Ćuti i plivaj

Ove godine osvojeno je takođe sve što se igralo, svoju evropsku titulu su prigrabili i juniori. Ove godine je i u trenucima najveće radosti otvoreno i najdobronamernije pitanje budućnosti ovdašnjeg vaterpola koje je do besvesti spinovano, pogrešno tumačeno i na kraju suštinski prećutano. Ono što baštinici tuđih muka i uspeha nikao nisu hteli tada da čuju izrekao je Andrija Prlainović, apel je bio sasvim jednostavan: probajte da obezbedite sistemsko finansiranje klubova, u suprotnom će nam se vaterpolo udaviti.

Sva prašina uskovitlana je na temu šta je Prlainović tad hteo da kaže, da li je on nezahvalan, zašto je hteo da bude „partibrejker“ i „vođa opozicije“, suštinom se nije bavio skoro niko, ko je pokušao, nailazio je uglavnom na „no coment“ reakcije. Na stranicama naših novina ipak su iskrsle neke smernice, dat je primer Mađarske u kojoj je vaterpolo proglašen za nacionalni sport i kao takav u potpunosti pod brigom države, objavljen je čak i „obračun“ da finansiranje cele Prve lige od deset klubova, sa sve igračima i troškovima košta plafon dva miliona evra. I toliko. Vaterpolom će se javnost i dnevna politika sledeći put baviti kad se ponovo nešto bude slavilo, u međuvremenu će se pogasiti i ovo malo klubova što je o(p)stalo, neki novi klinci neće umirati od želje da treniraju u hladnim bazenima, ili bazene neće ni viđati zbog cena koje ni klubovi ni roditelji neće moće da plate. I tako još koju godinu, možda pet, možda šest, i onda gotovo.

Ima i vaterpolo krivice za njegovo ovakvo „sistemsko“ tretiranje. Smatra se ovde prećutno da je to perpetuum mobile, nekad davno pokrenuta mašina, koja od tad perfektno radi, ne kvari se, i ništa ne košta. Sve ide „samo od sebe“, uvek dolaze novi talenti, i uvek se prave vrhunski igrači, i uvek smo na samom vrhu. I što bi tu iko, pa i država išta dirao.

„Ćuti i plivaj“ ipak je prestalo da važi od trenutka kad su Prlainović, a potom i njegove kolege zazvonili za uzbunu i upozorili da „sistem“ po kojoj zemlja neplivača biva najbolja u loptanju na vodi ne može biti večno dobitan.