Šta bi rekao Tijanić?

Poštovao se na tim brifinzima i off the record lep običaj do izvesnog vremenog roka. Uz predsednika Tadića tu su obavezno bili njegovi medijski savetnici Nebojša Krstić i Jasmina Stojanov, često i eksperti Vladimir Todorić i Ognjen Pribićević. Umeo je predsednik svakog od nas i da iskritikuje kad smo bili nevaljali, ali i da nas pohvali kad smo bili dobri. Umeo je i da nam se požali kako je bilo kad ga pritisnu sa Zapada zbog Jarinja i Haga, pa onda neki sindikat najavi štrajk, a onda se pogodi da baš taj dan Konuzin popije koju više.

Bilo je tu i duhovit situacija. Sećam se kad je tadašnji generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić na jednom od brifinga – možda čak i na onom poslednjem u vreme kad je predsednik Tadić odlučio da „skrati mandat“ – rekao: „Predsedniče, molim vas, učinite nešto da odavde izađem manje zbunjen nego kad sam ušao!“

Tijanić nije stvorio BBC, ali je u političkom smislu stvorio neku vrstu „javnog servisa“ koji nije lako uništiti. To jeste neka tekovina i institucija. Bilo je sasvim dovoljno onomad i Tadića na RTS, mada sećam se da mi je Tijanić jednom pričao da je negde oko Uskrsa dobio molbu „iz kabineta“ da predsednik uveče ima mini vju u Dnevniku, pa da je saradnicima rekao: „Pošto takav zahtev nije stigao iz Patrijaršije, hajde da danas budemo novinari“. Bilo bi interesantno videti kako bi Tijanić vodio RTS u ovoj fazi Vučićeve vlasti, i kako bi se, na primer, snašao između čekića i nakovnja, dakle između Zorana Živkovića i Stanislave Pak.

Bio bi sigurno više zbunjen nego inače.

Predsednik Nove stranke Zoran Živković zatražio je u aprilu od Radio-televizije Srbije da organizuje televizijsku duel između njega i premijera Srbije Aleksandra Vučića i da, ukoliko Vučić odbije da gostuje, o tome obavesti javnost.

Ovakvom emisijom, ističe Živković, RTS bi pokazala kako se podiže ugled novinarske profesije, zalaže za slobodu mišljenja i bori za nezavisnost medija. „Najpre, pokazala bi da jednako poštuje sve građane i građanke Srbije u cilju što kvalitetnijeg informisanja“, naveo je Živković u pismu direktoru RTS-a Dragana Bujoševiću.

Živković je, takođe, ocenio da tako RTS ne bi vređala građane kao neke druge medijske kuće koje premijera u emisijama suočavaju sa „estradnim zvezdama, portparolima zdravstvenih ustanova i „novinarima“ sa diplomatskim ambicijama“.

Živković smatra, i to je njegovo pravo, da danas u Srbiji niko nije pozvaniji od njega da se verbalno suoči sa Vučićem. Živković je siguran, i to je takođe njegovo pravo, da bi takvim duelom, koji bi se odvijao u civilizovanoj, demokratskoj atmosferi, građanke i građani bili objektivno informisani, a to je, navodno, jedan od preduslova za donošenje kvalitetnih političkih odluka od kojih zavisi budućnost Srbije.

Meni je u ovom pismu zasmetalo to što Živković pominje „novinare“ sa diplomatskim ambicijama“. U tome sam se prepoznao jer sam na više mesta više puta čuo čaršijsku priču da ću, tobože biti ambasador u Zagrebu. Čak je to postalo neko opšte mesto. Priča ne jenjava čak nakon što je u Zagreb otišla nova srpska ambasadorka. Koju sam i upoznao upravo u Zagrebu i to baš negde u vreme kad je Kolindi predala akreditivna pisma.

Sad se samo više menjaju moje destinacije. Živković bi bio nekorektan ako bi rekao da nije čuo te priče koje su često tendenciozne. Čak je i predsednik Nove stranke ono „novinar“ stavio kao što vidite – pod znake navoda, što valjda znači da sam kvazinovinar. Možda čak i previše „blizak“ s „NJim“

Dakle, u famoznoj emisiji TV Hepi čiji je domaćin bio Milomir Marić u vreme izborne kampanje učestvovali smo Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i moja malenkost, te smo imali priliku da postavimo po nekoliko pitanja premijeru Vučiću. I ja sam, gospodine Živkoviću, rekao premijeru da je lepo što razgovara s nama, ali da je njegova demokratska obaveza da ide u TV duel sa opozicijom. Premijer mi je odgovorio da bi to bilo otprilike „šest (ili sedam-osam) na jednog“ – u smislu da on nema glavnog protivkandidata (lidera stranke), na šta sam mu replicirao da on može da povede Vulina, Vuka , Velju, Nenada Popovića, Krkobabića, Rasima, Milanku, pa će onda biti „egal“. Onda mi je premijer „obećao“ da će zbog mene učiniti sve da dođe do tog duela. I svakakvih je tu još bilo pitanja. Na primer, pitao sam ga da li bi uhapsio Karadžića i Mladića i svašta još nešto. I verujte, gospodine Živkoviću, ništa nije bilo namešteno. Niti je bilo ikakvog pritiska i sugestija.

Ništa od toga Živković ne pominje. On aludira na Jelenu Karleušu i Nadu Macuru, ali ne pominje Jelenu Milić i šta je sve ona pitala premijera i da je posle te emisije dobila policijsku zaštitu.

Gospodin Živković i njegova „Nova stranka“ (da, to su znaci navoda) se zalažu za visoke demokratske standarde. Zato nisam očekivao ovakva sitna i zlurada podjebavanja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da predsednik Srbije Tomislav Nikolić, stavom da Javni servis, kako je rekao, prednjači u kampanji protiv pobednika izbora, vrši direktan i nedopustiv pritisak na RTS i RTV (dva javna servisa). Uređivačka politika RTS i RTV treba i mora da bude podložna preispitivanju i ocenjivanju, ističe NUNS, ali tek nakon sveobuhvatne analize izveštavanja RTS i RTV u izbornom periodu. „Predsednik Nikolić, ovakvim stavovima, očigledno utemeljenim samo na njegovoj ličnoj proceni, smatra NUNS, nanosi ogromnu štetu Javnom servisu i podriva nezavisnost i samostalnost Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine“, navodi se u saopštenju NUNS.

Stanislava Pak, savetnica predsednika države za medije, pita se da li je u redu, na primer, da na događaju povodom stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na Krf, RTS prekine televizijski prenos pre obraćanja predsednika? „Da li mislite da je u redu da RTS vodi kampanju protiv vladajuće stranke neprekidno već dve godine? Da se u emisije dovode uglavnom politički neistomišljenici koji svaki potez vlade i predsednika predstavljaju na iskrivljen i zlonameran način“, napominje Pakova za Danas.

I zamislite šta bi tek Stanislava rekla da je sadašnji direktor RTS ultimativno zahtevao od Vučića da izađe na TV duel sa Živkovićem kako bi se ispunile nade predsednika „Nove stranke“ koje on polaže u direktora RTS da je spreman da radi svoj posao u interesu javnosti i u skladu s najvišim profesionalnim standardima.

A, šta ako iz Nikolića govori Vučić, kako čaršija naklapa? Ili, šta ako predsednik Nikolić i na ovaj način pokazuje da je još potreban Vučiću i da će iz te potrebnosti možda da se još jednom kandiduje na predsedničkim izborima?

Može li istovremeno jedna TV da toliko radi protiv režima, a da istovremeno ima Dnevnik kao Studio B, a na šta mi se preksinoć požalio jedan „pajtićevac“? Ili, možda RTS radi najbolje moguće u datim uslovima?

Još jedna načelna primedba: Živković poredi situaciju posle ovih izbora sa izbornom krađom iz 1996. Založio se i za ultimatum Vučiću: Novi izbori ili protesti. Videlo se da nikom ne pada na pamet tako nešto čim su Dveri i DSS prebacile cenzus. Izborna kriza i protesti 1996/97. su jedan od najsvetlijih perioda demokratske Srbije. Gospodin Zoran Živković dao je i tada i još mnogo puta veliki doprinos borbi za demokratsku Srbiju. Ali, upravo bar oni koji su tada bili na pravoj strani ne smeju da banalizuju ta „crvena slova“ demokratske Srbije sa ovakvim situacijama jer doprinose inflaciji „crvenih slova“. Srbija jeste nazadovala u demokratskim standardima izbornog procesa, ali ruku na srce nije ova zajebancija za poređenje sa 1996/97. Čuvajmo ta poređenje za ozbiljnije događaje, ako do njih mora doći po inerciji vlasti.

A ako do toga, nadajmo se i ne dođe (jer zašto bi ako ne mora), ozbiljnija opozicija Vučiću će valjda doći. To je dobro za politički sistem i njegovu stabilizaciju. Ozbiljna opozicija bi možda i Vučića uozbiljila. Pod uslovom da se razumemo.

Deco, ko mi prvi kaže šta je „vukođinđomobil“, čika Zoki (Panović) će mu kupi sladoled.