Odjeci Prvog maja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Interesantna knjizica to briselsko stivo sto ga je kolumnista dobio, zbogom partije, vozdra parije, interesantna jer koliko kapiram akcentira solidarnost. Iz bezlicnog licnog radnickog iskustva ja sjecam se da je zdravo radnicko jezgro u svoju korist isticalo argumente koji zrace najplemenitijim liberalnim teznjama. Ad-hoc radnicki saveti su prepoznavali nishe u trzistu, isplativost ali i nuznost investiranja u masinski park, osvajanje tehnoloskih unapredjenja, vracanje investicija i otvaranje novih ciklusa ali nisu mogli protiv partijskog ulja nad sljakerskom vodom u boci drzavnog vlasnistva. Boca je curkala, ustajala voda iscurila a ulje je cenim u krizi posle sanse ili je uznapredovalo i negde prelilo. Nebitno. Manjkala je solidarnost, sta vise, strukovna solidarnost. Nesto tipa – graficki radnici u Borbi stampaju ali ne dobijaju redovno platu koju su jedini u sistemu realno zaradili, ne uplacuje im se staz, zdravstveno, neki nemaju ni za lek a onda se sindikalno-strukovno reaguje i momentalno staju sve stamparije u tom vlasnickom sektoru, Politika, Forum, Dnevnik…- Razgovarao sam jednom prilikom sa predratnim grafickim radnikom iz Beograda (pre Drugog svetskog rata) koji je svedocio strukovnu solidarnost. Ako se neki graficar nevoljnik npr uputi iz Stambola za Vijenu uvek je na proputovanju kroz Bijograd imao obezbedjen krevet i klopu a po potrebi i privremenu sljakicu. Ne kazem, tesko bi se moglo odupreti izazovima koje je pred graficke radnike jos od zemana Tacerizma postavljao Rupert Merdok, jos teze kada je ozijevski tajkun instalirao prvu stampariju u Glazgovu koju je teoretski mogao da u operativnom procesu drzi jedan radnik (to je cut od 99%!!!) ali se uvek moglo biti (evo jos jednog termina sa ad-hoc radnickih saveta-daleko od stiernerovstine, marxovstine, bakunjinstine, trockijanstva, nep/a, gramshizma, apagenstdvolmadafakarizma itd) fleksibilan i preinvestirati u digitalnu stampu a koliko vidim posle pretvaranja vinske prese u stamparsku, Gutenbergova galaksija daje ime i 3d printu pomocu kojeg je moguce isprintati i bozicnu pecenicu koja se moze iznositi decenijama bez da se izjede. Prvi strajk u Novom Sadu 1919 po ujedinjenju je upravo bio druckereisbundovski, zbog zelenaske cene masti i secera ali je docnije bilo, vnimanie, i zbog slobode govora. Ne znam kakva je struktura prekarijata u nas ali uz sve ,drustvene mreze’ slabo je to solidarno. Kada me je vec krenulo da bacim koju i o kardeljizmu? Mi cesto zaboravljamo koliko su drugovi boljsevici citali, drzali do ideologije, tenzirali teziranja i antiteziranja, zar ne? Tito komrejd u corci nije citao sexpress i Alan Forda no Anti-Diring kako bi se izborio za drustvo u kojem bi bilo smisleno proizvoditi stotinjak sociologa (marksista-lenjinista do panja) godisnje. Tako da kada se 1948 ukazala potreba da se odgovori na Staljinovo NE, to se moralo ideoloski i naucno formatizovati i odatle selfmenadzment a koliko je to bilo selfmenadzment znaju ex-selfmenadzeri. Verovatno se snalazilo cemu svedoci i uspeh grafickih radnika Borbine stamparije koji su uspeli da ubede ideoloski pomalo autisticno rukovodstvo da im stvarno treba roto gazeta za stampu Borbe a onda su na njoj stampali komercijalno isplative magazine i dodatke na finijoj hartiji i u ful koloru. Ne znam to za taj prekarijat, na vikipediji pise da to odise nesigurnoscu, neizvesnoscu, dok meni to deluje potpuno izvesno, bez solidarnosti. Kako izlevicariti neke promene? Koliko god voleli da laskamo sebi da smo avangarda kolapsa mi nista manje pratimo trendove i to sa zakasnjenjem. Kod nas radnici u supericamarketima i dalje ne moraju da strepe od Amazona a Dzo Bajden je rekao -Work before wealth-. A? Slazem se sa kolumnistom da tesko da ce cerkov da predlozi tzv vjerujujscim a praktikujucim da recimo nedeljom (nikad nedeljom?) ne idu u prodavnice i tako se solidarno izbore za jedan radni dan manje ali ostaje pitanje da li radnicima u supermarketu vise znaci taj jedan dan odmora ili sica lova koju zarade za tu radnu nedelju? Izvesno je da smo mi u nasem monopartizmu (za koji je Vucic najmanje odgovoran) zaboravili, ako smo ikad znali a da to nije bilo u kontekstu tabloidne pljuvacine, koliko je potencijalno dobro imati jos jednu jaku a parlamentarno suprostavljenu stranku (unija drustvene solidarnosti -ud solidarnosti?ili mozda borbena organizacija solidarnosti i ljudskosti afirmacije koaliciono + bosiljak, neizostavni deo magijskih obreda lustracije ili prosto partaja urokljivih ociju) koja bi sa nekih 30%-49% svaki propust vlasti cinila mnogo rizicnijim za samu vlast i doprinosila donosenju za drustvo benevolentnijih zakona i njihovog sprovodjenja. Da li je to moguce bez SPS? Ako je ovaj sistem, ovo stanje, lose – onda je neodrzivo (malo mi ovo zvuci kostunicavo jednostavno). Kada kljokne doci ce do reorganizacije pa cemo imati i autenticne seljacke i autenticne prekarijatske partaje koje ce se povesti za nasom klasno najavangardnijom i najautenticnijom pups partajom.

   1. Mi smo zaista sluđen narod!

      1. Definisi narod bez prideva sludjen. Da li su manje sludjeni ,narodi’ manje sludjeni jer mogu sebi da priuste dve partije ili zato sto imaju dve partije nisu toliko sludjeni?

   2. Mogli ste vas dvojica zemljaka i kolega kolumnista i uzivo da se izdivanite ? Nego da podsetim da rec Pups znaci prdez na nemackom jeziku. Leise -Tihomir(puvanjak) i Laute -Zvonimir (glasni). Eto za komparativiste.

2. „Pa čak je i Ivici Dačiću psihološki lakše da za Prvi maj ode kod Dimitrija Tucovića nego da se seti ‘kardeljizma’ – ili preciznije rečeno ‘udruženog rada’.“
   E, moj gospodine, blago vama!

3. Zaboravimo ideologije, ne gubimo nerve i vreme, setimo se Vladara u senci koji vladaju ovim svetom i kroje kapu svakoj državi. Pravednije društveno uređenje može doći samo posle svetske revolucije potlačenih. A započeće kad dođe do eksplozije trpila. Svaka druga priča je bajka za zamajavanje.