Yutopija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Šešeljeve "napredne vrednosti" jesu pobedile zato je Srbija izgubila minimum 60. godina za opštim, univerzalnim vrednostima.

2. Зар не знате да су СРС и др Војислав Шешељ у опозицији?

3. Djindjic, Kostunica i Micunovic filozofi ? (prekrst levom rukom)

4. @Дуле
   Bas kao sto je bio "opozicija" za vreme Milosevica!

5. Gospodine Panoviću sve mi više ličita na Ričarda Bartona.

6. Vaistinu se rodi!

7. Meni se pričinilo da ex-yu državotvornosti već žive ,hladni mir““. Uz periodične zloupotrebe tih tabuiziranosti a poradi unutrašnjih predizbornih i kampanjskih poena. Veća distanca može da postoji samo u ratnom stanju a i tada nije baš distanca, kada su stalno okrenuti rovovima jedni prema drugima. Cenim da je veći problem nedostatak prosvećenog nacionalizma u svakoj od tih sklavinija. Postmodernog nacionalizma koji se kurči visokim standardom, funkcionalnim sistemom, stepenom približnosti danskom stepenu usrećenosti. Istina postoji i taj kulturološki problem npr. Milo je mogao da digne nacionalni ponos tunelom Sozine kojeg ni Tito nije uspeo da probije ali guslare to slabo fascinira i onda se zastranjuje u generisanju sopstvene uguslanosti pa se ispod naslaga vijekova izvlače presudne pobede iz X veka protiv nekih vizantijskih stratega. Naravno da ovi prostori i dalje u sebi imaju titraj minulih stoleća što se najbolje vidi kada se ljudi nako opuste. Pozivanje na jedan kulturni prostor bi zapravo bilo pozivanje na priznavanje dominacije kulture Stambola i Beča s tim što je Stambol uz svo hrvatsko upinjanje sve do Slovenije. Kada se pogleda svesrpski poppunkfolk milje ojkače kud đedovi, ponegde prostruji živo vlaško ali dominira elektroorijent. A najgore je što se takvi teferiči u najboljem slučaju završavaju kolektivnim bljuvanjem (pusto rimsko) a može i da bude tarapana. Zbog toga je ovim prostorima potrebna tzv građanska klasa koja na svadbama ako ništa barem povremeno đusne i uz Blondie a više ceni Carevca od Lukasa. Da bi se takva klasa stvorila, uz svo dužno poštovanje spram svih građanskih inicijativa, čoveku treba pristojan posao, da malo zaradi, da vidi sveta, da rafinira ukus, da uzmogne da reflektuje…

8. U ovom tekstu uopšte nismo važni mi srbi, važan je jedino Rajard Kipling koji je napisao najbolju pesmu o ČOVEKU ali to srbi nisu nikada shvatili niti razumeli, zato smo i propali.
   Pesma "Ako" Radjarda Kiplinga prema mnogim kritičarima, ali i glasovima šire publike, jedna je od najboljih pesama proteklog milenijuma. Njega snaga i vredost nalaze se, kao i uvek, jednako u poruci i u lepoti reči koje je uvek teško, ponekad i nemoguće, sačuvati u prevodu. Prenosimo je u prevodu Ive Andrića, koji je samo jedno viđenje ove pesme, i mnogima se neće u potpunosti dopasti jer joj nisu dorasli,kao [to nisu bili dorasli ni ideji Jugoslavije.

   Ako – Radjard Kipling

   Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
   svi Gube i osuđuju te;
   Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
   Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
   Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
   Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
   Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
   I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
   Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,
   Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
   Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu
   I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
   Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
   Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
   Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
   I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
   Ako možeš da sabereš sve što imaš
   I jednim zamahom staviš sve na kocku,
   Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
   I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
   Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
   Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
   I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
   Do volje koja im govori: Istraj!

   Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
   Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
   Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
   Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;
   Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
   Sa šezdeset skupocenih sekunda,

   Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
   I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.

   Preveo : Ivo Andrić

9. Kostunica i Micunovic filozofi?

10. I kažete Zorane: Hristos se rodi. Pa da vam vjerujemo?

11. Uh, taman sam se naostrila da te sredim, kad , vidi, dobars ovaj put, dobar!