Peti ili šesti?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nisu samo puni izlozi. Prodaju se i nekretnine, cak povoljno. Placevi, zemlja, povoljno. Jedino sto nema cash-a ni za to povoljno. Ono sto mora da se kupi a da nije samo hleb, to vec nije povoljno. Sada se detetu ne obuvaju gumeni opanci kad krece u skolu da ga neko ne saceka sa bombom za nove tike ali svaki besplatni udzbenik moze da se priusti tako sto se roditelji odricu svojih predpetooktobarskih fantazija u kojima su sanjali da im bude kao veselih osamdesetih bez prekida sa krvavim devedesetim. Politicka scena se toliko profesionalizovala da tu nema propusta. Sterilno-marketinski. Tako da cak i kada Vucic pokusa da na ustrb sopstvenog rejtinga napravi bilo kakav napredak u npr. resavanju kosovskog pitanja svih pitanja, kao sto kaze kolumnista, ni njegovi najlojalniji ga ne shvataju ozbiljno pa i uz svu marketinsku podrsku. I tako, moze ovono dok moze. I trajace dugo jer su nasi politikusi od nepostojeceih problema napravili neresive a primarne probleme niko i ne primecuje dok ne ode sa krshem na tehnicki i onda u svojoj usamljenosti shvati da nije iskoristio nepostojanje zakona o poreklu imovine i da ce do onkologije, daleko bilo a obicno i jeste, morati peske. Na pola puta mozda vidi na tv ispred krcatog kafica da je u najavi otvaranje 20 poglavlja a da nije doslo Midlsboro iz dva. Da li je opozicija dekor ili oni kao nesto, nem pojma. Da izvini demostat tih 20% o kojima shatro sanjaju je za 5% manje od onog koliko su imali Janko i Beli zajedno pre godinu dana. Tako da ja sve to kapiram kao jedan veliki konsenzus u kom se civilizacijski napredak i humanizacija zivota dotira kroz nekoliko filtera. Na pola puta izmedju Moskve i Londona. Ako smo dobri moze sve ali malo jer ima samo malo. Dok u Sarajevu a tek Londonu levicari vise simpatisu Palestince a desnicari Saudijce da izvini Miljenko. Jer nemaju konsenzus kao u Srbiji gde levicari postoje u Vulinovoj psihi i Dacicevom sharmu a desnicari od liberalnodinkicevskih do novovacicevskih simpatisu Emiracane, nista manje nego Tadicevci Azerbejdzance. No za Bosnu imam razumevanje jer uz sve potonje Alijine debakle i belaje niko sredinom tih predreferentnih osamdesetih nije resantimanisao kartom Bosanskog ejaleta, od Zvecana do Cazme, od Erduta do Makarske. I na kraju da redigresiram, pamtim kako je u Novom Sadu i pre petog oktobra bulevar Kralja Petra zaudarao na kanalizacionu mjazmu, kako se i dvehiljaditih bulevar Cara Lazara upario u slicnim etrima. Kako se nedaleko od spomenika zrtvama racije izlivalo najgore od teske vojvodjanske nutricioznosti decenijama, pamtim ali sada kao da ce doci nesto sto ce da zaseni sve to i sto je najvise za ocekivati ni to nece dirnuti novosadsku publiku pred kojom se i Englezi osecaju kao raspojasane seljacine. Izvinjavam se kolumnisti na prostoru, izvinjavam se samom sjebi sto nisam iskocio iz kola kada su me vozili nazad iz Ixella.

2. Ako se krene od otoga da je politika suvišna delatnost, što, kao uvernje zastupam od kad znam za sebe, a da su političari preplaćeni činovnici, Peti oktobar je, kao dan istorijskih promena, bio uspešan.
   Kao poražen narod i osakaćena država, Srbi i Srbija su, nakon bivanja u Jugoslaviji konačno krenuli ka evropskim i svetskim integracijama što je dotada bilo nezamislivo.
   Malo li je ?

3. ` kao što bih ja priznao Miloševiću da je bar omogućio radnicima da po bagatelnoj ceni otkupe njihove zarađene ‘društvene stanove’, a što sumnjam da bi im DOS omogućio.’ Ne mislim da je Milosevic to ucinio iz ljubavi i brige prema sopstvenom narodu, nego su drzavi bile potrebne pare. Cinjenicu, sa prodajom kao drzavnih stanova, u koje su racunali i one oduzete od privatnih lica posle II sv rata, nije primetila Biljana Srbljanovic, i svoj novi komad, `Vrat od stakla’ zasniva na suprotnom konceptu, da jadnu radnicku klasu, koja svira klaviru iz stana izbacuje unuk kome je restitucijom vracen dedin stan! Stvarno redak `film’, ima ga samo u JDP, i to u sinemaskopu.

4. DOS jeste isplatio staru deviznu stednju, a nju su posedovali naravno oni novcano situiraniji i blizi vrhu, dok je radnike izbacio na ulice ne isplativsi im ni zaostale licne dohotke.

5. Opozicija je ruina.Doduse nesto manja od pozicije.Tu se nema sta objasnjavati, kao sto se nema sta objasnjavati sta su bile devedesete, ili bilo koje godine., Zokac! Uzas je da se prica o svim tim godinama a nesreca je da ih jos uvek zivimo. Ludiraju nas, covece!!!