Orvelijana

Svetska ekonomska kriza (SEKA) napravila je bila od Marksovog ‘Kapitala’ ponovo bestseler. Dobili smo i sveži bestseler – ‘Kapital u 21. veku’ Tome Piketija. Pobeda Trampa pogodovala je jačanju interesovanja za Orvelovu ‘1984’. Trend takozvanog desnog populizma, putinizam sa svojim satelitima i derivatima, islamski fašizam, kao i odsustvo jake alternative – pre svega levičarske – ovim trendovima, unose zebnju. Jača zlosutni pesimizam 21. veka. Dobro, Orvel nikad nije ni bio ‘zaboravljeni pisac’, kao što se desilo velikim piscima tipa Mihaila Lalića ili Miodraga Bulatovića, niti je ‘1984’ ikad postala neaktuelna, ili zaboravljena kao ‘Lelejska gora’ koju danas treba čitati više nego ikada, moja vam je dobronamerna preporuka. Ali, danas je ‘1984’ popularna da možemo reći da je sazrelo vreme i za novi film, s obzirom da ove godine željno iščekujemo dve nove verzije klasika uslovno distopijskih sadržaja – jedna je novi ‘Blade Runner 2049’ (Deni Vilnev) a druga ‘Alien:Covenant’ (Ridli Skot). Na Berlinskom festivalu film ‘1984’ Majkla Andersona iz 1956. bio je žanrovska armatura retrospektivnog programa, dok je na top-listi bestselera najveće globalne internet knjižare ‘Amazon’ Orvelov roman dospeo na prvo mesto. Ne sumnjamo da će i roman Filipa Dika ‘Sanjaju li androidi električne ovce’ biti ponovo hit kad se pojavi novi ‘Blejdraner’ (po Dikovom romanu sniman je prvi) sa starim Harisonom Fordom.

I za Orvelovo računanje vremena 2017. je bila visok datum. On je omanuo u prognozama uspostavljanja globalnog totalitarizma, bar onoliko koliko je Artur Klark omanuo u previđanjima kontakta s vanzemaljskim civilizacijama. Izgleda da stvari posthumno sad idu ‘naruku’ i Orvelu i Klarku – ovom prvom zbog ‘desnog populizma’, a ovom drugom zbog NASA otkrića egzoplaneta (sa mogućnošću života), u sistemu Trapist-1, na 40 svetlosnih godina od Zemlje.

Na Domu sindikata u Beogradu ima odličan grafit – Orvelova misao: ‘Sloboda je pravo da se kaže ljudima ono što oni ne žele da čuju’. Grafit je išaran kukastim krstom. Simbolika je dovoljna.

Ali, hajde da vidimo čega je sve, između ostalog, zaista bilo u toj famoznoj, ali realnoj, 1984. godini: Pa, Stiv DŽobs je predstavio Apple Macintosh – prvi komercijalno uspešan računar sa mišom i grafičkim interfejsom. Predsednik Predsedništva SFRJ Mika Špiljak boravio je u SAD. Černjenko je nasledio Andropova na mestu generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Bajaga je objavio ‘Pozitivnu geografiju’. Otkazana je poseta pape Ivana Pavla Drugog planirana za septembar te godine u Hrvatskoj (pričalo se zbog zahteva jugoslovenskih vlasti da papa poseti Jasenovac). Pojavila se ‘Bela knjiga’ Stipe Šuvara – spisak ‘zloupotrebe’ kulture i stvaralaštva. Umanjena je kazna Aliji Izetbegoviću i grupi ‘islamista’. U Sarajevu je uhapšen Vojislav Šešelj, koji tvrdi da je samoupravljanje promašaj. U Sarajevu održana i Olimpijada. Vidoje Žarković, član predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, tvrdi da neprijatelji vlade pokušavaju da ‘eliminišu SKJ i uspostave buržoaski demokratski sistem’ koristeći ekonomske probleme. Prva dodela MTV nagrada upamćena po Madoninoj ‘Like a Virgin’. Predstavom ‘Mrešćenje šarana’ Aleksandra Popovića otvoren ‘Zvezdara teatar’. Ubijena Indira Gandi. U SAD se pojavio ‘krek’ (crack) – kokain za pušenje. Incident na koncertu Zabranjenog pušenja u Rijeci: Nele Karajlić rekao – ‘Crk’o Maršal. Mislim na pojačalo’. Regan izabran za predsednika. Olimpijada u Los Anđelesu. Slovenačka omladina počinje da kritikuje JNA…

A sad ‘nostalži poslastica’: Aprila 1984. Slobodan Milošević je izabran za predsednika Gradskog komiteta SK Beograda, a već u novembru u svom govoru Milošević kaže da bi srpski komunisti trebalo da se oslobode ‘kompleksa unitarizma’. Te 1984. se pojavila i sociološka knjiga Jovana Mirića ‘Sistem i kriza’, koja je ukazivala na strukturalne probleme funkcionisanja Jugoslavije. Slom je ugrađen u sistem, aludirala je knjiga. Otuda je u konsekvenci i neizbežan. U zapadnim republikama knjiga je ocenjena kao ‘centralistička’ i ‘unitaristička’. Nije bila u saglasju sa famoznim ‘konfederalnim’ Ustavom iz 1974. godine.

Ako maštate kakva će tek biti Vučićeva rekonstrukcija Vlade nakon predsedničkih izbora, podsećamo vas šta je prava rekonstrukcija – ona Saveznog izvršnog veća (SIV-a, u čiju će se zgradu možda useliti Vučić kao predsednik Srbije), ‘kancelarke’ Milke Planinc kad je ubačeno devet novih članova, a Raif Dizdarević je na mestu ministra spoljnih poslova zamenio Lazara Mojsova, dok je Dobrosav Ćulafić zamenio Staneta Dolanca na mestu ministra unutrašnjih poslova. Danas verovatno mnogi mladi nacionalisti u Srbiji ne bi poverovali kako su i slovenački i hrvatski panduri iz združene jedinice Saveznog SUP-a pendrečili, zajedno sa ostalima, ‘iredentiste’ na Kosmetu.

Između Luke Banovića i Staneta Dolanca na čelu savezne policije bio je Franjo Herljević. I to u periodu od 1974. do 1982. Što znači da je komandovao policijom u vreme velikih demonstracija na Kosovu 1981, kad se krio broj poginulih. Herljević je iz Tuzle, u ratu je postao narodni heroj. Tukao se s Nemcima, ustašama i četnicima. Majka i sestra su mu odvedene u Jasenovac i tamo streljane, u ratu su mu poginula četiri brata, a otac mu je umro od posledica ustaškog prebijanja. Herljević je završio Vojnu akademiju ‘Frunze’ u Sovjetskom Savezu, bio je član CK SKJ, i baš bi bilo interesantno zamisliti kako bi on tretirao ‘kompletne idiote’ u ‘Savamali’? Kao što u vremenu borbe protiv pušenja slabo ko može da zamisli situaciju kad Stane Dolanc daje intervju Televiziji Beograd u ‘prajm tajmu’: U studiju na stolu piksla, a pored paklica Kenta 100 S, i Dolanc ne gasi. S tim što ovi iz Saveznog SUP-a ni onda nisu mogli lako u Drenicu. Tako mi bar pričaju penzioneri Saveznog SUP-a.

Te 1984. godine ni vodeći kremljolozi na Zapadu nisu predviđali tako skori slom SSSR. Za nas u SFRJ ‘hladni rat’ je u stvari bio ‘kraj istorije’.

Jedna vrsta intelektualne razonode i egzibicije 1984. bilo je tumačenje ‘prognoza’ DŽordža Orvela iz njegovog romana objavljenog 1949. godine. Uz Hakslijev ‘Vrli novi svet’ i ‘Farenhajt 451’ Reja Bredberija, Orvelov roman je dugo bio najpoznatija literarna antiutopija. Danas je takvih knjiga obilje. I mnoge su već klasici. Na primer, preporučujemo ‘Igre gladi’ Suzan Kolins. ‘Parovi’ Milomira Marića obesmislili su i ‘Velikog brata’ kao rijaliti igraonicu ‘kontrole’.

Prave – jubilarne – 1984. prikazan je solidan film ‘1984’ Majkla Radforda (ne zaboravimo i adaptaciju Rudolfa Kartjea iz 1954). Bila je to i poslednja uloga Ričarda Bartona. Godinu dana ranije Juritmiks je objavio Sweet Dreams (Are Made of This) album. Androgina pojava Eni Lenoks bila je, slažu se mnogi kritičari epohe, subverzija seksističke kulture osamdesetih diktirane profitom. Impresivna naslovna numera postala je ultimativni svetski hit – prvo mesto u Americi, drugo u Britaniji. Video je bio presudan za toliki uspeh. Fascinantan je bio efekat sinteze bivših ljubavnika – postpankera, gitariste Dejva Stjuarta i emotivnog tenora Eni Lenoks. Video za dirljiv singl o opsesiji Love is Stranger američki cenzori su hitro zabranili. Lenoksova je postala ‘transvestit koji kvari omladinu’. U Jugoslaviji Milke Planinc i Mike Špiljka sve je to bio samo ‘disko’ i ništa više.

Upravo je takav sintetizovan Eurythmics bio pravi izbor da uradi muziku za jubilejski film ‘1984’. Poslušajte For the love of Big Brother. Za kraj preporučujemo i 1984. godinu iz pesme ‘Za Esmu’ Bijelog dugmeta. Šta mislite, da li bi se Gavrilu Principu sa korica ‘Istorije Republike Srpske’ Čedomira Antića i Nenada Kecmanovića dopala ta pesma?