Zavetnost

Ko zna, možda će sutra ekskurzije obilaziti i ‘Muzej Parova’, i šteta što Stiven King nije domaći pisac pa da ima na raspolaganju ovakve inspirativne meandre. Naprednjaci žele baš takvog Branka Kockicu – sa dečicom, sa igrokazima, dok bi opozicija đilasovske provenijencije kad bi mogla, volela da ima na svojoj strani Branka Milićevića iz ‘Užičke republike’.

Šapić i Bastać kao da postaju ‘zavetnici’. Doduše, ne povlače svoje liste da bi podržali Milicu zavetnicu i zavetničku organizaciju na čijem je čelu, već maltene u zavetnoj formi govore ‘nikad sa SNS’. Dobro, nikad sa ovakvim SNS, na kamari, ali šta ako bi se sutra osamostalila neka liberalna struja u SNS? Da li ne bi, ni po koju cenu, i sa njima? Preterana zavetnost, a ako nije zavetnost Milice zavetnice i njenih sestara i braće, postaje sumnjiva u ovom paranoičnom društvu.

Ako ste zaboravili ‘deset teza’ Bojana Pajtića za preporod Srbije, nisu zaboravljeni sveži principi Saše Jankovića. Prvi, od njih jedanaest je ‘da se sve opozicione organizacije unapred javno obavežu da ni posle izbora neće sarađivati sa SNS, posredno ili neposredno’. Za BG izbore, kao u suštini preliminarne, to je OK. Ali, šta ako se sutra pobedi na republičkim? Pa i Šešelj je vodio svoje da se zakunu u crkvi, pa da je bilo po tome, naprednjaci nikad ne bi ni postojali, a samim tim nam se ne bi otvorila ni evropska perspektiva iz tog ugla. Čemu takve visokomoralne bukagije? Ako sutra proevropske snage u SNS zatraže pomoć, zar ćete ih odbiti? Neposredno hajde, ali zar i čak i posredno? Čak i ako vam samo ta karika bude nedostajala da napravite bolju Srbiju? Dalekovida opozicija bi odavno ‘tipovala’ moguće saveznike iz vladajuće skalamerije, ponudila im (posredno) meko prizemljenje, programsku i karijernu optimalizaciju. Visoki moralni zahtevi obično se strmopizde kasnije. Ne mogu ‘poštena suđenja’ biti maksimum dobre volje.