BizMismeni

Ali odluke se ne donose u klubu, jasno je šta mislim – rekao je u krajnje neformalnom razgovoru potpisniku jedan funkcioner jednog od dva naša najveća kluba pre skoro dve decenije.

Hoćete vi mene da učite šta je poslovna tajna?

Naravno da je plata igrača tajna, oni imaju prava to da zahtevaju, kao njihovu privatnost.

I ko kaže da je imovina kluba javna, ne ona je imovina kluba, koji ima svoje organe upravljanja i kontrole.

Pre državom nema tajni, ali ima pred novinarima, kad vas izaberu, vodite vi klub – skoro nedavno ispričao je jedan drugi funkcioner, takođe jednog od dva najveća srpska kluba istom novinaru u nefomalnom ćaskanju, na konstataciju da čelnici klubova u Srbiji nikad nisu odgovarali za dubioze koje su napravili.

Iako je između prošlo dosta vremena, odgovori se suštinski mnogo ne razlikuju, ono što prvo pada u oči je mnogo osioniji ton ovog drugog, i eksplicitno pominjanje države, ali kao poreskog aparata, a ne kao aktuelne vlasti.

Onaj prvi funkcioner zaista je imao prethodno iskustvo u rukovođenju i poslovanju, pa i neke javno priznate rezultate istog, ovaj drugi je „menadžer“ valjda po prirodi, „rođeni talenat“ koji nije imao potrebe da se dokazuje u biznisu, već samo tamo gde treba.

I jedan, i drugi su na ta mesta postavljeni od političkih vlasti, i jedan i drugi su suštinski samo njima mogli da odgovoraju.

Ni jedan ni drugi nisu.

U Srbiji je definitivno najlepši, najopušteniji i najunosniji posao rukovođenje u državi omijenim sportskim klubovima.

Pare kaplju manje ili više sa svih strana, od države, (para)državnih sponzora, prodaje igrača, ako bog da UEFA, i TV prava i ulaznice tim povodom…

Ne mora da se plaća skoro ništa osim stranih igrača i eventualnog obeštećenja za njih.

Naravno, i navijači koji će sve da podržavaju i ne daju drugima da su nezadovoljni.

Dakle, ni domaći igrači, koji nemaju kome da se žale pa oproste da bi dobili papire da odu, ni ostali radnici, ni struja, ni komunalije.

Naravno, porez se reprogramira dok se ne izliže, dug bankama se „trpi“ dok se one ne raspadnu ili jednostavno- oproste. Raj za bizMismene, članove njihovih porodica, i sve bliže i dalje saradnike, od menadžera do političara.

I onda se „dušebrižnici“ okolo pozivaju na neke izveštaje APR-a, FIFA sudova, pominju na desetine miliona evra minusa, dugove svima i svakome, i ruše idilu, „posebno“ pred važne utakmice da bi „poremetili atmosferu“ u ekipi. Kao da oni sve to ne znaju, i ništa im ne smeta.

Smeta im samo što se za to sazna i sa strane.