Čekanje neuspeha

DEFINITIVNO je u ovoj rečenici koju je objavila većina medija ključna reč, posle kampanje koja je trajala nekoliko nedelja. Jer ta činjenica je, definitivno, bila poznata još pre sedam dana kad je selektor Saša Đorđević izjavio da će u Rio ići 12 igrača od ovih 15 koji su mu bili na raspolaganju na Kvalifikacionom turniru, i da niko neće biti naknadno pozivan. Đorđevića očigledno nisu svi ozbiljno shvatili, pa su ga za „definitivno“ pitali i juče, a kampanja će verovatno biti nastavljena prvom pogodnom prilikom, a to bi bio eventualni neuspeh na Olimpijadi.

Kome je cela ta priča trebala, ostalo je ne do kraja odgovoreno i u svetu koji je u košarkaška zbivanja upućen. Odmah pošto je Marjanović otkazao dolazak na pripreme i turnir u Beograd, i nakon što je selektor izrazio svoje nezadovoljstvo takvim odnosom igrača prema reprezentaciji, rasplele su se priče širokog dijapazona, od čisto košarkaških, do psiholoških. Izvagano je koliko bi gabarit i kvalitet Marjanovića značili na parketu i tu skoro da nije bilo različitih mišljenja. Ali tad na videlo izlazi „ključna“ priča o sujetama, koja bilo kakvu dalju polemiku na temu tako zagađuje da suština prestaje da bude bitna. Elem, kao ključni problem je navedena „sujeta“ selektora, on po toj „školi mišljenja“ , bez obzira što je to „štetno“ za reprezentaciju, neće da proguta u najmanju ruku nekorektan gest košarkaša. Dakle, da je Đorđević „manje sujetan“, pa da kaže „sve je oprošteno“, sve bi se završilo na opšte dobro. Kako da ne!

Posao selektora nije da tehnički i taktički uči bilo koga od onih koji su njegov izbor valjda zato što su najbolji. NJegova je misija da taktiku prilagodi igračima na raspolaganju, da učini da timska sinergija bude veća od prostog zbira pojedinačnih kvaliteta. Ko je god ikad prošetao pored nekog kolektivnog sporta, vrlo dobro zna da je timska kohezija često i ključni faktor u akcijama reprezentacije. Specifična je to priča u odnosu na klubove: sa svih strana sveta, posle napornih sezona, ljudi se skupe da na uštrb svog odmora provedu još mesec dva pod velikim i fizičkim, i psihičkim opterećenjem. I ne traže zbog toga ordenje, ali im nikako ne prija kad se više govori o nekom ko nije s njima, nego o njima koji su tu. I nije im svejedno što i njih ovi u kampanji nisu pitali šta oni misle o „kompromisu“ sa Marjanovićem.
Đorđević je to svakako uradio.