Budžeti i džambo džeti (1)

Ko je državni projekat, kome se iz budžeta sipa više para te je i favorizovan, kome je država majka a kome maćeha, a sve to zajedno direktno vezano za navijačke afinitete onog na vlasti, a u Srbiji to može biti samo jedan.

Ovih dana priča je aktuelizovana skoro neviđenom „aktivnošću na tržištu“ Košarkaškog kluba Partizan, koja je počela dovođenjem Željka Obradovića za trenera, a nastavila s potpisivanjem nekoliko igrača od kojih je najveću buru izazvao transfer bivšeg igrača Zvezde Kevina Pantera, inače vlasnika srpskog pasoša.

Nagađanja je bilo i iz Evrope, a i u ovdašnjim medijima, sumirano, on će biti najplaćeniji igrač u Srbiji ikada. Sve to uz tako poznato pitanje u srpskom sportu – odakle pare?

Pitanju koje je na ovim prostorima retoričko čak i kad je u pitanju fudbal, koji bi po definiciji trebalo da bude samoodrživ.

Košarka je „potrošač“ svuda osim u NBA, i tu je pomoć sa strane neophodna.

U Evropi ona dolazi ili iz prebogatih fudbalskih klubova iz iste familije, od isto takvih vlasnika, ili pak od glavnih sponzora što su obično giga-mega svetski brendovi.

U Srbiji, suštinska je bila pomoć države, javnih preduzeća, paradržavnih firmi, ali i privatnika kojima nije teško dati do znanja da im je to idealan kanal za pokazivanje korporativne društvene odgovornosti.

Naravno, ima tu bogatih ljudi koji i svojom voljom žele da pomognu i oni su uglavnom zbog toga i članovi upravnih odbora.

Visina budžeta uvek je ovde bila tajna, u javnost su izlazili sažvakani i isfrizirani podaci. Iako ne postoji zakonska osnova da se u tom obliku javnog vlasništva u kome se nalaze klubovi to krije, do tačnih iznosa i strukture gotovo je nemoguće doći. Klubovi naravno potpadaju pod poreske i revizorske kontrole, ali i tu imaju sve sezonske i vansezonske popuste.

Obavezni su za transparentne finansije i prema Evroligi, ma u kom od dva takmičenja igrali, ali je to daleko od očiju domaće javnosti.

I onda sada kad je KK Partizan „odskočio“ s jedne strane klimaks, a s druge antiklimaks, preterani kao što su ovde uobičajeno i tuga i radost.

Režim ispavlja disbalans jer je godinama stvorio nezadovoljstvo kod pristalica crno-belih (u biračkom telu), pa je rešeno da se klacaklica ispravi tako što će pojačati davanja košarkaškoj sekciji, a ovoj drugoj strani ostaviti fudbalsku dominaciju.

To je jedno tumačenje. Drugo, takođe masovno prisutno, da u pul Partizana ulaze dva moćna domaća brenda, voljom svojih vlasnika i uz „smešak“ države.

Milioni, kamioni, avioni, postali su sad priča o budžetu i džambo džetu. A princip je isti, ostalo su nijanse.