Ženska vlada

 Izgleda da ovaj gospodin žanrovskog izgleda koji kao da je izašao iz nekog Tarantinovog filma ipak ‘uliva optimizam’ pa tako za njega možda nećemo morati da koristimo vrcavi narodni duh kad hoćemo da relaksiramo našu tragediju po principu stare pesmice ‘kaže nama Butros Gali – vi ste Srbi najebali!’

Nakon što je Bratislav Bata Gašić otišao ‘na Brdo’, kako se žargonski zove BIA centrala, i kada ‘fugovanje’ takođe ulazi u žargon kao politički stil, ima obaveštenih ljudi koji očekuju da Vučić ‘vrati klatno’. Budite precizniji, zamolim ih. Pazite kako mi odgovaraju: Velike su šanse da nova Vučićeva vlada (koju će kao predsednik države kontrolisati) bude uslovno rečeno ‘ženska vlada’, u smislu da nikada nijedna vlada u istoriji Srbije neće imati toliko žena kao ova što nam se sprema. Vučić bi u kadrovskim rešenjima mogao da bude toliko višeznačno avangardan da jednostavno holandski premijer Mark Rute neće moći da odoli a da mu ne čestita. I to onaj Mark Rute, koji je pobedom nad Gertom Vildersom prilično doprineo zaustavljanju radikalno desnog populističkog talasa u Evropi. Da li ste primetili mali rat kampanjama za premijera Selakovića i Vučevića? Ako bude stranački – SNS premijer, to za sada izgleda samo može biti Vučević, dok bi Selaković izgledno mogao da postane Vučićev Oliver Antić, koji je, inače, i bio njegov idejni mentor. Slavica Đukić Dejanović naravno da bi ostala nešto u ‘ženskoj vladi’, a SPS bi, ako Dačić nije premijer, bila kompenzovana s nekoliko državnih sekretara sigurno. I možda još jednim ministrom. Priča se da su za sada veće šanse da dobijemo ‘premijerku’ nego ‘ministarku odbrane’. S naznakom da je priča o Jorgovanki kao premijerki bila kratkog daha i kuloarski je demantovana.

Davno su bila vremena kad je Vučić smatrao da srpskoj vladi trebaju žene kao što je Milica Delević i kad se činilo da neće biti ovolikog radikalskog recidiviranja. Kad razmišljate o rekonstruisanoj vladi, probajte da se izmaknete iz ‘fugovanja’ i tražite mogući ‘novi senzibilitet’ (makar taktički), u atmosferi sa prijema povodom Devetog maja – Dana Evrope kada je u Skupštini grada Beograda domaćin bio zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt, koji je pred Vučićem povukao liniju jasnog kontinuiteta između premijera/predsednika i ‘dosmanlija’ naglašavajući kako se srpski narod pre šesnaest godina odlučio za evropski put i kako je do sada mnogo postignuto. Za ovog EU birokratu, kao i za Federiku Mogerini, istorija ne počinje 2012, niti postoji ‘revizija’. Oskar Benedikt je te noći u inat ‘slobodnim građanima’ egzaltirano naglasio kako Srbija ni manje ni više nego ‘grabi ka članstvu u EU’, maltene kao onaj upaljeni ‘ferari’ Tanje Miščević kojim se ona kao stilskom figurom poslužila da nam svojevremeno objasni koliko su srpski timovi spremni za pregovore za članstvo u EU. Vratite se malo na taj prijem i tražite konture ‘ženske vlade’ koje možda neće biti ali je bar jedna skoro ravnopravna opcija za spinovanje, ohrabrivanje, iznurivanje i zamajavanje, za sve one omiljene Vučićeve psihološke odnose sa svojim stranačkim i nestranačkim ljudima, kao i sa javnim mnjenjem.

Službeni glasnik proglašen je za najboljeg izdavača na podgoričkom Sajmu knjiga i obrazovanja. NJegova direktorka Jelena Trivan komotno bi mogla da bude deo neke ‘ženske vlade’, bar kao možda najuspešniji primer transformacije iz Tadićeve u Vučićevu nomenklaturu. A setimo se koliko je bilo skepse i zgražavanja.

Objektivno, u ignorisanju ustava zbog voluntarističkog ‘šetanja moći’, odnos Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića ma koliko protivustavan, za novonastalu situaciju je i najoptimalniji, pa otuda za Dušana Vujovića navija i racionalni deo opozicione javnosti jer bi sam njegov izbor bio Vučićev ‘gest dobre volje’ i izvesna relaksacija. Nekada se i naprednjačka skalamerija olako gleda crno-belo, iako je to ponegde i nijansiran luna-park. Naravno, princip lojalnosti vođi je neupitan, ali nemojte misliti da prozapadna ministarka Zorana Mihajlović (ma koliko njen liberalizam bio ‘softverske’ prirode, kao što je ‘opozicionarstvo’ Branka Ružića SPS ‘softver’) nema solidnu istoriju odnosa sa Gašićem. Kao što je nema sa Nebojšom Stefanovićem, na primer.

Uvek je poučan i odnos Slobodana Miloševića kao predsednika države i Radomana Božovića kao premijera. Božović je morao da zaboravi na policiju, pravosuđe, medije, ali je imao izvesnu ekonomsku autonomiju, s time što je dobio ‘flastera’ koji je ujedno bio i projektovani naslednik u vidu ‘uspešnog privrednika iz Bora’ kako je Milošević definisao Nikolu Šainovića, potpredsednika i ministra rudarstva i energetike u Božovićevoj vladi. Kao predsednik Republike, Vučić svoju delegiranu vladu uvek može da kontroliše arbitrarnim metodom i ‘bilateralnim odnosima’ sa pojedinim ministrima kojima bi premijer bio samo formalno nadležan. Kao što se Mirko Cvetković, na primer, pitao o Kosovu ili o naslovnim stranama Tadićevih medija. Mada, bilo bi interesantno videti dijalog između Ramuša Haradinaja i Ane Brnabić, zar ne? Kao što sumnjamo da bi Vulin, ako bi ostao Vučićev ‘ministar za Hrvatsku’, mnogo pitao Anu kad treba da kaže nešto ‘o ustašama’. Svesnim i nesvesnim.

Ambicija Saše Jankovića je da u budućnosti građani Srbije biraju između njegove ‘pristojnosti’ i Vučićeve ‘stabilnosti’, pri čemu Jankovićeva pristojnost može biti stabilna kao što je Vučićeva stabilnost pristojna. Ne samo zbog nesrećne ‘pretnje ljubljenjem’ novinarke koja se pomalo niveliše i fugovanjem.

U prevodu, ako misli da osvoji još više glasova, Janković mora da pazi da njegova pristojnost ne počne da neurotizuje politički prostor kao što mnogo više, naravno, neurotizuje Vučićeva stabilnost. Ako Vučić izduvava osmeh, da ga Janković ne uduvava. Zbog ‘zauzetosti’ imena ‘slobodnih građana’ Jankovićeva organizacija zvaće se Pokret slobodnih građana. Nije to velika razlika. A i ‘zauzetosti’ imena su zanimljive. Sećate li se da je Informer trebao da se zove Insajder pa nije zbog zaštićenog imena, kao što ni TV Prva nije mogla da bude ‘prva srpska’, ili kao što je deda mog druga kad se devedesetih pojavila ‘Naša borba’ pomislio da su se ‘vratili ljotićevci’ jer su oni nekada imali novine takvog imena, mada devedesetih nisu osporavali to ime liberalnoj i građanskoj Našoj Borbi.

Prvobitno ime Slobodni građani Srbije bilo je dobro jer je u skraćenici SGS asociralo na GSS – Građanski savez Srbije, što ne znači da je novo ime – Pokret slobodnih građana loše jer u skraćenici PSG asocira na GSP – Gradsko saobraćajno preduzeće. Moje skromno mišljenje je da je elitizam koji prati Jankovića i njegove ‘javne ličnosti’ upravo komparativna prednost te političke opcije koja je uspela da isfrustrira i Vučića pa je on na VIP ‘Apel 100’ odgovorio spiskom od 650 potpisnika podrške, ali koji su u novinama ipak ostavili utisak samo spiska dobitnika na nagradnoj igri. E, sad je na Jankoviću i njegovima kako da uvežu elitizam sa populizmom bez koga nema pobede, a Makron je pokazao kako postoji i drugačiji populizam. Mada, posle DEPOS-a (Demokratski pokret Srbije u dva izdanja), Srpskog pokreta obnove, Pokreta radnika i seljaka Zorana Dragišića ili Pokreta za demokratsku Srbiju Momčila Perišića, možda je mogla da se izbegne ta odrednica ‘pokret’. Opet, s druge strane je glupo da budeš i stranka, jer si već imao gotovu i spremnu Novu stranku, pa su svi ‘slobodni građani’ mogli da se učlane u nju i konačno preokrenu proces u pravcu opozicionog ukrupnjavanja. Ime ‘slobodni građani’, uprkos nekim očekivanim malicioznim komentarima, u startu se ipak ‘primilo’ i to znači da su pogodili.

Jedan ‘slobodni građanin’ poverio mi se da je u opticaju bilo i ime ‘ključ’. Podsetio sam ga kako je bilo lepo ime i Pravda, ako se sećate ove stranke advokata Borivoja Borovića kao derivata SPO. Nekad davno je Matija Bećković govorio da će biti dovoljno da se na prvim višestranačkim izborima opozicija nazove ‘Francuska 7’ (po mitskoj opozicionoj adresi Udruženja književnika Srbije), i da će pobediti.

Svojevremeno je Velimir Ilić nudio Vuku Jeremiću da preuzme Novu Srbiju. Sad Velimir smatra da Jeremić ima obavezu da napravi stranku. Ako bude slučajno još jedan pokret, ja predlažem da se zovu ‘Sa Ovčara i Kablara’.

Profesor Vladimir Pavićević je objavio i promovisao knjigu njegovih skupštinskih obraćanja koja je u rangu ‘Replike’ Vladana Batića. Ali, jeste li primetili Pavićevićevu ocenu da Šutanovac, kao lider DS, još nije napravio grešku? Šansu da napravi grešku sigurno mu je smanjilo i osnivanje Pokreta slobodnih građana. Bar mu je savest mirna koliko i Jankoviću.