Nadići prijepore

Bilo kakvo brend obeležje, svakako i stranačko, na mestu neobeleženosti Holokausta je uvredljivo. Memorijalno upristojenje tog mesta sramno je neproporcionalno dinamici i stilu prestoničkog urbanizma. Nemar i sporost tu imaju korene mnogo, mnogo, dublje od naprednjačke vlasti. Beogradski izbori su prilika i da obiđemo istorijski neuralgične gradske toponime. Poučno je gledati foto dokumentacije Beograda pre 1941. Posebno slike Starog (tada novog) Sajmišta: Beograđani se dive paviljonima. Tu su i Folksvagenovi automobili pod zastavom Rahja. Na štandu Filipsa predsednik vlade Milan Stojadinović, gleda eksperimentalni program čuda tehnike i medija budućnosti – televizije. Ne zaboravite da su u SF antropološkom romanu Karla Sagana ‘Kontakt’, po kome je Zemekis snimio odličan film sa DŽodi Foster, vanzemaljci od signala sa Zemlje prvo primili Hitlerov govor sa Olimpijade u Minhenu 1936, pa se astronomi cinično pitaju da li će vanzemaljci pomisliti da smo ovde svi nacisti? Uglavnom, raspoloženi Beograđani i Beograđanke se kao i Stojadinović dive čudima tehnike. Samo koju godinu od te vere u progres, na istom mestu sve se strmoglavilo u varvarstvo. Ta brzina plaši. Mnoge Sarajlije su mi pričale da su se možda najbolje proveli baš na dočeku nove 1992. godine.

U sklopu zahvata u prostoru ‘Beograda na vodi’ i zgrada železničke stanice biće pretvorena u muzej. Hoće li u tom muzeju moći da se vidi kako je Beograd na tom mestu nekad dočekivao Vlatka Mačeka i kako su se razdragane narodne mase tiskale, dok je Nemanjina ulica bila prekrivena cvećem. Hoćemo li’nadići prijepore’, kako to kaže hrvatska predsednica, a što zvuči kao da je rekao Bob Rok u prevodu Nenada Briksija. Zar ne?