Tehnički izbori

Dobra strana „revolucije“ bi, poručuju stručnjaci anketirani na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu,mogla da bude jeftinija roba i usluge, što bi dovelo do novog talasa ekonomskog rasta, dok je najveća pretnja nove „revolucije“ masovna nezaposlenost i sve veći jaz između korporacija i populacije. Pitanje raspodele biće ključno i u budućnosti i presudno će određivati društvene konflikte. To misle i direktori Majkrosofta, ali i Toma Piketi, autor „Kapitala u 21. veku“ – svetskog bestselera koji se bavi trenutno najakutnijim problemom svetskog kapitalizma – nejednakošću.

Kad je reč o tim spilbergovskim temama, Vučić je valjda bio dovoljno mudar da se pašićevski iščuđava. Kad se govori o internet naočarama, uvek se treba setiti pesme „Mila sele, ide šporet – vuče šifonjere“, kako su Kremanci dočekali „gvozdenog konja“ – uskotračnu železnicu popularno prozvanu „ćira“. Sa modernizacijom se u Srbiji mora oprezno.

Od sajber dimenzije za Srbiju je bitniji Vučićev politički kontekst u Davosu. Ponovo potvrđena lojalnost Angeli Merkel i Nemačkoj, kao i konstruktivnost u izbegličkoj krizi još je jedan gest u pravcu Srbije na Zapadu. Samo što kod kuće to sve izgleda drugačije.

Dakle, SNS može biti CDU samo ako se ukrste Adenauer i Šešelj. Vučić je na poslednjem Glavnom odboru svoje stranke, u delu zatvorenom za javnost, rekao da su rusofili i evrofanatici u njoj – njeno bogatstvo. Neće mu biti lako da u budućnosti dokaže da to neće biti njeno prokletstvo.

Pitanje je ko je danas jači – Pokret socijalista ili Srpski pokret obnove? Frankenštajnovska je i koalicija koja to dvoje trpi na istom mestu. Nejasno je, ipak, zašto bi se Vučić sutra u koaliciji tako lako odrekao Vuka Draškovića (kao takvog) koji podržava apsolutno Vučića tamo gde je najrizičnije – Kosovo, Srebrenica, NATO…, a podrazumevajuće ostavio Aleksandra Vulina (kao takvog) koji je više čavezista nego adenauerovac.

Lukavi Šešelj je zauzeo najbolju startnu poziciju: Izbori će biti referendum Evropska unija ili Rusija? Sve je izvesnije da će, ako ne ode u martu u Hag, ući u parlament. Vučiću kao da to ne smeta. Ako bude morao u Hag, videćemo da li će Šešelj biti „laf u srcu“ prema svom najboljem proizvodu – Vučiću, i otići kao da je kod Koštunice – uz kafu, ne mora i uz „škodu“ za familiju pride, ili će morati da ga hapse Vučićevi specijalci, što je vrsta lapota koja ne prija vođinom rejtingu s obzirom na većinsko krilo srpske CDU.

To bi simbolički, uđe li Šešelj u parlament, mogao biti i kraj parlamentarizma u Srbiji. Ako građani većinski pokažu da ne žele višepartizam, ili ga svode na nivo geopolitičkih referenduma, onda nam ga niko ne može nametati. Ciničan može, ako mu je do pakosne osvete, biti i Boris Tadić pozivom „belim listićima“ na oprost. Na kraju će ispasti da više niko, čak ni „beli listići“, nemaju kredibiliteta da kažu kako ćemo i ovaj put „birati manje od dva zla“.

Bio sam prisutan (kao izveštač) onog davnoj januara kad je pod pokroviteljstvom Vuka Draškovića u SPO napravljen DOS. Protekle sedmice imali smo neprijatan „deža vi“ kod Bojana Pajtića. Restlovi DS pokazali su frakcionašku netrpeljivost, ali i izazvali mučninu pokušajima da nađu „najmanji zajednički imenitelj“. Ako se dogovarate, dogovorite se kao Vučić i Šešelj, a ne ovako. Ako sastanak nije značio i ukidanje nekih besmislenih partija, te pravljenje nove-stare i jače, koja ne bi odmah imala novog lidera, ali bi imala svog mandatara – svog Oreškovića koji nije morao biti Vuk Jeremić – nisu se morali ni sastajati. Delovali su kao skup velmoža u „Družini prstenova“ koji ne mogu da se dogovore šta da se radi s prstenom, a Froda nema nigde.

I tajming je bio nesrećan: Nemoć se odvija dok je Vučić u Davosu. U toj paraleli ispada da se Vučić ne bavi istom politikom. On je menadžer – upravitelj zemlje koja je cela u restrukturiranju. On se menadžerski ponaša i prema izborima. Oni su za njega upravljačko pitanje – to je pitanje efikasnosti, a ne političko pitanje. Izbori su tehnički, kao tehnička voda. Nenad Čanak je davno tehničku vladu poredio s tom vodom.

Vučić je često kao mutirani Đinđić. Modernizator koji članove Vlade može u novogodišnjoj atmosferi, kao osmog januara, da drži do duboko u noć, da ih, ako hoće napije kao Staljin svoj politbiro, da ako hoće dovede urednike koji se ne podnose, pa da jednog pita šta ima sutra na naslovnoj, a da se drugi kiselo smeje. I sastanak „evropske opozicije“ može biti „sponzorisan“ samo da bi na kraju bio debakl; ali pri čemu nije svejedno ko će biti krivac za debakl.

Opozicija, ni proevropska, ni proruska ne shvata suštinu: Nema bitke na celom frontu. Dveri i DSS treba sve snage da usmere na Čačak i možda još koji grad. Pajtić treba da izabere gde će biti majka svih bitaka – da sam neki od „žutih“ ja bih se branio do zadnjeg u Šapcu sa Duletom Petrovićem. Bez Vučića – cunamija koji kreće sa parlamentarnih izbora – SNS ne može pobediti Palmu u Jagodini ili Milana Stamatovića u simbolički bitnoj Čajetini. To je Vučić sigurno sugestivno objasnio skeptičnom Radošu Ljušiću. Prošli izbori su pokazali da s Vučićem to može. Sa republičkim izborima i Radomir Nikolić može biti spasen u Kragujevcu.

Pored Šešelja, Dveri i DSS deluju mnogo komplikovano – „intelektualno“ za prosečnog Srborusa. Proevropska opozicija već je morala da predstojeće izbore proglasi kao izbore – ili još bolje referendum za zdrav razum.

Pajtiću, imaš li strategiju za dan posle? Ako sad nemaš stiropor, imaš li bar svoj džak sa izbornim listićima? Opozicijo, imaš li „pouzdanu“ agenciju za istraživanje javnog mnjenja? Ko će, opozicijo, da ti stoji pored kutija – da li imate ljude koji su 1996. pokazali zube crvenoj bandi koja je krala, ili imate one koji su samo došli po dnevnicu? Zašto se tako lako odustalo od bojkota? Da li dobro poznajete režim, da li mislite da je Zlatibor Lončar ipak najmoćniji ministar u Vladi?

Da li Čanak i njegov potencijalni izborni blok znaju da je operacija „Rezač“ pokazala i na kom nivou mogu biti politička partnerstva?

I Vučićeva vlast je „revolucionarna“ – u smislu da mora da se zaokruži. Baš na svim nivoima. Desi li se to, sama SNS može postati ekspres lonac.

Gledam pre neko veče u kladionici Napoli – Inter. Oko mene graja. I onda pomislim kako bi država morala da subvencioniše kladionice. Za sitne pare – za tiket i jeftino pivo – toliko dokonog naroda je našlo zanimaciju i to još sa iluzijom da su „stručni“. Zamislite sav taj narod da tumara ulicama, bez para. To važi i za SNS. Vučić s vremena na vreme i većinskom delu stranke da dozu „nacionalnog dostojanstva“, „putinizma“, ali i „diznilenda“. Zamislite sve te ljude – gde bi bili i šta radili da nema SNS luna-parka koji ih zabavlja i pacifikuje? Dok Vučić u stvari modernizuje Srbiju. Da pomisliš da je to jedini mogući put. I da je potreban samo još jedan pun mandat od četiri godine pa da nema nazad.

Čovića Tužilaštvo za organizovani kriminal optužuje za neke malverzacije sa parama za kosovske Srbe. On kaže da mu je to smestio Borisov režim. Borisovi oštro demantuju.

Upoznao sam jednog tipa koji je s Čovićem služio vojsku. On je nekim drugim povodom probao da mi objasni suštinu Čovića. Dakle, došlo vreme da vojska izađe u grad. Ovaj moj kaže Čoviću – hoćemo li, Nebojša, u grad? A Čović njemu – pa zar nije bolje da sad kad imamo vremena ostanemo u kasarni i sredimo magacin?

Povodom devet godina robije koje je od Euleksovog sudskog veća dobio Oliver Ivanović za navodno počinjene ratne zločine, Marko Đurić, šef Vladine kancelarije za KiM, kaže da je vreme da Beograd preispita svoje učešće u pregovorima s Prištinom. Pa kako, Marko, sad ovo kad smo pobedili s 5:0 u Briselu? Tako si nam rekao.