Referendum

I predsednik Vučić smatra da će građani Srbije morati o Kosovu da se izjasne na ‘nekom referendumu’, koji je možda i ‘najefikasnije rešenje’, kako stvar razrađuje Rasim LJajić. Možda je dogovor vlasti i opozicije oko raspisivanja referenduma stvarno moguć, ali da li i oko referendumskog pitanja? Hipotetički, s referendumom o Kosovu, BG izbori sigurno bi se donekle dekosovizirali, i povratili kakvu takvu komunalnu suštinu. Ovako, u cajtnotu, Kosovo je i njihova sudbina.

Ima i neke cinične pravde u tome. Istraživanja pokazuju da Kosovo uglavnom nije bilo presudan motiv kad se zaokruživao neko na listiću, kao što ni partije ciketanski nisu mnogo kosovizirale kampanje kad je svanula demokratija. Bilo bi zgodno da neko aktivira nikad iskorišćen skoriji slogan SPS ‘Ibar je granica’ (bio im pre koju godinu mnogo ‘napadan’ pa odustali), ili stari iz Miloševićevog vremena – ‘Nije na prodaju!’ – u spotu ‘Tako treba’. Referendumsko pitanje bi moralo ukrstiti Kosovo i EU. Ali, tu je caka. Jer ne zaboravite, Stamatović apeluje na ‘istinsku opoziciju’. Koja je ‘neistinska’? Da li i ona koja ne pristaje na Vučićevu autokratiju, ali koja bi možda imala sličan stav oko Kosova s Vučićem? Ako je on ‘racionalan’. I vidljiv u medijskom ludilu.

A, šta bi bilo kad bi referendumsko pitanje glasilo: Da li ste za obavezujući sporazum s Kosovom pod uslovom da Republika Srpska ima pravo na referendum o nezavisnosti? Dao bih i jug Srbije, kaže mi jedan koji sad ne bi ništa potpisao. Mnogo se, bre, lažemo.