Vest Hem je suspendovao svog direktora Tonija Henrija nakon njegovih izjava da taj premijerligaš više neće dovoditi afričke igrače, nije čekano da reaguje Premijer liga, ili neki državni organ.
Izjava je bila možda samo nespretna, pogrešno formulisana ili ko zna još koliko bi raznih opravdanja tu moglo da se smisli, ali to nikom u klubu nije palo na pamet. Jasno je prepoznat rasizam i primenjena je propisana nulta tolerancija.
Nije bilo tako davno kad je i fudbalski klub Lacio odmah posle incidenta u kojem su njegovi navijači neukusno koristili slike Ane Frank, pre kazne od tamošnjeg saveza koja je stigla kasnije, organizovao akcije poseta svojih mladih navijača Aušvicu i rad sa njima u smislu objašnjavanja šta je to fašizam i šta je u prošlosti Italiji doneo. Sličnih primera ima zaista mnogo, čin i kazna nisu osnova borbe protiv diskriminacije na sportskim borilištima i neposredno uz njih. Suština je da takvih incidenata bude sve manje.
Košarkaški klub Crvena zvezda čeka verovatno ozbiljna novčana kazna za šovinistički transparent na utakmici sa Olimpijakosom, Evroliga makar do sada nije kažnjavala igranjem pred praznim dvoranama. Fudbalski klub Crvena zvezda je zbog podrške Ratku Mladiću na utakmici protiv Batea u Borisovu od UEFA dobio čestitku da prvu evropsku utakmicu na proleće posle četvrt veka igra bez prisustva publike. Partizan se pred praznim tribinama i ove sezone, a i pre baš naigrao, ovaj poslednji put se provukao samo zato što je podrška Mladiću bila taman toliko diskretna da je teže dokaziva. Navijači su srpske klubove i reprezentacije koštali sačuvaj bože, ali skoro nikad se od njih nisu javno ograđivali. Nisu postupili ni kao Vest Hem, ni kao Lacio. Ćutali su, trpeli, i plaćali.
Nije, dakle, suština u tome da li je UEFA u transparentu primetila, po njenim propisima, nedozvoljenu podršku osuđenom ratnom zločincu, „nepravosnažno“ što bi rekli samoproglašeni advokati ludila, već što iskazivanju bilo kakvih političkih stavova, pre svega rasističkim, šovinističkim i homofobnim, na sportskim terenima nema mesta, kako je i u propisima Fudbalskog saveza Srbije. Kako onda, mnogi se čude, na srpskim stadionima podrška Mladiću nije kažnjiva, mora da to nas Evropa mrzi? Zašto bi Evroligi smetalo što uz „dobrodošlicu“ Omiću stoji i slika već pomenutog Mladića, ko to hoće da u Srbiji ukine slobodu govora?
Klubovi možda i ne mogu fizički da spreče unošenje primitivne ikonografije na tribine, ali mogu i moraju jasno da stave do znanja da im takva podrška ne treba, kao ni oni koji je donose. „Ograđivanje“ je, čak, njihova obaveza, a ne pokušaji da se UEFA ili ULEB umiloste.
Tek kad pročitamo da klubovi upozoravaju svoje fanove da nešto ne rade zato što je to odvratno i primitivno, pa i zabranjeno, a ne zato što će nas oni „zlotvori“ kazniti, postojaće nada da će se nešto promeniti. Ovako, demokratija nije naša bratija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.