Svadba godine

Bila je to lekcija iz novokomponovane folk muzike sa puno integriteta i inspiracije. Bilo mi je jako drago kad je Keba bio, mislim jedini narodnjak, koji je došao kod kordona u Kolarčevoj ulici u vreme onih protesta 1996/97. protiv izborne krađe. Čuo sam da je muzički sarađivao sa Dinkićem, ali to nisam ispratio. Ali mi je zato jako simpatično bilo kad je obradio Paint It Black Rolling Stonesa. Ne mislim da je to bilo manje uspelo od koketiranja Indire Radić sa Ram?tajnom.

Sećam se kako je u jednom trenutku na tom prvom solističkom koncertu, Keba pozdravio porodicu koja je sedela u loži – suprugu Olju, ćerku Natašu i sina Igora. U to vreme srpsko-hrvatski odnosi bili su u ratnom užasu. I iskren da budem ne bi mi nikad na pamet palo da će taj mali Igor za dve i kusur decenije da bude mladoženja koji vraća nadu da srpsko-hrvatski odnosi neće biti zauvek izgubljeni u opskurnosti. Ne zaboravite, u vreme nedavnog operetskog, ali uznemirujućeg, hrvatsko-srpskog carinskog rata, Igor i njegova izabranica – regionalna diva Severina, bili su možda najbitnija trunka razuma. Čak su javnom demonstracijom ljubavi i pomalo nadrealno banalizovali novo zaoštravanje odnosa Srbije i Hrvatske.

Nije nebitno da je Severina obožavateljka Brusa Springstina, pa i neka vrsta savesti Hrvatske. Njene, uslovno rečeno, levičarske komponente. Tu ne mislimo na Milanovićeve „socijaldemokrate“, tek ne na neki jugo-komunistički resantiman, već jednostavno na ono što je Fuko okarakterisao kao „nefašistički život“. Faktički, Severina je jedina prava protivteža Tompsonu. Njen odnos (konceptualni) prema kleru je i čin protiv hipokrizije. U suštini hrišćanski afirmativan. Uostalom, njeno crkveno venčanje je već bilo u istarskim Balama. Mračni i paranoidni, i onaj ženski zavidni, deo Hrvatske vodi po medijima, društvenim mrežama i trač partijama, kampanju protiv Severine zbog izbora mladoženje, „insistira se“ na srpskom poreklu, a kao alternativa nudi se neka „neokaljana seljačka hrvatska lepota“.

Žena koja je odvela izabranika iz Srbije u Međugorje bez kompleksa može da napravi „Moje srpsko venčanje“. Dakle, sutra je u beogradskom hotelu Crowne Plaza balkanska svadba godine. Svadba Igora Kojića i Severine Vučković zamišljena je i kao koncept. Iako je to lični čin dvoje ljudi koji za sada pokazuju da ljubav ipak pobeđuje, ovo je u uvertiri i provokativan kulturni događaj. Provokativan za učmale i pakosne provincijalne duhove naših tribalnih bantustana. Za sve kerbere sakralnosti identiteta. Za čistunce jezika, na primer.

Pozivnica za svadbu izgleda kao bioskopska ulaznica za najsvežijeg oskarovca. Za njegovu svečanu beogradsku premijeru. Sve piše na latinici, osim naslova filma – „Moje srpsko venčanje“ – napisanog na ćirilici. Na pozivnici su nanizane i nagrade koje je do sada film osvojio – najbolji scenario na Kanu 2015, najbolje glavne uloge na Sandensu 2015. i najbolja muzika u Dragačevu, takođe 2015.

Pozivnica ima i „kazališne elemente“: Severina igra kao Mlada, Igor kao Mladoženja. Slede i pojašnjenja: „Mislila je da je potres, a on da vidi fatamorganu! Nije bilo niti jedno niti drugo. Bila je to ljubav!“ Hrvatska štampa spekuliše da mladenci u „očekivanju pozitivnih kritika“ ništa ne prepuštaju slučaju, pa je u organizaciji fešte-koncepta, navodno, angažovan slovenački reditelj Tomaž Pandur. On je sarađivao sa Severinom na turneji „Dobrodošao u klub“ koja je bila zamišljena kao scenska bajka u četiri čina. Svadba je, piše na ulaznici-pozivnici „romantična komedija sa pljeskavicama, kajmakom i lukom“. Priča se da će svadba biti „jednočinka“.

U konceptu jako su uspele reference na „Moju veliku mrsnu pravoslavnu svadbu“ (My Big Fat Greek Wedding), američku filmsku komediju iz 2002. režisera Džoela Zvika sa Nijom Vardalos u glavnoj ulozi. Kao niskobudžetni film, „Svadba“ je uzela enormne pare na blagajnama. Podsetimo se i sadržaja: Mlada Grkinja Fotula „Tula“ Portokalo, ćerka vlasnika grčkog restorana „Zorba“, zaljubljuje se u mladića koji nije Grk. Ona živi u prilično zatvorenoj porodici, koja se druži samo sa ostalim grčkim emigrantima. Upornošću je naterala oca da joj dozvoli da studira, ali su mnogo veći problemi nastali kad je porodicu upoznala sa svojim mladićem. Tula je u procepu između tradicije i porodičnog nasleđa s jedne strane i ljubavi prema mladiću s druge“. U sadržaju ima dovoljno metaforičnosti i za detabuiziranje odnosa Hrvatske i Srbije.

Svadba Severine i Igora je deo „jedinstvenog kulturnog prostora“. I to kao njegov ultimativan čin. Ekskluzivnost i glamur imaće i tu konotaciju. Naravno, svako stvari može gledati i bez viška značenja – jednostavno kao selebriti spektakl. Kao Boba i Brena, Novak i Jelena… Kao jedinstveni paparaco izazov. Jer, pretpostavljate da će sekjuriti i fizički i medijski biti na jako visokom nivou.

Hrvatska štampa piše da će mlada zablistati u raskošnoj beloj venčanici Matije Vuice, a da će Igor biti u elegantnom sivom odelu.

I da, film (predstava) je u 3D. Tako piše na pozivnici.

Regionalna stvarnost je višedimenzionalna. Ovo je lepša dimenzija. Poučna i za politiku.

Srećno!