Zarasle su staze moje

„Zvezdane staze“ su danas politički i antropološki možda inspirativnije nego ikad.U ono vreme globalne pretnje novog (svinjskog) gripa, setili smo se reči slavnog britanskog astrofizičara Stivena Hokinga (Dejli telegraf, 2001). On je tada prorekao da će svet stradati zbog „plantaža virusa”. Spas će, smatra on, biti u zvezdama. Do njih će ljudi stići, uveren je Hoking, i to „na način na koji putuju junaci serijala Star Trek”.

Treba nam, dakle, pijani genije-doktor Zefram Kokrejn, prvi Zemljanin koji je usred nuklearne agonije čovečanstva izmislio „vorp” (warp) pogon i ostvario kontakt sa Vulkancima (rasa kojoj pripada Spok). Tada će ljudi shvatiti i apsurdnost mnogih tradicionalnih konflikata na planeti. A, „svetska vlada” će biti nešto sasvim drugo od onoga kako u mom selu pored lampeka pričaju o „Bilderberg“ grupi. Autor „Kratke povesti vremena“ je rekao da je vorp pogon „teoretski danas moguć“.

Ne morate da budete fanovi, ali nije zgoreg da znate da je godine 2372. međugalaktička Federacija predstavila svoj novi brod, šesti po redu koji je poneo slavno ime „Enterprajz“ (Enterprise) i koji je vizuelno identičan slavnom „Enterprajzu-A“, na kome je plovila prva Star Trek posada predvođena kapetanom Džejmsom T. Kirkom (Vilijam Šetner) i komandantom Spokom (Leonard Nimoj), poluvulkancem čije su zašiljene, dobermanske uši mega simbol epohe i pop kulture. Taj novi „Enterprajz“ je dugačak preko 700 metara, ima 26 paluba, poseduje mali „cirkularni deflektor“ i još nebaždarenu vorp brzinu. Taj, najmoćniji brod ikada napravljen od strane Federacije, izgrađen u zvezdanom brodogradilištu „San Fransisco Yards“, stavljen je pod komandu Žan Luk Pikara. To je bio početak sledeće „Next“ generacije koja je svoja putovanje završila u filmovima Insurrection i Nemesis, da bi se sa dva poslednja Abramsova sve vratilo u vreme kad su Kirk i Spok bili klinci.

„Fukujama je budala. Ideja kraja istorije je glupost i ništa drugo“, bila je replika francuskog sociologa Alena Turena na famozni ogled „Kraj istorije“ koji je Frensis Fukujama, politički analitičar trusta mozgova korporacije „Rand“ i nekadašnji funkcioner Stejt departmenta objavio 1989, a čija čija je glavna pretpostavka da možda prisustvujemo završetku ideološkog razvoja čovečanstva, odnosno da smo svedoci univerzalnog prihvatanja zapadne liberalne demokratije. Tog političkog kraja čak nema ni u Star Trek univerzumu. Ova SF saga uvek je robovala antropocentričnim bizarnostima što je, s druge strane, pogodovalo za njenu političku angažovanost. Vanzemaljci do nepristojnosti liče na ljude, sve planete na Zemlju, a „Enterprajz“, kako je Bogdan Tirnanić pisao, u poređenju sa imperijalnom flotom Darta Vejdera izgleda kao plutajuća kanta u svemiru. Njegov komandni most je u rangu studija na TV „Pink“. Sve do ova dva Abramsova filma.

Prvi američki spejs-šatl zvao se „Enterprajz“, a to ime je dobio 1976. nakon neverovatnih 400 hiljada zahteva koje je NASA primila od Star Trek fanova. Studija iz 1993. sa jednog uglednog američkog univerziteta tvrdi da deca o nauci više saznaju iz ovog parauniverzuma nego iz zvaničnih udžbenika. Što i danas važi. Procenjuje se da u svetu ima preko milion registrovanih fanova serijala koji počinje 1966, kao SF TV šou kreiran od strane Džina Rodenberija. Menadri su fascinantni. Na primer, gušterolika bića Gornovi, prvi put su se pojavili u „Stazama“ 1967, u epizodi „Arena“. Hrvatski strip maestro Igor Kordej je u svojoj „Antropologiji Federacije“ tri i kusur decenije kasnije prikazao i njihov rasni i kastinski sistem kao i društveno uređenje. Klingonska spejs Sparta, Vulkanska spiritualna logika, Borg matrijarhat, Gornski gušteri, emotivni androidi… To je samo deo SF menažerije koja ne bi bila moguća bez jednog lucidnog pijanca koji je izmislio „vorp“ pogon.

U pomentom filmu Star Trek: Insurrection, kapetan Pikar i posada se bore protiv same Federacije kako bi očuvali svoj moralni kompas. Film je briljantna studija o etničkom čišćenju. Aktuelni blokbaster Into Darkness je još drastičniji. Jedna utopija se izopačila u militarizovanu pretnju. U galaktički makijavelizam.

Preporučujem knjigu Star Trek and Philosophy: The Wrat of Kant (2008), na kojoj je radio 21 profesor filozofije iz SAD. Evo šta piše na jednom mestu: „Zvezdana flota ima Prvu zapoved, koja brani mešanje u prirodni razvoj života drugih svetova. Uz dolazak savremenih nacionalnih i vojnih strategija, Amerika nikad nije bila dalje od Prve direktive. Američki ratni stroj danas funkcioniše više poput Borga (rasa polukiborga koja osvaja nasilnom asimilacijom) nego poput Zvezdane flote. Nikad pre razmišljanje nije bilo toliko homogeno regulisano i nametnuto. Danas ne postoje Pikardi“.

Maja 2009. krenem da gledam prvi Abramsov film. Na biletarnici ispred mene akademik Mihailo Marković. Traži kartu za „Grand Torino“ Klinta Istvuda. Ona cura što prodaje mu kaže da je on jedini, pa je glupo da samo zbog njega puštaju film. „Zar je moguće da niko u Beogradu neće da gleda Klinta Istvuda“, sećam se kako je Mihailo pitao curu. „Šta još ima na repertoaru?“ Cura reče: „Zvezdane staze“. Mihailo: „Onda mi dajte za to“. Bilo nas je petoro u sali „Merilin Monro“ BG „Takvuda“. Posle mi bi žao što ne pitah autora „Dijalektičke teorije značenja“, šta misli o filmu. Posebno jer je onih godina bio na suprotnoj strani od naše. Šta god to „naše“ danas značilo.