Sa Ovčara i Kablara

Takvu viziju uspavane (letargične i depresivne) Srbije želi, bar formalno, i svaka njena opoziciona kolona sleva ili desna. Ali svima fali dobro ime. Teško da bi naši opozicionari lako našli atraktivno i motivaciono ime kao 'Kukuriku', ali bi za birače i građanske i rusofilne opozicije bilo motivaciono ubedljivo da se njihovi lideri skupe u nekom hotelu i obznane da su u jednoj koloni. Evo, ja bi im preporučio dva hotelska imena koja bi lepo izborno zvučala, a i super su hoteli: Ako bi dogovor napravili na Zlatiboru, zovite se 'Mona', a ukoliko se dogovorite u Aranđelovcu, zovite se 'Izvor'. Pa tako udarite na Vučićevu 'Srbija pobeđuje'. Lepo je i ime 'Hrast' kako je nekad zamišljao novu stranku Miodrag Miki Savićević. 'Lorenzo & Kakalamba' je jedan od najbolje ocenjenih beogradskih restorana, pa mi jedan drug kaže da bi to bilo odlično ime za neku opozicionu koaliciju kad bi se baš tu dogovorili.

Hrvatski 'Most' se pokazao kao pogođeno ime. Šta je bilo posle izbora, to je drugo pitanje. Naoko prozaično ime – 'Most' – uzdrmalo je bilo Hrvatsku. Čak se učinilo da ova zemlja dobija takozvani treći put. I ovaj 'most' je ušao u katalog mostova sa simboličkom vrednošću. A svaki simbolički most želi isto što i Tolkinov prsten – da autonomno funkcioniše u narativnoj, vrednosnoj i manipulativnoj ravni. Nakon hrvatskih izbora na kojima je 'Most' bio hit, Jurica Pavičić je u zagrebačkom Jutarnjem listu podsetio na simboliku hrvatskih 'i sličnih' mostova: Andrićeva priča o višegradskom mostu, Titov srušeni most na Neretvi, stari most u Mostaru koji je srušila hrvatska vojska (HVO), pa most iz istoimenog filma Hajrudina Šibe Krvavca. Tu su i maslenički mostovi – stari, novi, novi-stari i pontonski – simboli 'Domovinskog rata'. Svoje mesto ima i 'Vukelićev most': To je sablasni most koji vodi u prazno kod Vukmanićkog Cerovca, grdosija od 304 metra, od železa i betona čija je cena koštanja, poput proračuna omanjeg gradića, 'simbol koruptivne političke stvarnosti' kako se navodi u Jutarnjem listu.

Latini su govorili 'Omen est nomen' (ime je znak). Orvel je govorio da stvari treba nazivati pravim imenom. Trebalo bi izbegavati kod političkih imena pokondirenu hipokriziju, stereotipnu konvencionalnost i seljačku senzaciju. Ako etika delanja ima bar neko pokriće u etici uverenja. Dobro, bizarne koincidencije su uvek moguće – pa da i Vladimir Žirinovski i Čedomir Jovanović vode liberalno-demokratsku partiju.

U Srbiji je danas jedna vrsta imena pa nemoguća: Sećam se demonstracija 1996/97. protiv izborne krađe. Na Terazijama sa prozora DS kao specijalni gosti govore Slavko Perović (Liberalni savez) i Novak Kilibarda (Narodna stranka). Doživljavaju ovacije nakon Slavkovih reči – 'Crnoj Gori nema mira dok je Mila i Momira'. Eh, davno je to bilo. Slavko i Novak su bili lideri 'Narodne sloge' pokazujući da Montenegrini i Srbi mogu zajedno protiv tada jedinstvenog DPS-a. Kada bi neka 'Mona' i neki 'Izvor' mogli da naprave 'narodnu slogu', Vučiću bi bilo u aprilu teže nego Milu onomad sa Slavkom i Novakom. Ali, to je nemoguće. Čak i u Čačku.

Pomenuli smo već ime Hrast, a i Orah ne zvuči loše? Samo na prvu. Lucidni marketinški štab bi olako diskreditovao takvo ime običnom seljačkom logikom jer orah je biljka ubica. O tome je pisao i hrvatski pozorišni kritičar i kolumnista (Jutarnji list), jer je i tamo debakl doživela stranka Održivi razvoj Hrvatske – ORaH. Stranka je u imenu nosila klicu propasti: 'Kakav je to održivi razvoj koji se kiti imenom biljke ubojice? Svaki seljak na kontinentu zna da uz orah ne možete posaditi ništa. To stablo ubojica ispušta fitotoksine koji su opasni za druge biljke kao i zmijski otrov za sisavce', piše Čadež. Analizirajući imena hrvatskih stranaka, od tuđmanovskog insistiranja na zajednici (HDZ), koji je u internet domen kalamburu završilo u 'Hrvatskoj demonskoj zajednici', do znakovitog 'Mosta', Čadež podseća i na 'Listu Velog Mista' osnovanu u Splitu 2005. Ime je naravno dobila po kultnoj TV seriji scenariste Miljenka Smoje i reditelja Joakima Marušića. Za srpsku opoziciju bilo kog profila bilo bi neugodno da na megdan Vučiću izađu kao Koalicija 'Više od igre' ili 'Vruć vetar'. Mada 'Bolji život' ne zvuči toliko loše.

Iako na prvu zvuči prozaično, 'Most' je na hrvatskim izborima delovao ekstatično. I to će teško poći za rukom njegovim derivatima kakva je HRID – Hrvatska inicijativa za dijalog. I u Hrvatskoj se pokušavalo sa 'hrastovima' i 'grozdovima'. Meni Radulovićevo 'Dosta je bilo' bolje zvuči od GROZD-a ako nekom padne na pamet. A vama?

Takozvana druga generacija srpskih stranaka pretvorila se u parodiju evropske scene sve sa Batićevim demohrišćanima, Milovanovićevim laburistima, Mihajlovićevim liberalima, Obradovićevim socijaldemokratama… Danas je na delu semantička inflacija: Od Treće Srbije, preko Jedinstvene, do Jake Srbije. Od Zavetnika do Rodoljuba. Od Narodne mreže do Levice Srbije. Od Nove stranke do Stare Srbije (ovo poslednje je još jedna dobra prestonička kafana, ali šta bi falilo da je partija?)

Stvari postaju i konceptualne: Rodoljubi nastaju od Istočne Alternative Dragana Todorovića, od Srpskog otadžbinskog pokreta Siniše Kovačevića i Srpske Lige Aleksandra Đurđeva. Pita me jedan moj komšija koji bi da glasa za njih – jer mu je Kovačevićev 'Milan Nedić' u 'Zvezdara teatru' i dalje najbolja predstava koju je pogledao u životu – da li su ovi koalicija ili su se integrisali u jednu partiju? Nikako da shvati.

Šteta što još niko nije kaparisao ime za koaliciju 'Prođoh Levač, prođoh Šumadiju'. I da je vodi svetski putnik – Vuk Jeremić. Da li bi Zapadna Srbija ovako dugo čekala auto-put da su Užice i Čačak na vreme osnovali koaliciju 'Sa Ovčara i Kablara' umesto da se zamlaćuju sa beogradiziranim mejnstrim partijama. Dinkićevi 'Regioni' imali su strukturnu grešku. Ne postoji ravnomerni regionalni razvoj. Regioni su sebični. Kad je stigao Fiat, mislite da su se u Kragujevcu mnogo sekirali šta će biti s FAP-om u Priboju? I baš bi se u Priboju, da im dođu Finci ili Nemci, sekirali sutra što je, ne daj bože, Fiat otišao iz Kej-Džija.

Kao dobro, i u derivatima korišćeno političko ime ostaće zabeleženo 'Zajedno'. Za Vuka Draškovića to je, verovatno i danas, najbolja koalicija. Imena se danas drži Dušan Petrović. Možda se neko seća i 'Srbije Zajedno', koju je nekad osnovao bivši potpredsednik SPO profesor FPN Jovan Marjanović. Za LDP bi možda bilo preciznije da budu socijalliberali, što je u neku ruku i Vučić pa otuda Vulinov potpredsednik Jugović u suštini ne greši kad kaže da je Vučić pomalo i levičar.

Kad vidimo ovo danas, nije loše zvučalo ni Pokret radnika i seljaka? Uvek kad ste opoziciono depresivni, pustite Tinu Tarner ili govore lidera PRS-a Zorana Dragišića: Znam skoro napamet: '… Nećemo biti nadničari na sopstvenim njivama i fabrikama koje su gradili naši očevi…' Kao Dimitrije Tucović u 'Šećerani'.

'Neka budu blizu granice – neka beže…' Kao Džambas u 'Savamaloj'.

Da rezimiramo: Pošto nema 'narodne sloge', a ako na momenat apstrahujemo kolone, najbolje bi bilo da se najšira građanska opoziciona koalicija zove 'Utisak nedelje', a desničarska 'Harašo' ili eventualno 'Zdravstvujte!' Rusi se sigurno ne bi ljutili, a možda bi Olja Bećković donirala ime. Pa makar ga jedan moj Milovan (ona retka sorta iz SPO koja je volela Đinđića) i dalje zvao utisak neđelje. Kaže – glaso bi za njega. Kad su ga ukinuli, ko da su mu izbili zdrav zub. Nedeljom u devet, pričala mi njegova Desa, uzmuva se, pa do jedanaest se uzluta i izluta. Navika je čudo. Ne pomaže mu ni 'Teška reč'.

Čudo da se niko u Srbiji nije setio na vreme mosta? Makar pontonskog.