Tatatatira?

U to vreme propaganda Borisa Tadića sprdala se sa grupom prostosrdačnih naprednjaka iz unutrašnjosti koji su izgleda prvi put videli pokretne stepenice pa nisu umeli da se snađu u podzemnom prolazu ispod Terazija: Stepenice su išle nizbrdo, a oni su probali da idu uzbrdo. Na tom fonu je priča Dragana Đilasa sa konvencije njegove koalicije o izvesnom naprednjaku koji je bapio u radnu grupu za prestonički metro jer navodno ima iskustva zbog rada u hipermarketu ‘Metro’. Za opoziciju je uvek dobra strategija da humorom, pa i ovakvim – u rangu vica došao Mujo u Zagreb, zakucao na vrata, neka purgerka pitala ‘tko je’, a on odgovorio ‘Tmujo’ – parira režimskoj propagandi, ali kao što naprednjačka negativna kampanja, kao kombinacija ‘Radikalskih talasa’ iz poznih devedesetih i protadićevskog Blica iz 2012. može da bude i kontraproduktivna, tako i tretiranje naprednjaka samo na osnovu stereotipa takođe može da zavara. Đilas je na konvenciji ispričao i priču o hrabrom rodoljubu Miladinu Zariću, koji je 1944. sam sprečio Nemce da sruše stari most, praveći analogije tipa da je namera i ove vlasti da sruši most i da će se Đilas boriti da most ostane jer ‘ako ga Nemci nisu srušili, pa nećete ni vi’. Duh ‘Povratka otpisanih’ je ipak prikladniji kuraženju opozicije od poređenja Sande Rašković Ivić – BG izbora sa Staljingradskom bitkom. Na konvenciji Đilas je promovisao i neku vrstu simboličke ‘vlade u senci’ (stvarno, a šta bi s onom vladom u senci DS?), gde je predsednik SANU Vladimir Kostić premijer, Danica Popović je ministarka ekonomije, ministarka prosvete Marija Bogdanović…? Aludira li to Đilas na visoke personalne standarde moguće stranke koju će osnovati? Na konvenciji nismo dobili odgovor šta je stvarno bilo sa zahtevom da OEBS kontroliše izbore? Ima li opozicija snagu i bez OEBS, ili je OEBS poručio – tatatatira!