Odnos tavorenja i taljiganja

Tvoj stav da se Srbi i Albanci nisu rodili da bi bili neprijatelji, izazvao je u Srbiji pažnju, jer verovatno pretpostavljaš da većina i ovde misli da je konflikt večan i da je spas samo u ‘razgraničenju’ za ‘vijek vijekova’, kako su naši starci govorili. Čak su me zvali i čitaoci koji se raspituju za tvoju knjigu ‘Sendvič’ i pitaju ima li srpski prevod? I to je već nešto.

Pomenuo si agresivne reakcije u Albaniji na tvoj tekst da je Skenderbegova majka ‘slovenskog porekla’ (srpskog), ali moram ti reći da mnogi obični ljudi u Srbiji o tome nemaju pojma, i to baš oni koji ‘nepogrešivo’ u kafani znaju ko je od Hrvata, Bošnjaka, Makedonaca ili Crnogoraca, u stvari ‘srpskog porekla’.

Braniš tezu da neprijateljstvo (ono pravo) Srba i Albanaca počinje tek u 19. veku. Bilo je i do tada trvenja i nesporazuma, ali ne i ‘pravog neprijateljstva’. Neko je u Hrvatskoj relativno skoro rekao da će biti bolje tek kad Hrvatima Srbi postanu Bugari. Ima li slične komparacije za Srbe i Albance, a da ne ispadne politički nekorektno, već simpa kao s Bugarima? Ako verovatno ne možete da nam postanete Grci, možete li bar Makedonci? Pitam bez imalo cinizma. U ovoj fazi kad odnosi Vučića i Rame nisu još toliko dobri kao što su bili odnosi Kire Gligorova i Slobodana Miloševića, ali ipak se čini da su mnogo bolji nego odnosi Vučića i Zorana Zaeva.

Skoro sam pročitao u hrvatskom njuzmagazinu ‘Globus’ da tamošnji profesor Ivo Bićanić, definiše ‘hrvatsku formulu neuspeha’ kao 3K2D (Korupcija + Klijentelizam + Kronizam + Dilentatizam + Destruktivizam). To me podsetilo na moju doskočicu o četiri srpske aveti (jahačice apokolipse) koje indukuju neuspeh: Nekompetentnost, korupcija, paranoja i hipokrizija. Moram ti reći i da je tvoj tekst već postao deo srpske paranoje. Evo kako: Predsednik Vučić je najavio ‘unutrašnji dijalog’ u srpskom društvu o Kosovu, a naša prepiska bi tobože trebala da dodatno ‘relaksira stvari’. Eto, i takve gluposti čujem po čaršiji.

Evo ti još jedan primer hipokrizije: Kosovo je ‘sveto’ i ne daje se nipošto. Ali, ako pitate da li bi ‘dali’ Kosovo, ako bi se Republika Srpska pripojila Srbiji, onda malo i voda krene na usta. Zar svete stvari imaju kompenzaciju?

Čućeš ovde i da ste vi iz Albanije, ‘ipak drugačiji’ od Kosovara. To vam je kompliment, da ne bude zabune. Čak mislim da bi se u konkurenciji Krima i Drača, neki moji zemljaci, pre opredelili za letovanje na vašoj rivijeri. Teško je ubediti ljude da je motiv za našu prepisku ipak u suštini novinarski, neka vrsta znatiželje i promocije dijaloga, bez ambicija – slažeš se verovatno – da baš mi prejudiciramo ‘Big Deal’ dva naroda nakon siline mržnje i zločina. U srpskom jeziku reč ‘motiv’, kao i ‘scenario’, izgubila je vrednosnu neutralnost – motiv je uvek zaverenički, kao što ne postoji i scenario koji valjda nije antrisrpski i antivučićevski.

Probaj da razumeš u kakvom se političko-mentalnom ‘matriksu’ živi u Srbiji. Nakon što je francusko pravosuđe odbilo zahtev da Srbiji izruči nekadašnjeg lidera OVK Ramuša Haradinaja (za koga se ovde tvrdi da postoje neoborivi dokazi da je ratni zločinac), Vučić je preporučio zvaničnicima Srbije da tri meseca ne putuju u Francusku, da bi sad za državni vrh Srbije bilo normalno da Srpska lista na Kosovu (kao poluga zvaničnog Beograda) podrži vladu koju bi vodio Haradinaj. Ali, pazi tek sad ovo: Hrvatsko pravosuđe je presudilo da Srbiji izruči Ismaila Morinu, tipa koji se ‘proslavio’ kada je dronom spustio zastavu velike Albanije na teren tokom fudbalskog meča Srbija – Albanija u Beogradu. Srpska ministarka pravde Nela Kuburović tvrdi da će Morina imati fer i pravično suđenje, ali i ovde paranoja dolazi do izražaja jer je po toj interpretaciji nama je Hrvatska u stvari ‘uvalila Morinu’ da bi nas posvađala dodatno s Albancima i zagorčala nam ‘unutrašnji dijalog’.

Pitao si me da li u srpskom jeziku postoji izraz ‘sabijati sebe u rog’? Nisam ga nešto čuo. A, postoji li u albanskom jeziku ‘samoubistvo iz zasede’? E, to ti je Mustafa, česta taktika u istoriji srpske političke teorije i prakse. Koja se nadovezuje na političku metaforu prošlog vremena u budućem – ‘jeb’o sam te kad te stignem’ (lost in translation?) Paranoja u Srbiji je uzela maha da to sad pravi već opskurne kontradikcije: Naša premijerka Ana Brnabić pre neki dan na Bledu u Sloveniji na regionalnom skupu kaže da je Srbija odlučna da ide ka EU (to govori i Vučić), dok je u režimskim medijima uobičajena ksenofobna atmosfera prema Zapadu. Vučić nas stalno opominje da ne budemo egalitarni neradnici, da budemo kao protestantski preduzetnici (Maks Veber je sociolog koga je Vučić proslavio u Srbiji), ali mnogo Vučićevih pristaša i dalje misle da je sve ‘fora’, i da je vođa duboko u sebi za Ruse (za Putina) i da će se to pokazati kad se steknu uslovi, a da su evropske integracije samo pragmatično zamajavanje. Ima li u albanskom jeziku izraz ‘mlaćenje prazne slame’?

Što se tiče srpskih EU integracije one se svode na to da oni neće skoro da nas prime, a nama se ne žuri da skoro uđemo. To bi bio ‘galop na puževima’, da iskoristim naslov knjige jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i pesnika LJubomira Simovića. Još dve reči, dva prevodilačka izazova, pokazuju srpsku evropsku sudbinu – tavorenje i taljiganje. Nama se, dragi Mustafa, nigde ne žuri. Meni sigurno ne. Ja sam ti odavno postao evroskeptik. Čini mi se da vi u Albaniji imate više entuzijazma. Pomenuh ‘galop na puževima’. Jedan od ovdašnjih stereotipa je da su Crnogorci lenji. Imaj jedan stari vic: Ide peške Crnogorac ka Podgorici, pa se naglo okrenu i kaže pužu iza njega: Zašto me pratiš još od Cetinja (prestonice)? U Srbiji mnogi još nisu svesni da je Crna Gora davno promenila brzinu, da je ušla u NATO i da je u EU integracijama brža od Srbije.

Učestvujem u istraživanjima javnog mnenja Istraživačkog centra ‘Demostat’. Pre neki dan smo prezentovali rezultate koji pokazuju veliku hipokriziju u srpskom društvu. Pazi sad ovaj debalans: Čak 41 odsto ispitanika smatra da je Rusija najveći prijatelj Srbije, ali bi zato 52 odsto Srba radije živelo na Zapadu. Prvi izbor je Nemačka. I tu bi najpre voleli da im žive deca – 16 : 3 je odnos Nemačke i Rusije po tom pitanju. Mada, moram da priznam da je Vučićeva vlast znatno unapredila odnose s Nemačkom i Austrijom. Srpska opozicija smatra da je to samo zbog kooperativnosti oko Kosova i migranata, da Angela Merkel nekritički podržava Vučića i žmuri na jačanje lične vlasti i demokratske deficite. Lideri dela opozicije koja sebi laska da je ‘prava’ a koju predvode bivši zaštitnik građana Saša Janković i bivši ministar spoljnih poslova Borisa Tadića Vuk Jeremić, bojkotovala je susret sa ‘evropskim izvestiocem’ za Srbiju Mekalisterom, inače pripadnikom CDU Angele Merkel, što je u opozicionoj javnosti dvojako primljeno – jedni su smatrali da je to palanačka taština, dok su drugi bojkot hvalili maltene kao patriotski čin. Vučićeva ‘napredna’ partija SNS će naravno na predstojećim izborima u Nemačkoj podržati CDU i gospođu Merkel.

U Srbiji postoji urbani mit da je simbolički Boris Tadić pao s vlasti kad ga je Merkel otpisala zbog kosovske politike, gde je Tadić bio možda i neočekivano prilično tvrd. A, da je radio ovo što sad radi Vučić, tadašnji opozicionar Vučić bi ga verovatno optužio za izdaju. Srbija je raspolućena u svojoj hipokriziji – srce joj je na Istoku, a džep na Zapadu, kako kaže ugledni sociolog Srećko Mihailović iz ‘Demostata’, dok je Trampov ‘specijalac’ za Zapadni Balkan Hojt Brajan Ji na pomenutom skupu na Bledu poručio Srbiji da mora 100 odsto biti za EU.

I to taman kad je Vučić izgleda ubedio građane Srbije da je vojna neutralnost moguća jer 53 odsto Demostatovih ispitanika smatra da Srbiji nisu potrebne vojne baze, a ako već moramo da biramo naravno da biramo ruske.

Nije sve potuljena hipokrizija, jer građani Srbije teško mogu da uoče uzročno-posledičnu vezu da kvalitet života zavisi od politike koja se vodi.

Inače, Mustafa, da li se vi u Albaniji bar upola plašite Rusa od onoga koliko ih mi volimo?

Ovaj tekst deo je programa razmene priloga između listova Danas iz Beograda i Mapo iz Tirane, sa ciljem unapređivanja komunikacije i boljeg međusobnog razumevanje zajednica u Albaniji i Srbiji. Projekat podržavaju Ambasada Republike Albanije u Srbiji i Misije OEBS-a u Srbiji. Stavovi, mišljenja, zaključci, pretpostavke i druge informacije autora (prepisku vode Mustafa Nano i Zoran Panović) izražene u ovom članku, ne predstavljaju nužno i mišljenje ili stav Ministarstva inostranih poslova Republike Albanije ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)