Srpski šugamani

Teško bi bilo iz vremena Titolenda zamisliti Albaniju kao turističku destinaciju. I Drač kao ‘mali Majami’. Šta li bi Enver Hodža rekao da vidi ogromnog zelenog Hulka na plaži u Draču na kog sam ja nabasao pre par godina?

Da nije bilo korone, teško da bi i Neum (‘bosansko more’) postao ‘srpski turistički Kalinjingrad’, enklava bez PCR testa, za razliku od mora Hrvatske i Crne Gore.

U vreme SFRJ malo primorsko mesto na južnom Jadranu, negativni publicitet dobilo je po aferi ‘Neum’. Ta afera iz 1988. nije bila baš kao ‘Agrokomerc’, ali su zbog nje neki BiH komunistički funkcioneri oterani u prevremenu penziju, a predsednik savezne vlade Branko Mikulić, primoran je na ostavku.

Povod za aferu je bila izgradnja vikendica na osnovu sumnjivih kredita, a onima koji iz Srbije hrle put Neuma, verovatno ne znači ništa ime Toda Kurtovića (nema veza sa zemljakom Elvisom Dži Kurtovićem), bivšeg partizana i potonjeg funkcionera, člana KPJ od 1941. koji je dobio čak sedam kredita.

U odnosu na današnje mahinacije, vikendice u Neumu, ili u Grockoj, deluju smešno. Novi narativi redefinisali su neslućeno pojam pohlepe.

Bizarno, ali znam slučaj ovogodišnjih turista iz Srbije koji su u Neumu boravili baš u jednoj ‘vikendici’ nastaloj na kreditima iz ‘afere Neum’, koja je međuvremu apartmanski dorađena. To im je ispričao jedan stariji meštanin koji im je uzgred objasnio i ko je Todo Kurtović.

Srpski turisti su regionalno fleksibilniji i prihvatljiviji od ‘političkih Srba’. Ne robuju stereotipima niti su zatočenici narativa.

Zahvaljujući turistima sa ‘albanskom spomenicom’, od ovog korona leta Albanija nije terra incognita, već potencijalna hit destinacija. Iako u Srbiji još ima onih u hibernaciji koji Albaniju doživljavaju kao da je vreme ‘zemlja bunkera’, a Rumuniju kao zemlju iz koje je tek Mile Belodedić pobegao u Crvenu zvezdu.

S narodima s kojima po Demostatovom istraživanju postoji visoka etnička distanca – Hrvatima, Albancima i ‘Milogorcima’, turistička nedistanca je obećavajuća.

Doduše, neko će cinično reći da je Herceg Novi ‘more Republike Srpske’, kad već Tuđman i Milošević nisu uspeli da podele teritorije, i to nisu morali ni da crtaju svoje karte već samo da na gotovo uzmu onu koje su nacrtali 1954. u Buenos Ajresu Ante Pavelić i Milan Stojadinović, gde je Pavelić popustio pred Stojadinovićem ‘i dao nam’ i Dubrovnik. Srbija jeste ‘zahvatila’, ali je Banjaluka pripala Hrvatskoj (ona je nesuđeni glavni grad Pavelićeve države), a Srbima Sarajevo, što se Milu Dodiku verovatno ne bi dopalo.

Za razliku od nacionalnih kartografa, srpski turista nema problem što Srbija nema more. Čak i da je unitarni nacionalista, srpske zemlje ne moraju biti tamo gde su srpski šugamani (peškiri).

Srpski turisti koji su otkrili bosansko more u Neumu, koji su uprkos koroni neustrašivo krenuli put plaža u u Hrvatskoj, Albaniji i Crnoj Gori, veliki su politički kapital Srbije.

Kad evropski turisti napuštaju Brione zbog korone, srpski ostaju. I oni koji su bar do izbora 30. avgusta stigli sa PCR testom na crnogorske plaže, imali su još jednu sezonu s Milom. Mnogi i ne pamte sezone bez Mila.

I pre korone, uprkos crnogorskim sankcijama Rusiji i NATO članstvu, bilo je više ruskih turista samo u Budvi nego srpskih na celom Krimu.

Na Brionima su Srbi najbrojniji, zauzeli su gotovo sve hotelske kapacitete i korona ih nije preplašila. Žive svoju paralelnu dimenziju u odnosu na četvrt veka ‘Oluje’, kao što u Crnoj Gori provode odmor paralelno sa auto-litijama, i kao što im u Albaniji ne smeta što je Edi Rama ‘progovorio srpski’ i podržao Mila Đukanovića na sutrašnjim crnogorskim izborima.

Vučićeva propaganda napada Ramu jer pokazuje Milu snagu ‘Velike Albanije’, kao da mi sa tim Ramom ne pravimo ‘mali Šengen’? Vučićeva vlast se i zasniva na uzajamno funkcionalnim paradoksima i kontradiktornostima koje njegov prosečan birač ne uviđa.

Evo još jedan primer: Đilas je doveo rijalitije i kulturu ‘Velikog brata’ u Srbiju, tvrdi Vučić. Što je tačno, ali Vučićev birač se neće zapitati što Vučić nije marginalizovao rijalitije već ih je postavio u medijski epicentar. Čak obožava da daje intervju u pauzama ‘Parova’.

Srpski turista se ponovo zainteresovao i za izgustiranu Bugarsku. Nigde se ne pomišlja na prekid letovanja. To je kategorički imperativ.

Srpski turista ima isti slogan kao Vučić, čak i ako nije za njega – ‘Predaja nije opcija’. Ideja da se ove godine neće otići na more nosi u sebi anksioznost sa jakim depresivnim potencijalom.

I BBC na srpskom izveštava o ‘bosankom primorju’: Izleti se organizuju na svakih pet dana. Polazi se noću iz Beograda i ujutru se stiže u Neum. Nakon celodnevnog kupanja, sledi celonoćno putovanje nazad do Beograda.

Jedan turistički radnik mi je pričao da se prilično bedno osećao kad je video kako su se pojedini srpski turisti ponašali prilikom terorističkih napada u Šarm el Šejku 2005. Dok su Englezi (za koje neko u Srbiji stereotipno misli da su sebični), kao i Rusi i Amerikanci, pohitali da daju krv povređenima, ili da ih obiđu, neki pripadnici srpske ‘elite’ u mondenskom egipatskom letovalištu već su sutradan razastrli peškire na pesku iz očajničkog straha da im ‘ne propadne dan’.

Ali, ako nisu bili na nivou tada u Egiptu, bili su kasnije, kao i u Tunisu (pričao mi isti turistički radnik), kad ih nije preplašilo ni ‘Arapsko proleće’ ni ‘Islamska država’, i kad su Arapi znali da cene taj dolazak. I u Hrvatskoj sam slušao starije turističke radnike koji će vam i sad reći da srpski turista hoće da potroši, za razliku od turista iz ‘Višegradske grupe’.

Prisustvo srpske estrade i ‘glumišta’ na hrvatskom moru neproporcionalno je političkim relacijama i nacionalnim tabuima. S jedne strane to ohrabruje, a s druge pokazuje stepen hipokrizije i licemerja. Odnosno potvrđuje principijelnost Olivera Dragojevića.

Treba kontrolisati taj prokleti strah od ‘propasti dana’. Onog turističkog. Pa, zar nije bilo nečeg idiotskog u tome da su se ljudi sa decom celu noć mrcvarili i rizikovali u ‘stojadinima’ da bi u Čanj ili Vodice stigli baš ujutro, ‘da ne izgube dan’. Tobože onda nije bilo klima uređaja u kolima, pa se kao putovalo noću – po ‘ladovini.

I što je posebno simptomatično, taj strah od ‘izgubljenog dana’ često imaju ljudi koji su život sazdali od izgubljenih dana, ali zato ni danas nemaju ‘izgubljenih dana’ na letovanjima.

Jedno vreme je bila popularna ‘zakletva’ – nikad više na more u Crnu Goru. Prvo tobože zbog nestašice vode i nesolidne usluge. Kad se Milo otcepio od Srbije i Koštunice, znam one koji su se zakleli da dole neće više na more, pa eto ih još iste sezone.

Pa, sećate se kako se govorilo onomad kad je ‘Milo-Turčin’ priznao Kosovistan: ‘E, sad mu niko neće doći na more’ (od Srba). Kad ono bi i Igalo puno turista iz Republike Srpske koji su srbovali po terasama sa ‘ćirilicom’. Ali, to se kao ide kod braće Srba u Crnu Goru.

I kad su nas stavili na ‘beli šengen’ govorilo se da će samo sad budala u Crnu Goru kad za iste pare može u Grčku. Crnogorske plaže sve do korone nisu se uželele srpskih turista uprkos što je Grčka, što bi se reklo izdominirala.

Nečije nade da će propasti turizam u Crnoj Gori zbog Đukanovićeve ‘antisrpske’ i pronatovske politike slične su bile nadanjima da će Slovenci umreti od gladi kad napuste Srbe.

Sa koronom i Zakonom o slobodi veroispovesti, i Đukanović i turistička sezona našli su se pred najvećim izazovima. Opozicija se nada da će se Zakon pred litijama u konačnici održati kao sezona pred koronom.

Oprez i paranoja (teško je to ponekad razlučiti u naelektrisanoj i manipulativnoj atmosferi) vladaju i Crnom Gorom i Srbijom.

Crnogorska opozicija upozorava na ‘fantomske birače’ koje navodno ‘uvozi’ režim Mila Đukanovića da glasaju na sutrašnjim izborima. Takozvani fantomski birači su uglavnom ljudi koji su i dalje upisani u birački spisak Crne Gore, ali već godinama, pa i decenijama, nisu stanovnici te države.

Ove godine sa opozicione strane se najavljuje – ‘Svi smo Mašani!’ Ali, s druge strane, čujem i Crnogorce koji upozoravaju da se sa srpskim turistima, kojima je omogućen ulazak sa PCR testom, mogu prošvercovati i ‘turisti’ koji bi u nedelju imali ‘destabilizirajući potencijal’.

Kao što i znam građane Srbije koji su prekršili ‘zakletvu’ – nikad više dole – i koji su sa testom s ‘Torlaka’ otišli ‘dole’ apsolutno indiferentni prema izborima, pa i odnosu ‘Milogoraca’ prema svetinjama. Jer plaža je najveća svetinja.

Muzička preporuka za najtopliji vikend u godini je zvuk osamdesetih: Chris Rea i On the Beach!