Obe reči iz naslova, po poreklu turcizmi, u poslednje vreme su, doduše, manje u upotrebi, vezane su za trgovinu i osnovno značenje im je korist ili dobit.

U izreci „pojeo ćar fajdu“, takođe pomalo zaboravljenoj, misli se na dobit koja se brzo, ili kad-tad pokaže kao mnogo veći gubitak. Nešto kao „Pirova pobeda“, od koje se dugo češeš i gde te ne svrbi.

Novi Pazar je prošlog vikenda bio domaćin finalnog turnira Kupa Srbije za odbojkaše, sve je bilo divno i krasno, puna dvorana, uzbudljive utakmice, dobra odbojka, popularizacija tog našeg trofejnog sporta u smislu „debeogradizacije“. Klub domaćin je zasluženo osvojio trofej, pobedivši pritom dve najjače ekipe u Srbiji, Crvenu zvezdu u polufinalu, te Vojvodinu u finalu. Ali je začin upropastio paprikaš.

Po prvi put na finalu Kupa Srbije nije intonirana državna himna, što su pojedini mediji u Srbiji ocenili „skandaloznim“, „sramnim“, „uvredljivim“… Generalni sekretar Odbojkaškog saveza Ivan Knežević izjavio je da je takva odluka doneta u dogovoru sa organizatorom, „jer je ranijih godina bilo problema, pa da se ne izlažu nepotrebnim rizicima“. Domaćini, pak, dodali su da „Statutom i protokolom Saveza nije predviđeno da se svira himna“ i da su hteli da izbegnu „politizaciju“ u jeku predizborne kampanje. Pre četiri godine, naime, pred utakmicu Novog Pazara i Crvene zvezde takođe na finalu Kupa, članovi „navijačkih“ grupa Torcida i Ekstremi zviždali su tokom intoniranja državne himne i skandirali ime fudbalera Adema LJajića, koji je odlukom selektora Siniše Mihajlovića izbačen iz reprezentacije u maju 2012. godine jer nije hteo da peva himnu.

Zašto je intoniranje državne himne „politizacija“, da li bi to uskoro moglo da postane i isticanje državne zastave, nisu objasnili ni iz OSS, ni iz Pazara. Ali je zato prilično jasno kome se tamo podilazilo i da dok traje kampanja očigledno ne važe nikakva pravila i zakoni.

Najpre, kao građanin neke zemlje, državnu himnu ne moraš ni da voliš, ni da pevaš, ali moraš da je ispoštuješ, kao uostalom i himnu bilo koje države što je stvar elementarne kulture . Kad se himna ne emituje to je bruka svih, kad joj se zviždi bruka je samo onih koji to rade. U ovom slučaju to su isti oni za koje je Rasim LJajić rekao da od kluba traže pare da ne bi pravili sranja i koji su kao i „navijači“ iz ostalih delova Srbije „nerešiv državni problem“, te se država trudi da ih previše ne ljuti.

I još, odluku da se himna ne intonira doneli su novi čelnici OSS u kome je nedavno iz nadripatriotskih razloga sa mesta predsednika smenjen Nenad Golijanin, zato što nije glasao protiv prijema Kosova u Svetsku federaciju i „osvetlao obraz“ pred dvesta i kusur glasova „za“.
Pojeo vuk magarca. Ni „ćara“, ni „fajde“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari