Pravoslavna Evropa

On je pozvao današnjeg premijera Španije Pedra Sančeza, koji je tada imao 26. godina, da mu bude asistent, a uskoro je na Palama Sančez imao priliku da sa Vestendorpom prisustvuje razgovorima sa Momčilom Krajišnikom. Nije sad taj kuriozitet bitan, već to da je Vestendorp došao u zemlju razorenu ratom, bez zajedničke valute, himne i zastave. I ova sadašnja ‘nadnacionalna’ zastava BiH sa bojama i zvezdicama EU – Vestendorpov je proizvod. Kad su Harisa Silajdžića pitali povodom zastave – a kakva će onda biti himna, on je cinično odgovorio – videćemo šta će Vestendorp da komponuje.

Što se tiče ‘pravoslavne Evrope’ koju navodno predviđa CIA, čuo sam čoveka koji mi ozbiljno kaže da bi himna tog nivoa EU mogla biti pesma Galije ‘Pravoslavlje’. Ako ne mala muslimanska populacija u ‘pravoslavnoj Evropi’, to doživi kao predlog novčanice koji je Krajišnik na Palama pokazao Vestendorpu, onda mi ovaj kaže nek se iskoristi igra reči iz naslova pesme niških veterana pa će se himna zvati u dve reči – ‘Pravo slavlje’. Ostatak pesme je neupitan, himničan i čak može biti ironično zgodan – ‘tvoja suza zaleđena čeka, poruke stižu sa svih strana, tiše od Tihog okeana, samo gole istine bole, samo grešni vernici za tebe mole’. To ne dira u ničiji identitet. Kao Oda radosti jugoistoka Evrope.

Čim se pojave neke nove mape, ili se otkriju stare kartografije na salvetama, ovde odmah pođe voda na usta. Sada ipak malo sa zadrškom. Jer ovo ipak nije novi – optimalni – model ‘Velike Srbije’ sa Republikom Srpskom, severom Kosova i srpskim delovima Crne Gore, sa izlazom na more u Herceg Novom. ‘Pravoslavna Evropa’ je mega nadnacionalna struktura, u kojoj će Srbi biti ‘svoji na svome’, ali teško da će se odlučujuće pitati. Jer tu su Rumunija, Grčka, Bugarska, Albanija, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Da su tu članice ‘nove Evrope’ Slovenija i Hrvatska to bi maltene bila balkanska (kon)federacija o kojoj su maštali Tito i Georgi Dimitrov – od Trsta do Varne.

CIA navodno predviđa ‘tri Evrope’. Ona ‘stara’ biće klasična Zapadna, dok je ‘nova’ neka vrsta proširene Višegradske grupe – od Baltika do Jadrana. Bivši američki ministar odbrane Donald Ramsfeld je bio uveo taj termin ‘nova’ Evropa za zemlje počivšeg Varšavskog pakta.

Analiza uticajne agencija Stratfor koja predviđa jačanje Poljske i Rumunije, i to kroz strateško partnerstvo sa Amerikom, koincidira sa najnovijom CIA kartografijom čija je projekcija do 2020.

Ovi aktuelni i medijski atraktivni nalazi samo su nastavak mode da eksperti u uticajnim i uglednim svetskim novinama pišu, kao što su balkanski stratezi na salvetama korigovali granice, tekstove o ‘prihvatanju realnosti na Balkanu’, ili prostije rečeno o promeni granica i pravljenju ‘logičnijih država’. Ti morbidni spinovi se ‘na terenu’ rado citiraju, dok su eksperti rado viđeni sagovornici u lokalnim balkanskim medijima.

Ipak najnoviji Stratfor i CIA tekstovi imaju iznenađujući kvalitet jer za razliku od ranijih hitova ne prekrajaju granice već integrišu države u postojećim granicima. I time banalizuju nacionalističke treš projekte. I valjda pomažu Srbima da konačno shvate da Rumunija nije više ona kad je Mile Belodedić pobegao iz nje u Zvezdu, a Poljska ona u koju su sa sto dolara išli u Zakopane da luduju i skijaju. Rizici futurologije nisu mali: Ova mega struktura mogla bi da dobije svoje mega Kosovo koje bi možda želelo da bude u ‘novoj Evropi’, kao i delovi BiH, pa moguće i pravoslavna, ali montenigerska Crna Gora.

Jeste li zaboravili kako je pre godinu dana zagolicao duhove i strast za salvetama američki stručnjak za bezbednost DŽon Šindler: U njujorškom Observeru, Šindler je pozivao Zapad da se na prostoru bivše Jugoslavije mane insistiranja na očuvanju unutrašnjih granica propalog komunističkog režima. Zapad, prema Šindleru, treba da prihvati svoje greške u jugoistočnoj Evropi i ispravi ih, pre nego što to učini Kremlj. Za Bosnu i Hercegovinu Šindler je napisao da je ‘oronula pseudodržava’. Tako da Dodiku krene voda na usta.

I bivši zamenik šefa CIA za Balkan Stiven Mejer zacaklio je mnoge ovdašnje okice prošlogodišnjim i ovde masovno citiranim ocenama da će na Balkanu pre ili kasnije doći do promena granica i da će možda biti i neke ‘srpske unije’.

Strasti je krajem 2016. tek rasplamsao ugledni američki časopis Forin afers, objavljujući analizu političke situacije na prostoru zemalja bivše Jugoslavije, autora Timotija Lesa, u kojoj on zagovara prekrajanje granica, pa čak i stvaranje velike Srbije, Albanije i Hrvatske, a sve u cilju mira. Vreme je, navodi tada Les, za novi, radikalni pristup kako bi se zadržao mir i uspostavila stabilnost u regionu Balkana. Ako je Zapad, kao što tvrdi, zaista veran cilju očuvanja mira na Balkanu, onda je došao trenutak da se pragmatizam stavi pre idealizma i krene ka realizaciji ideje o pravilno uređenim nacionalnim državama. Tako bi, valjda, bio ostvaren ideal da Hrvatima Srbi konačno postanu Bugari, a što je preduslov trajnog pomirenja. Jer danas su srpsko-bugarskim odnosima od Slivnice i Bregalnice bitniji kumstvo Hrista Stoičkova i Miroslava Ilića – ‘vaistinu Stoičkov!’, ili odnosi doajena ‘Krajovske grupe’ (postoji li još to?) Vučića i Bojka Borisova.

Ovakvi pomodni tekstovi stavljali su Angelu Merkel sa ‘Berlinskim procesom’ maltene u avnojevsku poziciju – evropskog humanitarnog kompenzovanja Titove harizme i njegovog integrativnog mehanizma ‘bratstva i jedinstva’.

Nekada su slovenački marketinški majstori bivšu SFRJ delili na ‘zonu A’ (Slovenija i Hrvatska) i ‘zonu B’ (svi ostali). Za zonu A reklame su bile sofisticiranije, za zonu B prostije. Evo najpoznatijeg primera koji je postao i političko-kulturološki skandal: To je reklama slovenačkog proizvođača ručnih alata UNIOR Zreče iz druge polovine osamdesetih: Za ‘Zonu A’ prikazan je niklovani francuski ključ pored orošenog ružinog pupoljka. Za ‘Zonu B’ penzioner (čuveni Mija Aleksić) pokušava očajnički nešto da popravi (možda i ventil na radijatoru iz kog šiklja voda), priskače mu u pomoć unuk sa alatkom i rešava problem. I onda ide sloga: ‘Sa alatom UNIOR, majstor je i junior!’, koji deda Mija saopštava auditorijumu Zone B.

‘Pravoslavna Evropa’ je valjda Zona B, a uprkos što je u SFRJ bila Zona A u ‘novoj’ Evropi Hrvatska lako može biti Zona B.

Slovenačka Mladina poznih osamdesetih objavljivala je takođe navodne CIA karte o projektovanom raspadu SFRJ koje su upravo išle po liniji ‘zona A i B’. Ili otprilike tako. U decembru 2016. CIA je objavila veliki broj geografskih karti još iz 1970-ih koje pokazuju koja su svetska područja bila u sferi posmatranja američkih obaveštajaca, a jedna od njih prikazuje upravo Jugoslaviju. CIA je ukazivala na jačanje decentralizacije Jugoslavije, ali je još za Titovog života naglasila kako su ‘aspiracije za samostalnom Hrvatskom glavni izvor napetosti u jugoslavenskom političkom sistemu’. CIA je naglašavala da će ‘nakon Titove smrti ostati samo Armija (JNA)’. Hrvatski nacionalizam se racionalizovao tvrdnjama kako je ekonomski doprinos Hrvatske tadašnjoj federaciji ‘u nesrazmeru s njenim uticajem’.

Donekle bizarno, ali marketinšku doktrinu o Zoni A i Zoni B koja je prejudicirala raspad SFRJ osvežio je politički pomalo postmoderno prvo slovenački predsednik Borut Pahor tezama o regionalizaciji EU, da bi je početkom 2017. godine u ljubljanskom Delu razradio Dimitrij Rupel, bivši dugogodišnji šef slovenačke diplomatije.

Prvo je Pahor upozorio na realnu perspektivu regionalizacije EU, da bi potom Rupel vizionarski izneo mogućnost podele EU na takozvane megaregije, koje bi sastavljale ‘srodne’ države, prema modelu po kojem su se povezale države Beneluksa ili Višegradske grupe.

Evo jedne simpa priče za kraj koju sam čuo u Francuskoj: Smatra se u Evropi da je francuska kuhinja najbolja, da su Italijani najbolji ljubavnici, da Nemci imaju najbolju industriju, a Švajcarci najbolju administraciju. Nešto je stereotip, nešto je istina. To je generalno – raj. A pakao bi bio da, recimo, Švajcarci budu najbolji ljubavnici, da Englezi imaju najbolju kuhinju, a Italijani administraciju.

Šta bi onda bio raj, a šta pakao u ‘pravoslavnoj Evropi’? Ma koliko Beneluks bio model ‘Ne klepeći nanulama’ Nedžada Salkovića nikad neće biti ‘ne klepeći klompama’.