Scorpions

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kad se prebroje presude u Hagu JNA ubedljivo vodi sa svojim kadrovima sa svih strana. Uz izuzetke Gotovine i Vasiljkovica ali oni i nisu u Hagu. Takav je posao a vec 99 je bilo jasno da ga i vojna lica bas ne vole. Dok je moj stariji vodnik po kasarnskim hodnicima glasno kukao sto nije upisao elekrotehnicku skolu njegov nad pretpostavljeni je posle posla prodavao benzin pred zgradom. Vreme je zaista sizofreno cemu svedoce dva najistaknutija putinovca u Srbiji, Bosko i Vucicevicela. A i ta Amerika. Spoljna politika je nekako vise u predizbornom sentimentu Melanijine najave of the age of aquarias. Sve i da flinuju Kusnera, kusneruju Trampa i na kraju detrampuju istog gde da se zapeva ona stara ““ you parade your snaze, playing ethnicky jazz on your five grand stereo, braggin that you know how the niggaz feel cold and the slums have so much soul. It““s time to face what you must fear, right guard will not help you here…““ kao sto ni sa druge strane nije ““ you work much harder with a gun in your back, for the bowl of the rice a day, sweatin for the soldier till you day then your head is skewed on the stake…““ Sta god da se dogodi Rusija nece propasti i naci se zajednicki jezik trpljenja sa nekom SAD administracijom. Za to vreme ovde kod nas bolje je slusati cak i glam metal Scorpionse nego hot metal skorpione jer se moze lako pokazati da su procene kako ce u Srbiji do 2050 biti 30% manje populacije bile isuvise optimisticne.

2. Zorane, ti si jedan od dragulja našeg analitičkog novinarstva. Ja takve grandiozne percepcije niti sam umeo, niti ću umeti da prezentujem poštovanom čitalaštvu Danasa. Raspada mi se mozak od neshvatanja proste stvarnosti u koju smo zapali radom šljama, pacova koji su preuzeli vlast devedesetih (neoriginalna, Borina) a boga mi, vladaju i danas, ne samo u Srbadiji, nego malo mnogo šire. Dalje nemojte čitati, psovka je, a ni ja ne volim psovke. Dakle: Kada su nas ti i takvi izveli iz Titovog Jajca, odveli su nas pravo u (na), najpre 5, potom 6, pa na 7 klinaca (lin=ur) krasnih. Pa šta, reći će neko. Pa ništa, lepo je pederima, prostitutkama, i po nekoj lezbejki, a mi? Ma daj bre, Tome, za vas takve cepidlake, nabavićemo mi supersoft kondome, biće i vama lepo. – Meni pukne film. – Slušaj, bre some, progutaj kondome! Vi tucate u zdrav mozak. E, to više neće ići!

3. Wind of change je (meni) jedna od najiritantnijih pesama u istoriji pop-rok muzike..

4. Ko što su pokavrenjaci od Božje ideje napravili Crkvu pod okriljem dražave, koja po strukturi i nameni je nasilna a u službi vladajuće klase, tako je Panović i većina kao on, od bogojavaljanja u vidu Bit, Hipi i Rok pobune, od revolucionarne kulture napravili zabavu za koju je preporučeno da je lakše podnose treba da konzumiraju sedative, od majeftineieg piva pa sve do heroina. Inače, da nije Crkva kao institucija u službi države zalopotebila ideje Jovana Kristetelja i Isusa Hirista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao Bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem Dvadesetom veku, prvo kao Bit (Beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji – u Megapolisu Njujorku i Nestvarno lepom San Francisku. Pojava Bit duha su bile pisane misli slobodnih ljudi nastali u zagušljivim barovima, potopljeni džez imaprovizacjama, kada je um upućen samo na svoje kreativne misli. Na stvaraoce bit generacije, osim američki transcedentalisti uticali su engleski romantičari i francuski nadrealisti. Najznačajniji datum je onaj koji se desio u “Six Galeri” u San Fracisku 1955. godine, kada je Allen Ginsberg pročtiao svoje remek delo, stihove – “Howl” (“Urlik”) koja je izazvala do tada nepoznate emocije, a njen efekat na ustaljene norme je bio taj da je protiv izdavača pokrenuta optužnica jer je pesma opsena. A prvi stih glasi: “Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, gladaju histerično goli…” Tu je i nauticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom:” Činilo se da čovek ima samo dva izbora – živeti u užasu ili biti propalica.”
   Osim što su mladi regrutovani za rat, državni troškovi su rasli, a sa njiim i nezadavoljstvo. Poučeni iskustvom pobunom studenata u Evropi 1968. kada su države koristile sva raspoloživa nasilna sredstva da ih ućutkaju, talentovani mladi ljudi dobre duše u Americi zaključili su da revolucujom, tučom i ubijanjem nije moguće pobediti sotone, zato su se vratili načinu samožrtvovanja kako su to izveli Sveti Jovan i Isus. Po ugledu na nobelovca Hermana Hesea, mladi rastrzani između potrebe za sigurnošću i želje za slobodom i nazavisnošću, krenuli su putem ka središtu duše. Čitali su Heseove knjige, “Sidartu”, što u prevodu znači – “Onaj koji je postigao cilj”, “Stepskog vuka”, “Demijana” i druge. U isto vreme Herbert Markuze, koji je predavao Marksizam na Njujorškom univerzitetu, postaje duhovni guru među mladima koji su čitali njegova dela ili samo čuli njegove radikalno revolucionarne predloge, kojim je tražio da se prekine sa ustaljenim normama i industriskom civilizacijom, prestanak svakodnevne borbe za opstanak i nastojanja da se razvijaju istinite ljudske potrebe za mirom, slobodom, zajedništvaom, lepotom, umetnošću i srećom. Tako se rađao boemski pokret u umetnosti i kniževsnosti, a rastao uticaj roka i džeza u muzici. Mladi su iritirali oligarhiju noseći majce sa likom Boga – Če Gevare, koga je CIA godinama lovila kao zver po Južnoj Americi. I, ubili ga. Baš kao što su rimski legionari lovili hrišćane i raspinajali ih na krtsače ili bacali zverima da bi zabavljali publiku okamenjene svesti..
   a da treba reči da u osnovi sadržaji roka i hipi poezije u SAD našli su izvor u sadržaje najboljih kantri muzičara, kakav je bio Vudi Gatri, čiji sin Alro Gatri je nastupao na Vudstoku, a očev stih sa portretom je na ulazu u NJujorški muzej glasi:”J don’t know how far / J’am going to have to go to see my own self / Or to hear my own voic “. “Ja ne znam koliko daleko treba da idem / Za da vidim sebe / Ili da čujem soptsven glas.“ Vudi Gatri je bio jedan od najvećih boraca za radnička prava. On je počeo da piše i peva stihove, svirajući na gitari i usnoj harmonici beračima plodova na imanjima velikoposedinika, koji su plaćani manje nego robovi. Jer, robovima su robovlasnici obezbeđivali boravište i hranu, dok su najamne radnike plaćali samo po šet centi za celodnevni rad, od sunca-do sunca. Gatrijevi stihovi su po sadržini i vrednosti bili direkno provokativniji nego propovedi Svetih Jovana i Isusa Hista, kasnije hrišćanskih apostola, zbog čega su veloposednici plaćali batinaše da ga bezbol palicama umlaćuju do besvesti i lome gitaru na komade.

5. Za Panovića major JNA je bulaznio kada je govorio da će i neki drugi morati da primene samoupravni sistem, što nije bilo realno, jer invalidi duha i čovečnost vladaju svetom. No, istina je kod majora, ne kod Panopvića, kada je u pitanju božanstvenost samoupravnog sistema. Za razliku od kapitalizma, koga nazivam pravim imenom – banditizam, jer počiva na Sedam smrtnih grehova. No, Panoviću je sada mngo ugodno, a još ne mora da misli kako je većini u Srbiji i širom sveta.
   A evo je istina: Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, ovom prilkom država Pensilvanija, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrde predlozima i rešenjima da je kapitalizam najbolji sistem. Platili su troškove rasprave, kojom prilikom su se sastali Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelovih nagrada za hemiju i mir, Aurelio Peccei, predsednik Rimskog kluba i dr.Ivan Supek kao domaćin u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj koferenciji 04. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Zajedno sa poražavajućim zaključcima za bogatune, sklonjeni su od javnosti također i predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i ugrađena humanistička načela koja su bila predložena konferenciji, a koja se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke, a evo kako glase:
   I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
   II. Zaštititi prirodu od propasti.
   III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
   IV. Proširiti saućešće i solidarnost na sve ljude.
   V. Tražiti istinu.
   VI. Primjenjivati istraživanja i upravljati razvoj prema opštoj blagodeti.
   VII. Gajiti lepotu i umetnost.
   VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
   IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
   X. Biti dobar.
   No, kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument, potpisan i od njihovog ekonomiste Dr. Milton Fridmana, zadnju sednicu je vodio Akademik dr. Ivan Supek, u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, platili su troškove i dokument sakrili od javnosti. Ovo sam čuo od dr.Supeka u intervjuu koji je emitovan na HRT-ziji, dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument, niti na internetu.
   Nije čudo, kada ni visokoobrazovani, čak ni doktoranti na sociologiji ili filozofiji, a novinari-analitičari nisu vredni ni pomena, ta i velika većina rukovodećih kadrova u tadašnja samoupravna preduzeća reći će vam da je bila problem radnička klasa, radnici nisu hteli da rade, mogli su da zabušavaju, primitivni su da samoupravljaju. A da nikako im ne dolazi do pameti da se zapitaju kako to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, u odnosu na ljude u gradovima Vojvodine, a pogotovu Slovenije, radile su nauspešnije, naprofitabilnije fabrike, da spomenem samo SIMPO, JUMKO, KOŠTANA, ALFA u Vranju i “1 Maj” i “Tigar” u Pirotu.
   Dokumnetarni film snimljen u fabrici “1 Maj” u kome se vide zdravi radni uslovi u fabrici, no i beksprekorno čist i uređen radnički restoran kalorične hrane, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD, kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih, a pritom i visokoprofitabalna fabrika tekstila.

6. Iron Maiden je više po ukusu Srba.

7. Ovde se ne zna ko se više nalupao – autor, koji je postao gori od svog zemljaka Druga Svete, pa spoji, Scorpions, Tita, Avnoj, Jeljcina, Ukrajinu, itd… u jedan tekst, ili komentator koji dobije prostor u karakterima koji nemaju ni sami kolumnisti. Zaboga, dajte čoveku kolumnu pa da i to vidimo. E ovo ako objave, svaka čast!

8. Odložiše koncert! Ne mora da se plače i maše upaljačima. Suza suzu stiže.