Kuda ide srpsko društvo?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Srpsko drustvo ide ko zna gde.

2. Ej, skini te naocare i pogledaj nas u oci!

3. Gledati sa distance,komentarisati i suditi mnogo je lakse nego ucestvovati.Ucesce podrazumeva odgovornost i obavezu,sto pojedincima nije praksa i lakse se odrede za analize i kritiku.

4. entweder oder svjatago mu štazija. opet neki novi izbori. opet rutina, rutinske pobede… izbora dileme nad izborom izbora. eta vsyo tak kak skazal kolumnjist Panovitch. Odgovor na pitanje kojim koordinatama usmeriti budućnosti srpske brod (uz sve izazove držanja pravog kursa dok struje nisu morske a hakmoli softverske star fuj enteršpajz već rakijske pa još obogaćene stilizovanom turbokić kokainizacijom latinskog revolucionarnog temperamenta koji nam je ušao sa vlaške linije ne kao Koča il““ Đnuše il““ Njegovan nego onako, ko loša pečurka s cvet u kosi)… Rasprsnuće, stara slovenska glagoljica, glagol, golgotica. Patos, patos, Srce Srbije. Nije u pitanju cash, nije Vatikan, nisu braća i rođaci pod kombinacijom, niti večita sklonost Nemanjića ka Mediterankama ali i mi, istinski, izvorni, ljudi sa ruba, srublji, bez i rublje u džepu, Srblji, iz pradomowine, prve vine sa severozapadnih strana o kojima je snatrio umirući Pekićev Arion u nadi da se vratimo u prapostojbinu i da nam vidi vučja leđa, mi koji smo Lužičani iako Donjelužičani (o tome da smo Srbi, pa mi ne poentiramo na tome, nama je to uvek neopterećujuća obaveza) mi koji smo civilizovali ceo Brandenburg a nismo pali u šenluk il““ sifiltanz jer nas naša protestantska etika belih vrpci uči da je to samo kompenzacija što smo Njemačkoj uvalili i povećeg Bizmarka. Umrljani lepljenjem hiperboresjke dijagnoze Crnjanskom koji jeste bi Banaćanin ali i oni su ljudi… Mi koji smo nosioci brenda. Mi koji smo to. I ne kukamo što smo iako manjina, u potpunosti nestimulsani za opstanak ovde dole u mehanizmu limesa gde je nas donela a i sami smo se skupo plaćena neapdejtovanost onago kojago Obri sjuriše na Carigrade. jbg. nek mu je prosto a neka je i večna slava srpskom Budišinu i Drezdenu i Mi posle svega i uprkos svemu kažemo samo jako… Srbija preleće, štagod. Radujsja Totenheme. Meni je kao Nemanjiću izvorne mađarske provenijencije mindeđ, uvek, jer Lord is my shepherd a ima i bang bang boing song… a vama? Eta prosta, kada pijete prvu jutarnju kaficu sve vam se kaže samo. Govna se istovare u šolju, blagodareći tom pozitivističkom otomanskom importu ili čemerišu u svesti i kroz krv se iseru na vsjo.Život se uči od bega a ne od fukare. Zna Bunjuel, zna Panović.

5. Tekst je dobar, jedino sto kralj Aleksandar nije popravio imidz Srbije, vec je to svojim tragicnim zrtvovanjem ucinio srpski seljak i vojnik