Zastave

Drugi put bio sam u iskušenju prošle nedelje u Udinama kad su mi navijači Udinezea ponudili da potpišem peticiju da se vrati staro ime stadionu u ovom gradu – da se on opet zove 'Friuli'. Stadion je renoviran i sad se zove 'Dačija Arena'. Razumeo sam i nostalgiju i identifikaciju navijača Udinezea, ali volim i moje drugare taksiste koji se kunu u 'logane' što su ih uzeli na lizing. Crno-bele navijače Udinezea sam pokušao da utešim tako što sam im prepričavao hvalospeve beogradskih taksista o 'loganu'. I 'sanderu'. Taksisti kažu s ponosom da je to u stvari 'reno'. Motor i još ponešto. Kao Folksvagen u Škodi. U suštini i jeste tako. Uostalom, rekao sam im, pogledajte koliko Rumuna radi po Italiji od kada su u EU. Ako oni budu navijali za Udineze, kao što Fiatovi radnici – gastarbajteri – navijaju za Juventus, bićete mnogo popularniji u celoj Italiji. I na kraju – stadion vam je cakum-pakum i mnogo, brate, lepši. Ostao je i onaj čuveni luk na zapadnoj tribini. Eh, šta bi mi dali da Dačija od Zvezdine Marakane napravi ovakvu Arenu.

Prošle nedelje u Udine je stigla velika Roma. Atmosfera na 'Dačija Areni' podsetila me je malo na mundijalsku iz 1990. godine. Lep dan, lep fudbal. Skoro dvadeset hiljada gledalaca. Italijanska Serija A podseća malo i na staru jugoslovensku ligu. Ne fale samo derbiji 'velike četvorke', već i one klasične prvenstvene utakmice tipa Hajduk – Vardar, Partizan – Rijeka, Dinamo (Zagreb) – Budućnost (Titograd). To nije jugonostalgija, to je želja za kvalitetnim prvenstvenim fudbalom.

Udineze – Roma 1:2 bila je tipična takva prvenstvena. Legende oba kluba bile su na klupi: Toti na Rominoj, Di Natale na Udinezeovoj. Glavna Romina zvezda je centarfor Edin Džeko. Pred početak ove sezone u Rim je stigao iz Mančester Sitija. Doveo je Romu u vođstvo. Iako je visok, ume s loptom u nogama spretno kao Ibrahimović. Ipak, generalno još uvek nije ispunio očekivanja. Po italijanskim medijima se spekuliše da bi Bosanac mogao sledeće sezone u Milan. Džeko bi, navodno, koštao Milan petnaest miliona evra.

Realno, mnogo veći potencijal ima Alesandro Florenci, koji je dao drugi, maestralni, gol za 'Vučicu'. Florenci je ponikao u mlađim kategorijama Rimljana, a pošto je rođeni Rimljanin, ima potencijal i da postane novi Princ Rima – novi Frančesko Toti – posle Kontija možda najveća legenda ovog kluba.

Roma je danas 'Bosna u malom'. Pored Džeka (ili Džeke – Dijamanta), tu su i Ervin Zukanović i Miralem Pjanić. Bilo je njihovih zemljaka na tribinama 'Dačija Arene'. Nisu to pravi navijači Rome. U njoj oni trenutno vide neku vrstu reprezentacije Bosne i Hercegovine, pa joj tako i daju podršku. Na stadionu je bilo nekoliko zastava BiH. I ako ste imali strpljenja, sad dolazimo do suštine: Na ogradi 'juga' zakačena je jedna BiH zastava. Ubrzo pored nje se stavlja srpska – države Srbije. I one tako stoje minut jedna pored druge. Ubrzo srpsku lagano skidaju. Na vrhu sam 'juga' i ne shvatam šta se u suštini desilo; da li je neko stavio srpsku da parira bosanskoj (ili da provocira), da li je ona stavljena kao podrška bosanskoj zastavi, da li su one samo tu kao unikatno jedinstvo u navijanju za Romu koje van mitologije 'Vučice' ne važi, da li su ovi naši (Srbi) imali nameru da zastavu drže samo minut – simbolički (radi podrške), ili su 'zamoljeni' (na ovaj ili onaj način od brojčano jačih navijača BiH) da je sklone, da li su zastave jedna pored druge, bar taj minut, jugonostalgični izraz za vremenima kad su 1990. po 'Čizmi' zajedno igrali Pape, Piksi, Hadžibegić i Spasić, koji je posle otišao ni manje ni više nego u Real Madrid, u kome je prošao još gore nego Pančev u Interu.

Uglavnom, oko zastava nikakve tuče ni koškanja nije bilo. Da su ostale tugeder do kraja utakmice, ne znam da li bi bilo tako. Raspitao sam se, kažu nije nikakvih problema bilo. Bar ih ovi koji su bili blizu nisu primetili. Šta god da je bilo – ostaje civilizacijska činjenica da su bosanska i srpska zastava stajale, mimo protokola, okačene jedna pored druge na jednom 'kopu' – navijačkoj tribini. Doduše minut, ali minut je kao kuća s obzirom na jačanje nacionalizma u regionu, na postrojavanje raznih paravojnih formacija od Višegrada do Zagreba, na prisnu svest o neumirenoj krvi zamrznutog konflikta.

Nije da se hvalim, ali trebalo je ovekovečiti taj trenutak. To je kao na onom vaterpolo prvenstvu na Tašmajdanu. Koštunica i Đinđić su bili u fazi najžešćeg raskola u DOS-u. Bili su na istoj utakmici, Đinđić je naišao i stao je dovoljno kulturan da pruži kurtoazno ruku Koštunici, a ovaj je bio dovoljno učtiv da je prihvati. To je trajalo nekoliko sekundi. Dobar aparat, objektiv i instinktivni osećaj foto-reportera za trenutak ovekovečili su tu scenu. Doduše, ja sam imao oko minut fore, ali isto sam taj minut pred samu utakmicu mogao protraćiti za šankom ćaskajući o fudbalskoj filozofiji Spaletija.

Inače, od kada se Spaleti vratio u Romu, tim je izgubio od Juventusa, odigrao jednu nerešeno i onda vezao osam pobeda i šest (do Florencievog) najlepših prvenstvenih golova kola u 'kalču'. Spaleti kaže da ovaj tim Rome ume da nametne presiju Napoliju, koji je drugi, iza Juventusa. Roma je trenutno treća. Mada ima šanse da opet bude druga – i potvrdi reputaciju 'večitog drugog'. Nakon poraza, uprava na tabeli očajnog Udinezea je saopštila da trener Stefano Kolantuono i stručni štab 'više nisu naši članovi'.

Inače, šta još ima u 'kalču'? Pa, Siniša Mihajlović je na klupi Milana uknjižio poražavajućih 0:0 s Kjevom. Siniša se pravda da s ovim timom i ne može više. I kaže da to ne znači da ide iz Milana. 'La resa di Sinisa'b (karte su pale Siniša), piše uticajna Gazzetta. Nema više 'Sinisa, stvarno najbolje' kao za stari dobri apatinski 'pils'.

Ako je Roma 'Bosna u malom', Inter je sve više 'Hrvatska u malom'. U istom kolu Ivan Perišić je protiv Bolonje (2:1 za Inter) dao prvi gol za 'nerazzurre'. Trener Mančini kaže da mu je u ovom trenutku Perišić najbolji na levoj strani. Sa Ademom Ljajićem je drugačije. Mančini je razočaran što Ljajić, koga mnogo voli, nije na nivou, a mogao bi da dostigne kapacitet Davida Silve iz Mančester Sitija. Interisti hvale i Hrvata Brozovića, naročito njegove asistencije.

Juve se spremao za Bajern. Uprkos eliminaciji, realno je jedini italijanski tim najviše evropske klase u ovom trenutku.

Ako je globalizacija možda čak i prirodna pojava, sa sumnjivom eshatologijom, onda je bar fudbal njeno najlepše lice. Kad su FIFA i UEFA u pitanju, svi se rado odriču 'suvereniteta', zna se red, i svi se trude da ispune uslove i standarde, što im u politici često ne pada na pamet. I gde bi se to Bosanac Džeko iz ratne mahale, i Brazilac Grafite iz favele sreli da nije bilo fudbala. U nemačkom šampionu Volfsburgu su te 2009. bili plaćena i voljena gospoda.