kolumnista usmerio svoju iako sociolosku nista manje i eklekticnu analiticnost, fundiranu visedecenijskim iskustvom na objasnjenje fenomena tih dva i po miliona koji nikad ne izadju na biralista, njihovih potencijala, da li to stvarno postoji ili postoji ali desetostruko manje i vec je prohujalo sa belim vetrom put kaledonskih pomracina?

2. Bravo Panovicu! Realno, mudro i neostrasceno!

3. Iz svega napisanog može se izvući zaključak da su u Srbiji na vlasti jedino u vreme Đinđića bile partije demokratske orijentacije. Samo te tri godine, sve ostslo nije moglo bez SPSa i Radikala. U radikale normalno računam SRS i SNS. Drugim rečima naše šanse da ova slabašna opozicija dođe na vlast su nula.