Bahat lokot

Kako od onih koji se samo tako predstavljaju a još dublje kompromituju ionako urušeni ugled profesije, zatim od urednika koji su to postali samo zato što od njih nikad ni prosečan novinar ne bi ispao, tako i od moćnika raznih nivoa, metoda i instrumenata. Potpuno isti problem u zemlji Srbiji imaju novinari koji pokušavaju da profesionalno urade svoj posao, bilo to u sektoru politike, ekonomije, sporta… Ali svako ima i svoje „specifične“ probleme.

U sportskom novinarstvu „specifično“ je što se bahatosti, bezobrazluci, marifetluci i još svašta nešto što sa sportom naravno nema dodirne tačke plasira u najjeftinijoj ambalaži, najčešće providnoj, a ponekad se čak ne oseća potreba za „pakovanjem“. Nedavno je jedan fudbalski trener obračunavajući se sam sa sobom, javno, na konferenciji za štampu izvređao neke novinare i urednike, klubu koji živi na lovorikama svoje „veličine“ na pamet nije palo da se po tom pitanju oglasi, nedobog ogradi. Koliko preksinoć, u jednom drugom klubu kome mišljenje o sopstvenoj veličini takođe nije ni najmanje strano, novinarima koji su u njegove prostorije došli da izveštavaju sa događaja, jednostavno su zaključana vrata i na nekih 20 minuta im je onemogućeno da napuste zgradu. Privatno obezbeđenje (nego kako nego privatno, u srpskom fudbalu je sve privatno, osim klubova) je saopštilo da im je tako rečeno, od koga i zašto, na takva pitanja takvi ne odgovaraju. Novinari su na to reagovali „smehom“ i „nevericom“, tako su makar sve opisale kolege sa lica mesta. Iako je za smeh odavno kasno, a neverica je privilegija naivnih.

U oba kluba koji sebe nazivaju i nacionalnim institucijama, više nego praktikuju i posebnu komunikaciju sa „izabranim novinarima“, koji u skladu sa svojom „posebnošću“ povlače i određene privilegije. U oba kluba se redovno „ne slažu“ sa neugodnim pitanjima, „biraju“ kome će proslediti ponekad i prozaične informacije, dele novinare na „zlonamerne“ i one „dobroćudno kritične“. Ovi drugi zaslužuju i ratluk uz kafu, i putovanje sa klubom, i još poneki vid šargarepe. Na one prve se pudraju „navijači“, proglašavaju se izdajnicima i neprijateljima. Čak i kad objave nešto inače svima dostupno i nesumnjivo.

Bez obzira kakve su bile namere onih koji su naredili „zaključavanje“ novinara, a nijedan „racionalan“ razlog za to ne postoji, „bahat lokot“ je zaista do sada neviđen oblik iživljavanja, bezakonja i ponižavanja, sve da je trajao i dva, a ne 20 minuta.
U srpskom fudbalu iza brave, ipak, treba da bude neko drugi.