Za razliku od naših đedova i prađedova, nas teško šta može da iznenadi jer smo sve distopijske scenarije – od terorizma i invazije zombija do novog ledenog doba i globalne tiranije već videli na filmu i TV serijama. Kultni SF antropološki autori, tipa Filipa Dika na neki bizaran način anticipirali su i pojavne manifestacije ovdašnjeg ‘seljačkog staljinizma’.
Da, mislim na film Minority Report. Na način kako stvarnost, od Brisela, Pariza i Ankare – do srpskog tabloidnog krešenda – od jednog dobrog filma pravi klasik u kome se kondenzuje neurotičnost epohe. Ali i ove naše ponosne prčvarnice.
Dakle, oni se zovu 'prikogsi' (precogsi) i plutaju u specijalnim posudama napunjenim tečnošću. Po izgledu možda i liče na rejvere, ali je zato kontekst u koji su smešteni orvelijanski. Prikogsi na glavi nose 'di-džej' opremu kojom na minijaturni disk direktno snimaju emisije svojih moždanih talasa u vidu do detalja jasnih slika i vizija. Vlada je u njima prepoznala potencijal za svoje političke ciljeve i stavila ih u doživotnu službu. To su genetički mutirana stvorenja rođena sa tarabićevskom privilegijom prekognicije, koja se u ambijentu kontrolisane Amerike pretvara u sajber ropstvo. Njih je samo troje: Dva brata i jedna sestra. Bespomoćni su pred ultimatumom 'državnog razloga'. Kao zamorčići nemaju slobodu izbora. O njima brine čitav ekspertski tim, a jedini zadatak vidovitih mutanata je predviđanje zločina. Jednom snimljen disk postaje glavni i neoborivi dokaz jer vlada ima stav da prikogsi, kao Staljin na primer, nikada ne greše. Ipak, u slučaju ako jedan 'precog' misli da ostala dva nisu u pravu, može im se suprostaviti i tada se njegov izveštaj naziva 'minority report' (izveštaj manjine).
Da stvari približimo ovozemaljskoj realnosti: U slučaju globalne borbe protiv terorizma – 'precogsi', bi predviđali udare džihadista i oni bi bi preventivno bili sprečeni. Da sad stvari malo banalizujemo: 'Precogsi' bi u Srbiji mogli da predviđaju antirežimske naume novinara, a ako javnost ne veruje u njihovu pregoniciju, ona bi bila potvrđena na poligrafu. U realnosti je moguće da neki pripadnik MUP-a Srbije podnese krivičnu prijavu protiv ministra policije Nebojše Stefanovića zbog sumnje da je u njegovom kabinetu protivzakonito postojalo tajno odeljenje za praćenje nepodobnih novinara. U realnosti možda je moguće da neko Odeljenje za poslove bezbednosti pri kabinetu ministra unutrašnjih poslova 'sprovodi mere opservacije i tajne pratnje novinara' , da bi ministar ili neko njegov posle preventivno rekao da će se dotični novinar pojaviti u javnosti s pričom da je praćen iako ustvari nije. I kako je to navodno praćenje deo specijalnog rata proiv reformske vlade. Ali, da ministar policije ima jedinicu 'prikogsa' – bio bi mnogo uverljivi. U 'minority report' slučaju (izveštaju manjine), morao bi reagovati zaštitnik građana Saša Janković.
Sa jedinicom 'prikogsa' bilo bi verovatno povezano i preventivno razobličavanje tekstova urednika KRIK-a Stevana Dojčinoviča. Mada bi i ovde moglo doći do 'minority reporta'. Zar ne?
Danas, kad su prekognicija i detektor laži u modi, kao da smo zaboravili jedan stari instrument – famozni 'anketni odbor'. Jedan, povodom 'afere struja' vodio je lično 2004. Aleksanadar Vučić. Bez većih rezultata.
Kad se pojavio film Minority Report (2002), njegove asocijacije imale su drugu konotaciju. Sećam se kako sam s kolegama zamišljao da u mističnom kabinetu Vojislava Koštunice u specijalnim sondama napunjenim tečnošću plutaju dva brata i jedna sestra i tarabićevskom rečitošću saopštavaju Ljilji Nedeljković i Gradimiru Nalića 'četvorožilne' namere suprotnog (Đinđićevog) tabora koji, možda baš u ništa manje mističnom Birou za informacije Vladimira Popovića – Bebe, takođe neguje svoje vidovite 'gnjurce'. Da li se još sećate te afere prisluškivanja?
'Minority Report', Spilbergov futuristički triler o policiji budućnosti koja sprečava zločine pre nego što su počinjeni, s Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, ambiciozan je visokobudžetni pokušaj britke društvene kritike – film o perfektnoj kontroli sistema nad pojedincem, ali lišen infantilne sentimentalnosti, meni tako drage, ali mnogima odbojne kos Spilberga. Na primer one u 'A. I.' (Veštaka inteligencija) .
Radnja filma smeštena je u Vašington 2054. godine. Ali, kad je reč o garderobi glavnih glumaca i statista, film pre podseća na 'Brazil' Terija Gilijama nego na bilo šta drugo. Stanovnici američke prestonice izgledaju kao da su sišli sa korica modnih časopisa iz pedesetih godina. S druge strane tih natapiranih frizura nalazi se vrhunska tehnologija koja u kontrastu sa njima (frizurama i demode haljinama) simulira latentnu kafkijansku jezu. Građani su bezbrižni, nasmejani. Kao 'toster' zemlja dembelija. Automobilima upravljaju kompjuteri. Saobraćajne nesreće ne postoje. Potrošačko društvo dostiglo je svoj utopijski maksimum, a idili doprinosi činjenica da je stopa zločina smanjena za neverovatnih 99, 8 odsto. Zahvaljujući vidovitim mutantima (precogsi), elitna policijska jedinica za sprečavanje zločina (Precrime Division), sa sigurnošću zna tačno vreme i mesto budućeg zločina, tako da preventivno reaguje. Njen komandant je Džon Anderton (Tom Kruz), vrhunski profesionalac veran 'vidovitoj Justiciji', ali i nostalgičar koji čezne za vremenima Klinta Istvuda kada policija nije bila komunalna služba sajber Tarabića. Ali, dok u svojoj kancelariji rutinski pregleda poslednje dokazne materijale koje su 'precogsi' snimili emitovanjem svojim moždanih talasa, Anderton crno na belo, vidi sebe kao glavnog glumca (ubicu) u zločinu koji je tempiran za sedam dana. On instiktivno beži svetan da će potera krenuti svaki čas. Uskoro dobija indicije da je u pitanju nameštaljka kojom neko pokušava da ga eliminiše.
Film je spoj 'Malteškog sokola' i 'Otimača izgubljenog kovčega', uz još mali dodatak ludila – bila je Spilbergova dijagnoza. Priča 'Minority Report', prema kojoj je snimljen film, iz pera SF gurua Filipa Dika, prvi put je objavljena 1956. u magazinu Fantastic Universe. I Spilberg i Kruz bili su uvereni da je ovo idealan filmski predložak za 80 miliona dolara vrednu koprodukciju Dream Worksa i Foxa.
Filipa Dika su u Rolling Stoneu nazvali 'najbriljantnijim SF umom koji je ikada postojao na bilo kojoj planeti'. Veliki pisac umro je 1982. u 53. godini života, pre nego što je uspeo da dočeka premijeru 'Blade Runnera' Ridlija Skota prvog filma snimljenog prema njegovim pričama ('Sanjaju li androidi električne ovce?')
Paranoja je glavna determinanta filma. Uz hipokriziju, korupciju i nekompetentnost – paranoja (sa elementima histerije) jedna je od četiri srpske jahačice apokalipse.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
