Član 133

U pitanju su kasne osamdesete, prošlog veka naravno, kad su popustile stege jednopartijskog jednoumlja. U naslovu pomenuti član direktno je sankcionisao javno izrečeno mišljenje, dakle slobodu govora. Bila je to isključivo ideološka odrednica, štitila je stav i liniju partije kao sveto pismo, zbog izgovorenih ili napisanih reči moglo se i robijati. I onda je uglavnom mlađi i slobodoumniji svet ušao u neku vrstu kampanje protiv verbalnog delikta nosivši bedževe na kojima je „član 133“ precrtan.

Novoj borbi za „slobodu govora i mišljenja“ svedoci smo i ovih dana: čelnici dva najpopularnija domaća fudbalska kluba digli su glas zbog vraćanja „verbalnog delikta“, nakon što su i oni i klubovi kažnjeni zbog izjava i saopštenja. Uz najavu da će pravdu potražiti na sudu. Oni smatraju da imaju neotuđivo pravo da iznose svoje mišljenje o svemu, pa i o suđenju na svojim i tuđim utakmicama, te da „fudbalski propisi“ ne mogu biti jači od Ustava i zakona.

Da se odmah razumemo: niti je FSS „ozbiljno“ krenuo u raščišćavanje deponija u i oko srpskog fudbala, niti „oštećeni“ misle ozbiljno da su „frustrirani“ zbog oduzimanja ljudskih prava. Savez je, ukoliko stvarno smatra da su ovakvi potezi legalni, sa kažnjavanjem trebalo da krene još od druge polovine prošle sezone kad je otvoreno i nedvosmisleno optužen za nameštanje utakmica preko sudija. I od tada progresivno, za svako ponavljanje greha veća kazna. Čak i ovako zakasnelo, kazna je morala da ima efekta: po dva oduzeta boda ništa ne menjaju u odnosu snaga tih klubova međusobno, a ni u odnosu na druge. I još: odrezana je podjednaka kazna, valjda da ne pojačava navodnu paranoju u oba kluba da su „svi protiv njih“, što je jasno alibi potez. Nema nikakve sumnje da je za ovaj „istorijski potez“ tražena i dobijena saglasnost van fudbala, da je bilo za to „političke volje“, koja je u Srbiji inače neophodna da bi se poštovali zakoni.

S druge strane, borci za ljudska prava tobože ne razumeju da je i njihova sloboda govora ograničena slobodama drugih, da nije isto reći da je sudija pogrešio i da vas je „pokrao“ po nečijem nalogu. Briga njih naravno za slobodu govora, u glavi im je da po svaku cenu opstanu u foteljama koje su u Srbiji posebno cenjene, svi znamo zašto, oni su uvek zaslužni, a kriv je uvek neko drugi.

Ukoliko ovo „kažnjavanje“ nije najava nove prakse, u šta sumnjamo, već samo „incident“, što je verovatnije, svedoci smo novog igrokaza za zamazivanje očiju, ne samo fudbalskog plebsa.

Gde ih ovi, kao, kažnjavaju, a ovi drugi se, kao, žale.