Lampas

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Mogli bi ovi s fantomkama da u'vate Lampasa za onu stvar. Uostalom, hajde da vidimo kako je Lampas govorio, a igrao ga je briljantno LJubiša Samardžić: 'Nisu nas zbunili vaši pljačkaški manevri i marifetluci. Mi ćemo izdržati do kraja i pobediti. I zato vam šaljemo ultimatum…' Inspirativno, zar ne. Kao Dimitrije Tucović u 'Šećerani' ili Zoran Dragišić na mitingu 'Pokreta radnika i seljaka'.

Čak i za partiju, Lampas je bio prejak. Nadređeni partijac (Danilo Lazović), rekao mu je da to (s ultimatumom) ne dolazi u obzir i da, maltene, predstavlja 'leva skretanja'. On mu odgovara – 'pa vidite li šta rade ovom guravom narodu'. I prigovara svom partijskom drugu kako je zelen i kako mu 'treba još sto furuna hleba da se najede'. Pa nešto politički da ukapira. Lampasa optužuju i za anarhizam, etiketiraju ga da izigrava 'savamalskog Bakunjina'. On se, poštujući Partiju, povlači – 'dobro, neka bude po vašem, ali nemojte posle da kažete Lampas je bio u pravu'. Pa dodaje: 'A ko je taj Bakunjin, jebo mu ja mater'. Šta li bi tek uradio Lampas Lajbnicu i njegovom 'dovoljnom razlogu'?

Možda bi obojica Saša – i Radulović i Janković – obuzdavali Lapasa, kao njegovi partijski drugovi, ali šta li bi rekao direktor policije Vladimir Rebić da mu se sad takav Lampas unese u lice, kao beogradskim žandarmima u predvečerje Drugog svetskog rata, u prestonici trule Kraljevine: 'I vas mi je preko Stojka upišana boranijo, služite režimu za upišanu platicu. Mogu od vas da napravim pičvajz, samo kažite. Ustao sam na levu nogu, nakrivo sam nasađen'. Mislim da bi se od ovakve verbalne kanonade postidela i ova patkica koja sad glumi Otporovu 'pesnicu'.

Za Lampasa bi 'Beograd na vodi' bio 'klasno pitanje'. On se raduje klasno svesno i malo zlurado kad u predratnoj 'Politici' pročita slovnu grešku kako Skupština pozdravlja razvoj našeg policijskog (a treba da stoji političkog) sistema. On to i kaže jednom predstavniku velikosrpske buržoazije koji mu odgovara žešće nego što bi Vučić danas odgovorio 'mrziteljima': Dakle – 'Treba pohapsiti grafičke radnike sve do jednog'.

Indikativna je scena u 'Savamali' kako buržoazija igra 'kraljevo kolo' dok njena žandarmerija odvaljuje bubrege radničkoj klasi.

Vučić se verovatno seća kako je kao opozicionar umesto 'Tadićeva administracija' koristio sintagmu 'Tadićev režim'. Marketinški je vrlo neugodno kad ti administracija postane režim. I u njegovom slučaju. Savamala i fantomke kao paradigma – čak i na naslovnoj strani (karikatura) nacionalne institucije 'Politike' (kojom bi se i Lampas oduševio), te optužbe za prelazak crvene linije i suspenziju pravne države, idu na vodenicu onih koji će reći da 'režim' više nije samo propagandni ukras kojim 'mrzitelji' kite Vučića kao političku opsesiju, već možda i stanje stvari. Ne treba precenjivati demokratski potencijal ovog društva, ali ga ne treba ni potcenjivati. Relativizacija slučaja akumulira nezadovoljstvo. U ovoj vlasti ima nešto iracionalno jer je apsolutno nejasno zašto se prave bahatluci kad nema potrebe, kad su ubedljivo više pita pobedili, nedavno ponovo. I kad za mnoge stvari imaju i pravnu osnovu, samo nemaju stila.

S novom vladom i kadrovskom konstelacijom u Pokrajini i po lokalu, Vučić hitno mora da stvori bar iluziju da se radi ipak o administraciji, da 'kartel', 'siva zona', 'otuđeni centar moći', 'oligarhija', 'dvorska kamarila' ne vlada Srbijom. Premijer hitno mora posle fantomki i slučaja s Vazurinim obezbeđenjem da građanima povrati osećaj sigurnosti, ali ne na autoritaran već na institucionalan načini. Ne na način na koji pokušava da povrati osećaj sigurnosti 'srpstvu', povodom mitingaških tenzija u Republici Srpskoj i Banjaluci. Kad smo mi išli na jedan od mitinga tadašnje udružene opozicije kod Hrama Svetog Save na Vračaru, Miloševićeva televizija nas je plašila da će ustaše da podmetnu bombu. Verovatno ne fali dušmana koji bi želeli haos u Banjaluci, ali bi ujedinjenje srpske policije i službe više uradile kad bi potencijalne teroriste, ubačene elemente i ekstremiste preventivno sprečile u naumu pa potom obavestile javnost kad se sve demokratski završi. Srpski paranoični mentalitet sve preuveliča kad se na njega zaigra. Čak se efekat napravi i sa strane 'patkice' pa njeni kažu kako preventivno plašenje Banjalukom za eventualni haos služi samo da medijski pokrije fantomke.

Bilo je potrebno da ministar policije Stefanović definiše 'ekstremiste' koji bi da idu u Banjaluku. Pa nemoguće da bi išli da na srpstvo udare oni isti koji su pretili gej paradama.

Opozicija Vučiću i 'Beogradu na vodi' ovaj projekat hoće da predstavi kao Čaušeskuovu izgradnju Bukurešta u poznoj fazi kad je Nikolae socrealizam napustio zarad parisko-versajskog stila palata, slavoluka, avenija i fontama. Dve nedelje nakon što su ljudi sa fantomkama porušili objekte u Hercegovačkoj ulici, uprkos naporima gradskih vlasti i policije da zataškaju zločine i sakriju dokaze, maske su pale, tvrdi opozicija.. I delovi naprednjaka u očajnom kriznom pi-aru kao krivce navode 'domaće tajkune' i 'strani faktor'. Odnosno, njihovu sinergiju. Ali, ljudi Hercegovačka ipak još nije Dobrovoljačka. Da je Vojska Srbije čuvala bespravno izgrađene objekte u Hercegovačkoj ulici, da li bi se ovi s fantomkama usudili da činodejstvuju? Znači li to, ako je i vlast nemoćna pred sinergijom 'domaćih tajkuna' i 'stranog faktora', da Vojska treba da uđe u Savamalu i obezbedi urbanistički i pravni red. Pod uslovom da 'patkica' to ne shvati kao izlazak tenkova Devetog marta na ulice Beograda.

Predsednik Nikolić se nije oglasio oko slučaja Savamale. Morao je. Ustav je u pitanju.

A samo pre skoro godinu dana vlast je imala odličan krizni pi – ar u 'Beogradu na vodi'. Okupili su se da protestuju biciklisti zbog zatvaranja veoma prometne javne gradske biciklističke i pešačke staza uz Savu koja povezuje Dorćol i Adu Ciganliju. Biciklisti su tada u saopštenju udruženja izrazili zabrinutost jer se, 'nigde ne može pročitati kakav je tačan plan gradskih vlasti za ovaj pojas, i za alternativnu rutu dok taj deo staze bude u rekonstrukciji'. Gradske vlasti ekspresno su pojasnile stanje, precizirali kad će se završiti 'ogledna Promenada', rekle da će između Brankovog i Starog Savskog mosta bili 'ulični mobilijar' i dečija igrališta. Vlast je to ispunila i brzo je obezbedila 'odgovarajući i najkraći mogući biciklistički bajpas“. I stvarno, s biciklom možeš uprkos radovima, od '25. maja' do Ade'.

I modernizacija je mogla da se nastavi.

Naše modernizacije su uglavnom autoritarne. I premijerov tim je morao da se seti ovog filma i da simulira sukob Lampasa i Vučića kako bi premijer spremnije reagovao posle na patkice, ombudsmane i 'ujedinjenu opoziciju' koja u režimskoj interpretaciji dobija 'antisistemsku' poziciju, a što je opet pogrešna strategija.

Hajmo opet za čas u Lampasov svet: 'Osamnaestogodišnji mladić živi u Savamali, ozloglašenom kraju Beograda. U Evropi se te, 1936. godine, oseća opasnost od predstojećeg svetskog sukoba. U uzburkanom ambijentu Savamale sukobljavaju se različite strasti, a naslućuje se da su krvavi štrajkovi samo uvod u glavnu borbu. Mladić pokušava da izađe iz skučenih okvira sirotinjskog života Lampasovog sveta i da se dočepa boljeg društva. Zaljubljuje se, crta stripove, a Savamala mu nudi bedu svakodnevice, svet kriminalaca, kockara, anarhista, pevaljki, propalih pesnika… Ali, javljaju se i drugačiji ljudi, budi se politička svest ugnjetenih. Iz događaja koji će da potresu Savamalu i od njihovih učesnika, mladić će da nauči mnogo o životu i svetu, i od vetropira postaće čovek'… To je milje filma.

Nadajmo se da ovi današnji burni događaji u Savamali nisu uvertira za novi globalni rusvaj kao što su bili u filmskoj 1936. godini.

I nikad ne treba zaboraviti rečenicu iz filma: 'Savamala je teška sredina za partijski rad'. I nekada komunistima, i danas naprednjacima. Teška i za 'urbanistički' rad dodali bismo.

.

GLOSA

Možda bi obojica Saša – i Radulović i Janković – obuzdavali Lapasa, kao njegovi partijski drugovi, ali šta li bi rekao direktor policije Vladimir Rebić da mu se sad takav Lampas unese u lice, kao beogradskim žandarmima u predvečerje Drugog svetskog rata