Od Čkrebića do Vuka Jeremića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja sam više puta tvrdio da je Panović preopterećen Osmom sednicom, a da memaoare Dušana Čkrebića iščitava godinama. Mada, odlična je knjiga, priznajem. Bio je iskren samo zato što je shvatio grešku. I ovaj tekst je dobar. Ali malo ko se seća Čkrebića, a seljačina Grobar pojma nema ni ko je čovek, premudri Alek pogotovo. Kasno je, Panoviću.

   1. Pametan nikad nije zakasnio, a Panović je, van svake sužnje, pametan i najrealniji novinar u Danasu.

2. Pre odobrenja, pazite, odobrenja za nastavsk izgradnje hrama, patrijarh je podneo 83 zahteva i svi su odbijeni. Mislim da je vazno i to da se spomene.

3. Kada bi svaki Srbin za života podigao crkvu pokajniicu – na Tiibetu bi bre kokarde puštalii a brade na šaj-ka-če metali! Od impresioniranosti hramogorjem spiiritualnijem… ali, jbg, ne mož svaki. Aj Toma, on je na nekii načiin demokratskii izabran nemanouić, par velmoža, đene đene, kojekude… Hram pak, iako sam za arhitekturu totalno nekompetentan, ali cenim, da bi Hram trebao pa i trebalo da bude ispunjen dobrotom, srećom, pameću, ljubavlju, osim armaturom, cash-om i šoviinizmom plus alkoholoizmom kao kodom. Da će da nadmaši Aja Sofiju oće, ko Vučič Iustiniana a Vučiču je još bilo i teže jer su Lebane i okolina pre dva miilenijuma imaii termalno grijanje a zemunska gimnazija nema tj nije ni imala. naravno da je hram zajedniički poduhvat, po tome su uvek spektakularni. zato ih ne treba graditii toliko dugo, nego održavati, da se ne bii morao praviti novii, a čak ni ne mora na glamurozno, misim ako siii u stisci, što se nas ne tiče, jer smo široko u duhovnoj vertikali +.

4. Đinđić se Hrama setio posle dve godine na vlasti – tek kad je prokockao priliku koju mu je narod dao. U tom trenutku je bio izrazito nepopularan, DOS se kompromitovao a lopovluk već počeo. Ostalomu je samo da zaizra na emocije naroda i podršku crkve ali je zakasnio. Toliko o njemu kao graditelju Hrama.

   1. Tesko da se nas narod odredjuje prema politicarima zbog lopovluka. Sve mi se cini da to najmanje smeta. Djindjic nije nikad imao sansu da bude popularan jer je kao politicar bio drugaciji, vrlo prozapadno orijentisan, a to je kod nas, pogotovo u zadnjih 30 godina, kao da nekom zdrav zub vadis. Mi smo pogodno tlo za populiste i nacionaliste. U tom slucaju mozete da kradete koliko hocete, samo hranite plebs odgovarajucom mitologijom. 6. oktobar je kod nas bio nemoguca misija. I 5. je veliko cudo.

5. Ono što je najvažnije da se kaže je: Kako da imam „veru“ u „crkvu“ kojoj su prečiji zlatni mozaici nego siromašna deca u Srbiji čiji roditelje proganja vlast jer ne plaćaju struju i kririju da bi hranili decu. A ta ista vlast „donira“ novac od hrane otete toj istoj siromašnoj deci.
   Teško da će zlatni mozaici i sveštenici u zlatnim odeždama ubediti bilo kog siromašnog da su „pravoslavne vere“
   Kakva je to „crkva i vera“ kojoj su važnije zgrade od vernika

6. Dušan Čkrebic je ličnost koja je našla svoje mesto u Srpskoj istoriji. Imao je petlju da se založi za izgradnju Hrama 80 – tih godina. Nije to bilo tek tako da se kaže, Crkvo možeš da gradis. Bila su vremena kada Crkva nije imala uticaj koji ima danas.
   Bila je na periferiji događaja i nikako nije bilo dozvoljeno da se neko zauzima za Crkvu.Gosp. Čkrebic je smogao snage da podmetne ledja i vlastiti autoritet i podrži ideju oko nastavku gradnje Hrama.
   Nije mu bilo lako. Crkva mu to nije zaboravila i nakon 20 godina mu je jasno odala priznanje.
   Pojedinci mogu da to osporavaju ali činjenice govore sasvim drugo.
   Da nije bilo istorijske odluke koju je potpisao Čkrebic ne bi se danas nad Beogradom i Vracararom pod zracima jesenjeg sunca presijavao Hram Svetog Save.