Pohvala džabaluka

Lako je bilo rušiti komunizam na ikonografskom nivou – strgnem petokraku i metnem kokardu – ali kad se uđe u sferu rada i kapitala, stvari idu teže. Kardeljizam tinja – od tobožnje desnice do patkice. Samo što neko ne predloži gradske SIZ-ove (samoupravne interesne zajednice). Srbija je dobrano zagazila u kapitalizam – doduše burazerski, ali ipak kapitalizam, dok se šarenim lažama o besplatnosti i dalje pothranjuje taj socijalistički gen naroda. Umesto da ozbiljni političaru počnu da govore – sve mora da se plaća osim strogo subvencionisanih kategorija stanovništva, ovde svi govore samo jedno – što više da bude besplatnog. Moj deda se uvek smejao kad se sećao kako su mu komunisti pre 1941. i tokom rata govorili da se u novoj zemlji neće plaćati porez. Odrastao sam u Titolendu, ali nikada nisam dobio besplatne udžbenike. Ni na ekskurziju nismo mogli da nam je roditelji plate, već smo morali da zaradimo skupljanjem starog papira i ostalih sekundarnih sirovina. Kamoli besplatno letovanje u Grčkoj. Kad u ovoj zemlji sve počne da se plaća, kad počnu da plaćaju i veliki poreski dužnici i obični građani u gradskom prevozu možda ćemo se približiti kraju tranzicije. Umesto preduzetništvu, narod i decu učimo džabaluku.

LJudi koji se u to razumeju, kažu mi da je moguć bizaran scenario: Da neki Lazar Kaganovič (koji je inače bio prvi staljinista i šef izgradnje čuvenog Staljinovog metroa u Moskvi), i napravi metro, a da Beograđani u njemu neće hteti da se masovno voze jer on možda neće biti besplatan i lak za šverc.

Jeste li čuli u ovoj kampanji od nekoga predlog da se Gradsko saobraćajno preduzeće privatizuje?

Šta mi zapravo hoćemo? Možda hibrid sovjetizacije i skandinavizacije. Za te stvari Dačić je i dalje najzabavniji, pa i kad nije najubedljiviji.