Nulti pacijent

Moj deda 1941. nije mogao da zamisli ‘kaćuše’ – višecevne raketne bacače poznate kao ‘Staljinove orgulje’, kao što tek nije mogao da zamisli naci krematorijume ili ‘pečurku’ iz Hirošime.

Za razliku od tih generacija, nas danas nema šta da iznenadi, jer sve distopijsko što može da se dogodi već je snimljeno na filmu.

Nekad se žanr može pomešati i sa našom svakodnevicom: Već smo utvrdili na ovom mestu kako je Brajan Hojt Ji ostavljao utisak na balkanskoj turneji kao da je izašao iz Kill Bill: Vol 1 Kventina Tarantina, da bi sad specijalni Trampov izaslanik za odnose Beograda i Prištine Ričard Grenel, bio najsličniji ‘tečnom metalu’, odnosno da podseća na glumca Roberta Patrika koji je u dvojci Terminatora igrao model T-1000 napravljen upravo od tečnog metala sa kojim se Švarceneger prilično namučio.

Korona virus (Kovid-19) se približava Srbiji.

Prizori iz Italije uznemiruju više od onih iz Kine. Hrvatska je već princip da ako kiša pada danas u Zagrebu, sutra će u Beogradu. Baš cinično, kao ‘442 do Beograda’. Epidemiolozi tvrde da beli luk i rakija ne pomažu. Ali, i ovo smo već videli na filmu: Outbreak (kod nas preveden kao Smrtonosni virus) je američki film katastrofe snimljen 1995. u režiji Volfanga Petersena u kome virus koji je stigao iz Afrike preti Americi i svetu. Aktuelnosti filma doprinela je epidemija ebole u Centralnoj Africi samo nekoliko meseci nakon premijere.

Kako zbog zaraze mogu da budu prazne ulice videli smo u ’28 dana kasnije’ (28 Days Later), britanskom distopijskom hororu (2002) u režiji Denija Bojla, gde su zombiji politička i antropološka metafora. ‘Zaraza’ (Contagion) Stivena Soderberga iz 2011. od pojave korona virusa postao je jedan od najtraženijih filmova na platformi iTunes. Film tretira paniku tako da nam ova realna izgleda dovoljno poznata. Znam ljude koji ponovo počinju da čitaju Pekićevo ‘Besnilo’.

Čast holivudskih blokbastera 2013. spasio je film ‘Svetski rat Z’, sa Bredom Pitom u režiji Marka Forstera. U njemu se na momenat pojavljuje i Nikola Đuričko. Film jeste efektan, ali je još bolja knjiga Maksa Bruksa prema kojoj je film urađen. Izuzetna alegorija o univerzalnom strahu od sloma društva. ‘Nulti pacijent’ je takođe iz Kine.

Redefiniše se ‘Kineski vek’.

I virusi imaju svoj ‘put svile’. Narator je ‘nultog pacijenta’ pronašao iza zaključanih vrata u napuštenoj kući. Ručni zglobovi i stopala bili su mu vezani plastičnim užetom, koprcao se kao životinja, povez preko usta prigušivao je režanje: ‘Seljaci su me upozorili da je proklet’. I Kovid-19 može da se prenese ujedom, ali se ljudi bar ne pretvaraju u zombije koji su i ovde iskorišćeni kao društvena metafora.

Vuhan je anticipiran u oblasti Veliki Čonćung. Kineski lider i Vučićev prijatelj Si Đinping, podrazumeva u kriznom menadžmentu citat iz Svetskog rata Z, odnosno deo govora predsednika Mao Cedunga iz ‘Situacije i naše politike nakon pobede u ratu protiv Japana’, od 13. avgusta 1945 – ‘Naša dužnost je da smatramo sebe odgovornim za ljude’.

Susret sa ‘nultim pacijentom’ podseća i na ‘Variolu veru’ Gorana Mrakovića gde je pored zaraze bitno i ono o kriptomarksisti koji se prevakcinisan sakrio dok mu švalerka umire u mukama rizikujući da ga zaborave konobari u skupštinskom bifeu.

Još od čuvenog Romerovog filma ‘Noć živih mrtvaca’ iz bitne 1968. zombiji su opšte mesto pop kulture, ali i efektna alegorija za društvene i političke procese.

Takav je i skorašnji filma Predraga Ličine ‘Poslednji Srbin u Hrvatskoj’: Ugrizom zaraženog postaješ zombi, a ispostavlja se da su samo Srbi imuni. Traži se serum na bazi pomešane rakije i srpske krvi. I krv i rakiju doniraju Srbi iz Švedske.

Glavni negativac je Slovenka koja radi prljave poslove za multinacionalnu kompaniju, i to iz pobuda pravljenja ‘Velike Slovenije’ koja maltene ide do Drine i naravno ne ostavlja sumnje ko je ko u Piranskom zalivu.

Inače, Slovenka je Vesna a prezime joj je Knaus, a pažljivi gledaoci su povezali da se i njena zemljakinja Melanija Tramp devojački prezivala Knaus i bila Titova pionirka.

Poslednji Srbin u Hrvatskoj anticipira situaciju da Kovid-19 na bizaran način može da nam pokaže šta je zaista mali, a šta veliki šengen, što se (ne)prohodnosti tiče, i koji tek može da banalizuje identitetske narative o suverenitetu. Da li bi Dodik pre pravio strategiju protiv virusa sa Beogradom, a ne bi sa Sarajevom? Da li se Kosovo može ponašati po ‘reciprocitetu’ u ovom slučaju sa Srbijom?

Virus mnogo toga trivijalizuje, i hrvatsko-srpsku raspolućenost, ali i stavlja svet pred pitanje – da li će se sa njim bolje izboriti diktature ili demokratije? Što nije nebitno za budućnost.

Ne samo populizma. Ako bude raspoložen, Svetislav Basara može da vam detaljnije ponovi kako je izgledala njegova vakcinacija protiv variole vere.

Nakon čitanja knjiga Maksa Bruksa osetićete kako je normalno da uskoro na graničnim prelazima pored pasoša dajemo i krv na analizu. Scenografija World War Z priče je ista kao u Resident Evil režisera Pola Andersona: Odlučna da jednom zauvek zaustavi i u potpunosti uništi korporaciju Ambrela (još jedan rasplet poslednjeg stadijuma neoliberalizma) koja je raširila virus po svetu, Alis se u šestom delu franšize – The Final Chapter – vraća u ‘Košnicu’ – srce korporacijske tame.

To je perverzna Nojeva barka. Scena kad čovek zavezan za megatenk trči dok ga jure hiljade zombija metafora je globalne neizvesnosti u kojoj živimo. Na Zemlji su ostala tačno 4.472 preživela – milijarde su ubijene ili pretvorene u zombije zbog kontaminacije T-virusom. Ovde nije bilo ‘ekološkog oružja’ koje je upotrebio general koga glumi Sergej Trifunović u Poslednjem Srbinu iz Hrvatske gde su Albanci na vrlo duhovit način upotrebljeni kao medijum regionalne katarze.

Svetki rat Z nam objašnjava kako se ko ponašao kad je krenula velika epidemija (‘hodajuća kuga’): Iako su Iranci očekivali da bi nuklearni rat mogao da izbije sa Amerikom i Izraelom, a Pakistanci to očekivali sa Indijom, rat je ‘banalno’ izbio između Irana i Pakistana.

Izraelci su na vreme proglasili ‘dobrovoljni karantin“ a čak i ‘Jasinova deca’ (mladi buntovni Palestinci koji su dobili ime po pokojnom šeiku Jasinu – osnivaču Hamasa) čudilu su se zašto ostatak sveta nije na vreme poverovao Izraelcima. Nemački oficir nije hteo da izvrši naređenje jer se za razliku od onih iz DDR-a (gde je najviše skinheda i profašista) koji se nisu se osećali odgovornim za prošlost, učio da, čak i ako nosimo uniformu, moramo najpre slušati sopstvenu savest. Južnoafrikanci koriste ultratajni ‘Narandžasti plan’, koji je postojao od kada je 1948. došla aparthejdska vlada. Izolovanost Severne Koreje postala je njena najveća prednost.

Ona je epidemiju čekala od 1953. Kuba je iz rata u kome je bila ‘odskočna daska pobede“ izašla kao velika demokratija. Amerikanci su doživeli vojni slom, a Kubanci su im pomogli da povrate svoju zemlju. Rusija je rat doživela kao ‘poslednje pročišćenje’ i iz njega izašla kao religiozna država. Bio je to samo prvi korak u razbuktavanju verskog fanatizma koji će nadmašiti čak i Iransku revoluciju.

U Svetskom ratu Z se ne pominje prostor bivše Jugoslavije.

Knjigu sam prepričao oficiru JNA u penziji. I pazite šta mi je rekao: U takvoj situaciji (napadi čopora zombija) srpska vojska nikako se ne bi smela povlačiti ka Grčkoj i Albaniji, već isključivo ka Bosni i ka tarabićevske ‘tri krstate gore’ u Zapadnoj Srbiji. I tu bi trebalo svakako koristiti Titove planove za odbranu od Varšavskog pakta (gde bi morale da sarađuju srpska, bošnjačka i hrvatska vojska), a možda čak i minirati Đerdap.

Ako zombiji navale iz Rumunije i Mađarske. Iz pravca kontra od migranata. Zombiji bi se zaglavili u panonskoj kaljuzi, kao što se u planovima JNA smatralo da će tako da se zadrže i sovjetski tenkovi. Uostalom, i namensku, vojnu, industriju Tito je pravio u brdovitom središtu Jugoslavije.

‘Zvezdane staze’ (Star Trek) slave pola veka. Još u ono vreme globalne pretnje tada novog (svinjskog) gripa, setili smo se reči slavnog britanskog astrofizičara Stivena Hokinga (Dejli telegraf, 2001) koji je prorekao da će svet stradati zbog ‘plantaža virusa’. Spas će, smatra on, biti u zvezdama. Do njih će ljudi stići, uveren je Hoking, i to ‘na način na koji putuju junaci serijala Star Trek’. Dakle, na vorp pogon.

Tramp je doputovao u Indiju u pratnji supruge Melanije. Dočekao ih je indijski premijer Narendra Modi i sto deset hiljada građana na stadionu za kriket. Srpska kafanska geopolitika dala je svoje tumačenje: Jedan moj zemljak, bivši radnik niskogradnje – sad taksista – mi objašnjava će Tramp virusom obuzdati Kinu, a da je Indija novi globalni partner.

I da bi nas bilo duplo više od Indijaca kad bi Tramp došao u Beograd. Nije nemoguće?