Pištolj koji je u prvom činu okačen na zid, u trećem će opaliti- citat je Čehova bezbroj puta u ovim krajevima zloupotrebljen za objašnjavanje (opravdavanje) gomile „unereda“. U Srbiji, inače, pištolj okida u svim činovima, retko kad iz nehata, s tim da i ne mora da se vidi u prvom činu, može i da se iskopa, ali i da se drži u zubima.
Večeras počinje finalna serija plej-ofa domaće košarkaške lige, sastaju se po ko zna koji put Zvezda i Partizan, mnogo je u poslednje vreme u takvim prilikama bilo „unereda“. Pred početak ove sezone formalno su zakopane ratne sekire između dva kluba, polufinale ABA lige odigrano je bez većih problema, a onda su, da još konzervans osetile nisu, na scenu izvađeni oni „Čehovljevi“ pištolji.
U polufinalu su se sastali Partizan i FMP, neki kažu drugi, a neki po drugim prioritetima, prvi klub Nebojše Čovića. Sa tribina su se od navijača Partizana po ko zna koji put čula uvredljiva skandiranja o njegovoj supruzi, dok je na terenu bio njegov sin. Neukusno, bez ikakve sumnje, Partizan je novčano kažnjen za „verbalni delikt“ najdrastičnije u istoriji Lige Srbije. Tačnije, najvulgarnija vređanja sa tribina i aktera na terenu, ali i suprotnog tabora na tribinama ovde se smatraju „navijačkim folklorom“ i nikad nisu bila sankcionisana. Bilo to u normativnim aktima takmičenja, ili ne. Prošle godine uz Čovića sa jedne, na podjednakom udaru bio je Vujošević sa druge strane, klubovi nisu kažnjavani jer, bez obzira što su takva skandiranja skandalozna, kako kao propust u organizaciji navesti „verbalni delikt“ publike. Kako, uostalom, klub domaćin to može da kontroliše?
Tu, nažalost, priča nije završena. FMP na drugi meč nije želeo da primi gostujuće navijače (razumljivo i zbog „gubljenja“ domaćeg terena), ulaz je dozvoljen samo članovima uprave (komada pet) „bez obezbeđenja“ (što je nerazumljivo). „Detonator“ pred večerašnje finale upaljen je kad je, po „nezvaničnim pričama“ iz policije, 50-ak navijača Zvezde, uoči treće utakmice Partizan – FMP, napravilo juriš ka službenom ulazu i kafiću u neposrednoj blizini i tom prilikom zgazilo i razbilo šta je stiglo, očevici tvrde, i glave ljudi koji su tu bili sa decom.
Košarci je ponovo pucano u nogu, još jednom je prva nepoznata da li će se finale uopšte završiti, a ne ko će biti uspešniji. Na „delikt“ niko više neče obraćati pažnju u strahu od mnogo eksplozivnijih i po fizički integritet svih prisutnih opasnijih stvari.
Sve će više biti u centru pažnje od košarke, i od igrača na terenu koji za opšti haos imaju najmanje zasluge. Da bi isterali zlo i iz košarke, treba nam „društveni konsenzus“. Valjda da svi navijamo za isti klub.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
