Na krunskom zadatku

A kad imaš takvu unikatnu poziciju, onda je bilo i malkice više naprednjaka nego u nekim drugim medijima (i nije bilo prljave kampanje, a jeste kritičkih komentara), pa se očas posla stekne utisak da smo uz njih (da radimo za njih), uz naravno stereotipno palančko pitanje „šta se to desilo sa Danasom?“ Eto, u kampanji za majske multipleks izbore desilo se da nas je Tadić ignorisao (nije nam dao intevju), a jedan dan je dao intervjue čak dvema-trima dnevnim novinama. E, baš taj dan mi imali intervju s Nikolićem i odmah postali sumnjivi-naprednjački.

Počne ti ova sapunica u DS i u nekom trenutku (i to baš pred Glavni odbor) Tadić pristane na intervju za Danas. I on se objavi na dan GO u subotu. Čaršija počinje da bruji- „zašto idete u četnike četr’es pete“? Eto, da nam je gospodin Dragan Đilas dao intervju, kako smo i zamislili, za isti broj, utisak bi možda bio drugačiji. Svratiš na kafu u poznatu zgradu u Krunskoj ulici i za nekoliko portala postaješ „ravnopravan u nizu“ koji čine Dulić, Đilas, Mićunović, Delević…, jer su valjda oni iz iste zgrade (sa sastanka) izašli jedno tri-četiri sata ranije. Postaješ Tadićev „medijski stožer“. Ali, samo dok se ne pojavi prvi naredni tekst koji nije „tadićevski“, pa ti kažu „šta se to desilo sa Danasom, zar je i vas kupio?“ (valjda Đilas, ko bi drugi). Taman kad su Tadićevi shvatili koliko je Danas u stvari uvek bio „pravi i jedini“, samo što to oni verovatno nisu mogli da osete u kampanji, preko noći shvataju (sad zbog nekog teksta koji je „prođilasovski“), da smo ipak „jadni“. Prosta i često najlogičnija činjenica; da novinar ili urednik uđu u centralu stranke da urade ili dogovore intervju, apsolutno deluje nesuvislo. Ti objaviš da se piše program stranke (i to sasvim solidan program stranke), onda te akteri brutalno demantuju, a kad taj program stigne u novine, onda smo samo „prljavi“.

Pre neki dan jedan viđeniji član DS, moj prijatelj, a nećete verovati da je taj za Đilasa, kaže mi da je po nekim odborima DS čuo da Danas „uređuje Homen“. Ja mu kažem da poruči partijskim drugovima, da je svejedno ko će pobediti – Tadić ili Đilas, i da je svejedno da li će neki njihov sklepani dogovor opstati – za vašu stranku (mentalno ovakvu) nema budućnosti jer ju je paranoja izjela i izbušila sa svih strana. I ta paranoja vam pojačava instikte. I nažalost tako je u celoj Srbiji. Paranoja dominira i razjeda Srbiju kao kiselo drvo. Paranoja razjeda i medije i javno mnjenje, a tužno je gledati ozbiljne kolege kako konspirološki analiziraju neke najlogičnije novinarske ili uredničke poteze. Ili neke jednostavno bizarne koincidenije. Pojačava se samo konfuzija, jer paranoična ličnost na sve sumnja osim na običnu novinarsku logiku. „Pa nije Vučić slučajno došao u Danas, nemoj bre da budeš naivan?“, konstatuje jedan „čovek iz javnosti“, stramota me da mu pominjem ime. Koji je, opet, uveren da smo otišli u četnike četr’es pete, ali je uveren i da Vučić samo čeka da Đilas pobedi Tadića pa da se s njim udruži. Ja mu poručim: Pa da li je logično da onda Vučić dolazi kod nas tadićevaca? Ne vredi, ništa ne pomaže jer uvek ostaje ono „nemoj da si naivan“. Inače, Vučić je bio u Danasu radi obavljanja radnje davanja intervjua. Pre njega ovde su bili i Đinđić, Koštunica, Dačić… S tim da zbog odnosa u prošlosti njegova poseta ima „specifičnu težinu“.

Verovatno najveći junak u otporu nasrtajima Tadićevog režima prema medijskoj sferi -ugledni novinar Politike Boško Jakšić, u matičnom listu u nedelju 23. septembra tekuće godine objavljue tekst pod naslovom „Siroti mali hrčki“, gde se bavi Danasovim i mojim prelaskom u četnike četr’es pete. On tvrdi da su demokrate dobile takvu podršku od Danasa da bi od panegirika i Milorad Vučelić mogao da se postidi kad se seti intervjua sa Slobodanom Miloševićem. Povod je što mi pišemo na jednom mestu da je „dno dna“ prljava i histerična medijska kampanja protiv DS. Tačnije, da mediji ne treba da budu table za poternice koje drugi lepe. Jakšić poentira da je time objašnjeno zašto je glavni urednik Danasa snimljen kako izlazi sa nedavne sednice Glavnog odbora DS. Pošto nas je popiškio, iskusni kolega iz Politike vadi palominu maramicu i zaključuje da on u tome ne vidi problem (što ja izlazim sa GO DS). Gospodine Jakšiću, za vreme GO DS koji se odigravao u Centru Sava ja nisam prelazio preko reke Save i fizički nisam mogao biti tamo (a nisam ni član GO, pa ni član te stranke), a vi verovatno mislite na moje pojavljivanje u Krunskoj, gde sam otišao da se upišem u četnike.

Da ne bih dalje razglabao i rizikovao da upadnem u paranoju, sve zainteresovane konspirologe upućejem na istraživački tekst urednika političke rubrike Danasa Nikole Tomića (Danas, 17-18. 12. 2011), „Anatomija vrha DS“. Pre izbora smo pisali da su poslovni i lični odnosi pojedinaca iz vrha DS isprepleteni i fluidni. Povod je bio jasan. Đilas je u maloj sali Centra Sava ustalasao prilično neraspoloženi GO DS svojim istupom i pogotovo direktnom prozivkom pojedinaca i resora. Kako nam prepričava jedan od učesnika skupa „bilo je tiho, ali osećala se tenzija, tražila se krv“. Razlog – neuspeh kandidature za EU, saopšten dva dana ranije. Tadić je tada rekao da u DS „nema podela“. Naravno da ih je bilo. Sad citiram Danas: „Sukobi unutar vrhuške uglavnom se svode na spletke, intrige, podmetanja, transakcije. Svako svakome radi o glavi. Savezništva se grade i raskidaju po potrebi. Nekada se radi o čisto poslovnim interesima, nekada o funkcijama (in)direktno povezanim s finansijama, često o običnim sujetama, ličnim netrpeljivostima. Najređe o političkim idejama i idelogiji. Preduzetništvo, oslonjeno na državna jasla je važnije. I to ne fotelje u javnim preduzećima, upravnim odborima. Oni o figurama na tim mestima odlučuju. Oni se bave milionskim poslovima, uglavnom u zoni partnerstva privatnog i javnog sektora, od stanogradnje, preko asfaltiranja, do medijskog oglašavanja, gde imaju direktan pristup preko svoje političke moći. Srećom, to ne važi za sve, i ne važi uvek. Još u vrhu DS ima pojedinaca koji veruju u ideje reformi i evropejstva, modernizacije i prosvećene Srbije“. Dalje u tekstu idemo u sitna crevca, „po ešalonima“.

Sećam se gađenja i paranoje koja se na Danas izručila iz DS. I to iz raznih ešalona. „Ko stoji iza?, Ko udara na jedinstvo?“ Nismo imali prilike da tada pročitamo šta Boško Jakšić misli o motivima za taj tekst, a nećete verovati, motivi su bili da istraživački i koliko umemo profesionalno obradimo jednu aktuelnu političku temu. Šta, opet ne verujete?

Pakosni dušmani kažu da je tekuća sapunska serija u DS jača od TV Sulejmana Veličanstvenog, a da istovremeno kao rijaliti odvlači pažnju javnosti od životnih tema, pa otuda i godi vlastima. Nije da nema sapunice, ali uz svu paranoju ima i demokratije, jer ma koliko da su cinični dušmani, druge partije, i one mejnstrim i one kombi, kao i mnoge nevladine organizacije, još su prilično i tragično daleko od ovakvih procesa kakve ima DS.