Šumadijski bluz

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Kao što je marketinški izmišljen deo Kremanskog proročanstva …“

   Nemam primedbi na tekst (kao Kragujevčanin 🙂 ), već samo na citirani deo; celo kremansko proročanstvo je izmislio Pera Todorović, radikal.

2. Nista ja tu ne razumem moj Panoviću. Ajd opet mož ti bolje.

3. Kolumnista sustinski mnogo vise pripada dinarskom korpusu, u pozitivnom smislu.

   1. A Dinarski korpus od 1944. svom komandantu Odilu Globočniku.

   2. Kolumnista je jedan od bistrih Užičana !

4. A da umesto Šumadinaca, Bosanaca , Crnogoraca probamo sa nekim Vojvođaninom ? Za promenu ? Ono , sa ‘ izvora
   hleba i razuma’ ?

   1. Sadašnjem predsedniku svih građana , mama je vojvođanka i to Bačanka !

   2. ma mi bi njih rado, ali oni nas nece… Stice se, nazalost utisak da su politicari iz Vojvodine u vecoj meri zainteresovani za autonomnu Vojvodinu nego za celovitu Srbiju

   3. Pola republičke vlade je iz Vojvodine , nema nijednog iz centralne Šumadije , koja je stvarala državu Srbiju od 1804. do 1919. !?

5. Piše u Starom zavetu: kada su jevreji osećeli da stvari nisu kako treba, obraćali su se Bogu da im da Cara. (Pravila su i danas ista, ali ih Serbia-nci ne poštuju)

6. Panović očigledno ima odličnu memoriju i dokumentaciju što koristi vešto, razložno i sa šmekom. Zato ga rado čitam i kad nisam sasvim saglasan sa zaključcima koje iz svega izvodi. A nisam ni sad sa ovim da Borisu Tadiću nisu presudili Vesna i „beli listići“, nego Koštunica i Velja, odnosno nekakva imaginarna želja da pobedi „Šumadinac“. Nije Toma pobedio na tim izborima, nego je Boris izgubio, pa prema tome nije odlučujuća bila želja da na vlast dođe Šumadinac, nego da sa nje odu Boris Tadić i DS, onako umišljeni i korumpirani. Toma Nikolić jeste delovao kao izgubljen slučaj i baš zbog toga je bio zgodan da zameni „žute lopove“, sa uverenjem da će posle biti lako i njega zameniti. Nije se tada računalo sa time da će to uraditi Vučić, za koga se moglo znati da je opasan, ali malo kome je bilo poznato da ima tako veliki talenat za lagarije i manipulacije. To je, dakle, bio previd. U prevelikoj želji da odu Tadić i žuti, zanemaren je Vučić, kao večiti drugi čovek, koji svojim poniznim odnosom prema Tomi, kao i Šešelju, ničim nije najavljivao da bi mogao prerasti u tako moćnog lidera. Ali, uprkos tome što se pokazalo da je gledanje kroz prste Tomi (ponavljam ne zato što su za to navijali „Šumadinci“, nego zato što se silno želelo da ode Tadić, koji je definitivno obesmislio demokratsku eru), bila greška, na kratak rok (šta je šest sedam godina), dugoročno to je ipak dalo pozitivne rezultate. O tome najbolje svedoče aktuelni protesti za rušenje Vučića, na koje se ne pripuštaju demokrate, svih boja i naziva, i jasno im se daje na znanje da se na njih ne računa ni posle promena. Dakle, ako nije uspeo povratak istinskoj demokratiji posle Tome, kao iznuđenog prelaznog rešenja, to ostaje ideal i cilj. Možda neće do toga doći ni sad posle Vučića, možda će takve anomalije kakav je njegov režim potrajati još neko vreme, kao prirodna nepogoda koja dođe kad se poremeti klima, ali i prođe. Kad se ipak uspostavi prava demokratska vlast ona više neće moći, ni smeti, da se ponaša kao ona Tadićeva. To je kapital za budućnost. Što nas više košta to je veći. I Toma i Vučić su samo posledica, cena koju plaćamo za zloupotrebu demokratije koju su usavršili Tadić & komapani.