RTS

Vlasti sigurno ima dovoljno. A upravo to je najpozvanije mesto za unutrašnji i svaki drugi dijalog i moguće splašnjavanje društvenih tenzija i glavne polarizacije. Zakon predviđa ravnomernu zastupljenost stranaka u izbornoj kampanji. Da ne podsećam na tehnike ‘funkcionerskih kampanja’. Na nekoliko sednica Upravnog odbora RTS kojima sam prisustvovao zalagao sam se da se pojača upravo to – različita mišljenja i dijalog. Naravno, bez suvišnih iluzija. RTS je na to dužan jer, bez fraze, treba da bude televizija svih građana Srbije. Smatrao sam jako bitnim da predstavnici opozicije (makar i ‘dela’) dođu na RTS. Doduše, mogao je sastanak biti i ranije kad već nema bojkota izbora. Smatrao sam i da je osnovni red da prisustvujem tom sastanku i izložim svoje stavove, bar u nekoj formi dobronamernih ‘preporuka’, jer ne mogu da uređujem program, niti imam ambicije. Tamo gde nešto uređujem, pišem i vodim, jasno se vidi moj odnos prema medijima i slobodi govora. Zato sam se i odazvao pozivu profesora Vuletića, predsednika UO RTS. Taj sastanak nisu bili nikakvi pregovori, nikakve ‘pregovarače delegacije RTS’ nije bilo, kako se govori u javnosti. Vuletić je, istina, naglašavajući da je opozicija dobrodošla na RTS, predložio da ona formira radnu grupu i da kontaktira Programski savet RTS, što je opozicija odbila s indignacijom tražeći ostavke i naljavljujući da će te zahteve izneti na mitingu. Izneo sam mišljenje da stvari treba ogoliti i svesti na sekunde, minute, učešće u debatnim emisijama, na goste u jutarnjem programu… Za nuđenje takvih ‘paketa’ ipak nemam moć i ovlašćenja. Na sastanku nije bio generalni direktor RTS Bujošević, a opozicija je pored Vuletića, pismo u kome traži sastanak oslovila i na njega. Niko iz UO sem Vuletića i mene nije bio prisutan. I to bi bilo to. Ni pun sat vremena.