Nova i stara Srbija

Dva najozbiljnija (za sada) predsednička kandidata opozicije nemaju svoje stranke, a očigledno žele da predstojeće izbore iskoriste bar za pozicioniranje. Koalicioni raskol SNS i NS, te političko koketiranje Velimira Ilića sa Vukom Jeremićem podsetilo je na stari Ilićev predlog da Jeremić preuzme Novu Srbiju, mada se nekad, možda i kad je Prosinečki vodio Zvezdu, spekulisalo da bi Vuk, sem Ujedinjenih nacija, bio rad da bude i gradonačelnik Čačka zbog jakih veza sa Zapadnom Srbijom gde se kaže Veljo a ne Velja (Velja je Velja Pavlović sa Studija B). Sigurno da bi sutra i Zoran Živković odoleo sujeti ako bude dobrog rezultata i prepustio Saši Jankoviću Novu stranku, pre nego da se Saša maltretira sa pravljenjem nove. Biće interesantno kako će se u toj deobi održati celovita DS. Ili će se još jednom podeliti za kraj, kao veliko ameba finale duge istorije raskola. Šutanovac i DS jesu taktički podišli takozvanoj građanskoj Srbiji i podržali Sašu Jankovića ali nije malo ni onih iz DS koji će da glasaju za Vuka, kao što ima mnogo i ‘izvornih demokrata’ koji će mu se naći pri ruci.

Na čudan način prošlu sedmicu obeležili su Slobodan Vuksanović i Dubravka Filipovski. Bivši Đinđićev protivkandidat na izborima u DS i bivši Koštuničin ministar prosvete, našao se u žiži opskurne medijske storije zasnovane na lažnim navodima da je socijalni slučaj, dok je Dubravka došla u epicentar jer nije podržala Velimira u sukobu sa SNS tako da više nije ni potpredsednica ove stranke, iako je bila njena Jovanka Orleanka. Šta njih dvoje veže? Sećanje na dve stranke sličnih dometa kojima su pripadali. Dubravka je bila mlada nada u stranci koja se zvala Pravda a na čijem čelu je bio advokat Borivoje Borović, disident iz SPO. Vuksanović je nakon burne istorije u DS svoje mesto našao u dosovskoj članici – Pokretu za demokratsku Srbiju na čijem čelu je bio general Momčilo Perišić. Stratezi krila Vojislava Koštunice u DOS osetili su da je ta partija slaba tačka Đinđićevog krila, pa su odlučili da tu kockicu izmaknu tako što je Vuksanović probao da preuzme partiju koja je ‘zabrazdila’. Nije uspeo, pa je ubrzo osnovao partiju pod imenom Narodna demokratska stranka čiji je postao lider. Divno ime kao i Pravda. Danas maltene sve partije formalne Vučićeve opozicije, ali i Vučićevi koalicioni partneri (sem SPS) liče na Pravdu i NDS. Otuda će rekonfiguracija sa Jeremićem i Jankovićem valjda uneti malo reda u tu parodičnu stranačku fragmentarnost.

Pomalo je zaista poražavajuće da dva domaćina Guče – Velimir Ilić i Milutin Mrkonjić kad nešto kažu ostave jači opozicioni utisak nego Čeda i Šešelj.

Pale su teške reči između moćne SNS i kočoperne NS. Verujte, mnogo teže su pale kad je Veljo sa svojima odlazio iz SPO, pa su se – ne mnogo kasnije – SPO i NS, Vuk Drašković i Veljo, ponovo spojili u koaliciji kao ‘dve stranke nastale na istom izvoru’. Ako se iz NS porodi raskolnički ‘Pokret Nova Srbija’ to će biti daleki (što dalje to bizarnije), rukavac temeljnih raskola u SPO, od kojih je jedan, ilustracije radi, vizija ‘Izvornog’ SPO Srđana Srećkovića, bivšeg ministra dijaspore. Isključen je iz NS i njen potpredsednik i gradonačelnik Topole Dragan Jovanović, uz naravno teške reči karakteristične za ovaj tip raskola. A, sećam se davnih dana ja pravio političku reportažu iz Guče, pošao da vidim ‘ša ima u šatoru gde je Veljo, kad ispred šatora mi jedan momak kaže: ‘Kuda?’ Ja kažem – unutra. ‘Ne može, nije ti unutra Labus (!?)’. Posle smo se zezali kad se sretnemo i setimo te već egzitovane davne Guče.

Iako nije cepidlačio kad je davao poslaničku kvotu NS, Vučić Iliću ipak nije dao obećane ‘Koridore’. Iako nema obnove dijaloge sa SNS dok se Vučić ne izvini što je etiketirao NS za ‘trange – frange’ politiku, Ilić uz svu prolivenu žuč ipak nije Vučića još nazvao ‘baba Simana’ kako je nazvao svojevremeno Borisa Tadića. Tek ga nije ‘sastavio’ kao Čovića onomad na Studiju B. Ali mu je pomenuo brata. Što je neka vrsta kršenja tabua.

U podtekstu je bilo dovoljno jasno: Ono rečeno i famozno iz ministarskih vremena – ‘ajde da kraduckate’ (na naplatnim rampama), sad je analogno ovom neizrečenom a podrazumevajućem – ‘ajde da jebuckate’. Po principu: Prvo te nismo zvali na otvaranje ‘LJig – Preljina’, a posle ti nismo dali ni ‘Koridore’ jer smo se opredelili za struku. Realno, Velimir Ilić posle ispravljanja deonice Borova Glava – Kokin Brod, posle tunela u Ovčar Banji i zalaganja za Koridor 11 ima kapacitet za ‘Koridore’ koji danas postaju paradigma (ne)namirenosti. Veljo tvrdi i kriminala. NJegov otpor, kao i komplimenti Tomislavu Nikoliću (dok se on pitao u SNS poštovali su se dogovori) je poruka i ‘nenamirenima’ u SNS kojih je mnogo. Od skoro pola miliona naprednjaka bar 400 hiljada njih ne bi imali problem da sutra budu i kod Vuka Jeremića ako bi bili ‘namireni’. Ni ‘građanski’ Saša Janković im ne bi bio gadljiv po tom pitanju. Vučić realno ne može da namiri sve koji to očekuju i kojima je obećano, pa je osećaj izneverenosti prisutan kod mnogih. Tu ima i ‘nostalgije za Tomom’.

‘Domaćinska Srbija’ (Tomo, Veljo, Vuk Jeremić…) se ponovo vraća u igru. Arhitekte velike pobede SNS u Vojvodini prekomandovani su u Zapadnu Srbiju. Ne bez veze. Ovde su možda ‘kapilarni glasovi’ najbitniji za Vučića. Naprednjaci se ne mogu ugroziti bez takozvanih narodnjačkih glasova, i uz čikanje ‘nenamirenih’ u SNS, i to lizalicama za presaldumivanje. Ima još jedan vektor koji se zaboravlja: Mislite da je baš toliko nebitno šta će reći Koštunica, i da li će prekinuti tihovanje i uopšte išta reći? Jeste li zaboravili da je njegova podrška Tomislavu Nikoliću 2012. možda bila presudnija od sasvim legitimne pakosti ‘belih listića’ prema Borisu? Ako se Vesna Pešić pokajala, možda se i Voja pokaje? Najgore za SNS je ako se pokaje tako što će da podrži na primer Vuka Jeremića. Mada, Veljo i dalja izgleda misli da je Tomo ‘domaćin’, a i Tomo uvek može bar da ‘jebucka’ tako što će, između ostalog, da konačno dovrši famoznu ‘platformu o Kosovu’. Svašta se priča i nagađa po čaršiji: Na primer, da bi u otpremnini (VIP socijalnom programu), Nikolićev sin Radomir, inače gradonačelnik Kragujevca, sutra morao biti bar ministar. Ali, zar to nije malo providno?

Izgleda da narod više voli predsedničke od parlamentarnih izbora. Možda je zato i bolje da ustav sutra menjamo u pravcu predsedničkog umesto kancelarskog sistema koji je Vučić na mala vrata već uveo. SNS u tom slučaju ima rizik da napusti Merkel CDU senku i zaliči na srpsku varijantu Erdoganove Partije pravde i razvoja. U Vučićevom ‘prstenu’ postoji struja koja ga odavno motiviše da bi bilo najbolje da se kandiduje za predsednika Srbije. Goran Vesić je navodno stari promoter te ideje. I još par njih.

Prvi put sam od ljudi iz Nove Srbije Velimira Ilića čuo reč ‘kombinacija’. U smislu ‘ajde da napravimo neku kombinaciju. Prihvatili su je i stari partneri iz DSS. I sam Veljo je često koristio tu reč. I sad je koristi napuštajući, izneveren i uvređen, zagrljaj sa SNS jer će NS potražiti drugu političku ‘kombinaciju’. Onda sam od Dragana Đilasa i njegovih čuo reč ‘priča’. U smislu ‘ajde da napravimo neku priču. Đilas je čak i u suvoparnim medijskim obraćanjima umeo da više puta ponovi reč priča: ‘Mi imamo priču, Beograđani su prepoznali tu priču kao dobru priču, i mi treba da guramo tu priču jer je to dobra priča.’ Da se razumemo; Velimir i Dragan su te termine koristili često i iz dobrih namera, ali ni oni, ni njihovi, ne uvek iz filantropije. E, onda mi se iz naprednjačkog novogovora urezala reč ‘namirivanje’ koju oni koriste više nego bilo ko ranije. Doduše, nju Nikolić i Vučić ne koriste, bar ne javno, ali njihovi je na terenu ne vade iz usta. Na primer: ‘Ovog ćemo da pošaljemo u onu direkciju, onog u onaj upravni odbor – da ih namirimo.’ U internoj zajebanciji se govori da je veliki kadrovik Aleksa Jokić u stvari neformalni ‘ministar za namirivanje’. Pa i Veljo podseća povodom nesrećnih ‘Koridora’ da je bilo sastanaka kod moćnog Alekse.

Kombinacija, priča i namirivanje, obično imaju veze sa ‘prepakivanjem’ (upodobljavanjem). I najbolje je kad je sve ‘u fulu’, i kad se dva lukrativna saputnika rastaju sa ‘ljubi te brat’. I nema te političke lukrativne opcije u Srbiji koja nije prihvatila novogovor, nezavisno od toga ko je koji termin lansirao ili vratio u modu. Poenta je da na kraju priče ostanete ‘čestiti’. Razumete srpski, ili treba da pišemo ćirilicom?